Savršena lepota je dosadna
U beogradskom tramvaju berlinski fotograf Boris Kralj sreo je Nikolu Jovanovića koji se u narodnoj nošnji vraćao sa probe folklora. Kao proizvod tog susreta nastala je izložba umetničkih fotografija, a srpski folkloraš postao je peti na listi najplaćenijih modela.
Ikona modne fotografije Piter Lindberg je devedesetih izmislio supermodele Lindu, Naomi i kompaniju, Mario Sorenti je preko noći proslavio Kejt Mos, a Majkl Levanton je u jednoj zadimljenoj diskoteci u Diseldorfu spazio Klaudiju Šifer.
Slično se desilo i modnom fotografu Borisu Kralju iz Berlina.
Bilo je to 2008. godine, kada je u jednom beogradskom tramvaju ugledao mladića u narodnoj nošnji, sa slušalicama u ušima i dugom kovrdžavom kosom.
Nepogrešivom intuicijom modnog skauta i okom profesionalnog fotografa Boris je osetio da je na pragu velikog otkrića.
- Nikola se vraćao sa probe folklora i pristao je da ga slikam za moj projekat o Beogradu. Kada sam ga pitao da li bi hteo da se bavi modom i manekenstvom, odgovorio je potvrdno.
Još istog dana sam upoznao njegovu majku i rekao joj: "Vaš sin može da bude zvezda". Ona se dvoumila, ispričala mi je kako Nikola nikada nije leteo avionom, ali ja sam je i dalje ubeđivao da imam oko za te stvari, inače ne bih bio uspešan u svom poslu.
Nikola mi je posle ispričao kako mu je majka rekla: "Boris je sjajna osoba, ali ja mu ništa ne verujem".
Mladi Beograđanin sa vencem u kosi je u međuvremenu postao peti na listi najplaćenijih muških modela, a dobio je i počasno mesto u Borisovoj knjizi fotografija "Moj Beograd", koju promoviše izložbama u Berlinu, Kelnu, Štutgartu, Beču i iduće godine u Beogradu.
Lice Gučija i Guče
Mesec dana posle sudbonosnog susreta sa Borisom, Nikola Jovanović je dobio papire, i otišao u Pariz. Odmah je dobio da radi za Trusardija, Vivijen Vestvud, ošišali su ga i promenili mu stajling. Mladi Beograđanin je postao muza Fride Đanini, kreatorke Gučija, napravio je više kampanja za ovu i druge modne kuće, i danas živi u Njujorku. Ove godine Nikola je bio i zaštitno lice festivala u Guči. |
Kada i kako je došlo do toga da se kao dete jugoslovenskih gastarbajtera iz Gepingena kod Štutgarta zainteresuje za modu, Boris Kralj ne zna tačno da objasni, ali je siguran da su presudnu ulogu u njegovom izboru odigrale majka Branka i starija sestra Maja.
- Moja majka je uvek bila moderna i samosvesna žena, sa najvišim štiklama u gradu. Kad god bi se pojavila u jugoslovenskom klubu, u koji smo redovno išli, uvek je bila najlepše obučena. Ona je meni i sestri prenela ljubav prema modi - objašnjava Boris.
I sestra Maja je našla svoj posao snova, a to je da posećuje modne revije i otkupljuje luksuzne kolekcije, tako da brat i sestra i danas vode sa sobom majku na mnoga modna dešavanja.
Na renomiranom Lete-Ferajnu u Berlinu Boris je završio studije fotografije, počeo da radi za Vivu i druge velike agencije, ušao u umetničke krugove u Berlinu, portretisao Karla Lagerfelda, Vivijen Vestvud...
- Lagerfeld voli da se slika, a i sam je vrsni fotograf, tako da sam imao veliku tremu. Za pet minuta sam uradio nekoliko dobrih fotografija, a kasnije jednu od njih i prodao za dosta novca - priča Boris.
Vivijen Vestvud, koju je fotografisao dok je bila gost-docent na berlinskom Univerzitetu umetnosti, za razliku od Lagerfelda ne voli da se slika.
- Stalno sam pitao njenu asistentkinju da mi dogovori susret, ali ništa se nije dešavalo. Onda sam jednom ušao na njeno predavanje, fotografisao je i jednostavno izašao.
Iako u svom opusu već ima dosta zvučnih imena da bi mogao da razmišlja o novoj izložbi, kaže da ga portreti trenutno toliko ne zanimaju.
- Ako sam se nekada divio svaki put kada sam radio sa Nađom Auerman ili nekim drugim manekenkama, sada mi ta lepota nije nešto novo i interesantno - priznaje Boris, koji je novu inspiraciju našao u Beogradu.
Veliki nos je zanimljiv
- Kao neko ko radi za modne agencije, tačno znam šta naše mušterije traže. Neka žena može da bude lepa i da nema nikakve šanse u modnom svetu. Generalno se traže visoke, tanke devojke, kojih u Srbiji ima mnogo i one su veoma popularne u inostranstvu. One takođe moraju da imaju nešto specifično, ne smeju da budu dosadne. Čak i kada imaju klempave uši ili veliki nos, i to može da bude interesantno. Na modnoj sceni skoro da nema Italijanki, iako većina njih poseduje klasičnu lepotu. |
