Katarina Rebrača: Najteže mi je bilo da ćerki kažem istinu

Bivša manekenka Katarina Rebrača priča kako je izgledao njen prvi susret sa ćerkom posle skoro godinu dana razdvojenosti i koliko joj je hrabrosti bilo potrebno da svojoj naslednici objasni tešku situaciju u kojoj se zatekla.

Katarina Rebrača

 

Dok čeka nastavak procesa u kojem će nastaviti da iznosi svoju odbranu od optužbe da je prisvojila 26 miliona dinara namenjenih za edukaciju žena o važnosti ranog otkrivanja raka dojke, bivša manekenka i vlasnica humanitarnog fonda koji nosi njeno ime, Katarina Rebrača, vreme provodi u Beogradu koji zbog sudske zabrane ne sme da napušta. Ipak, otkako je nakon 223 dana razdvojenosti ponovo ugledala ćerku Antoniu, koja je za vreme maminog zatočeništva boravila u Americi, Rebrača ne skida osmeh s lica, prenosi Story.

Kako je izgledao vaš prvi susret sa ćerkom pre više od mesec dana? Jeste li je čekali na aerodromu?

- Bilo je veoma emotivno. Čim me je ugledala, odmah je potrčala ka meni i jedna drugu nismo ispuštale iz zagrljaja. Mislila sam da će mi srce stati od sreće i uzbuđenja. Čudan je to osećaj... Iako nismo bile zajedno više od godinu dana, čim smo se zagrlile, kao da je sve vreme koje smo provele jedna bez druge izbrisano.

Kako ste joj obrazložili svoje odsustvo iz njenog života?

- Mislim da mi je trebalo najviše hrabrosti u životu da detetu kažem istinu: šta mi se dogodilo, gde sam bila i zašto, da joj objasnim kako su ona, istina, vera i dobra dela koja sam činila onima kojima je to najpotrebnije moji motivi da se borim do kraja. Nije prošao nijedan minut za ta 223 dana koliko sam provela u zatvoru, a da nisam razmišljala o svom detetu, ali to mi je i dalo snagu da se borim, učim, čitam i pripremam se za borbu.

Šta vam je Antonia rekla kada ste se videle posle skoro godinu dana razdvojenosti?

- Mama, volim te najviše na svetu i neću nikada više ni minut da budem odvojena od tebe.

Da li je vaša naslednica u međuvremenu uspela da se uklopi u način života koji je vodila u Americi prethodnih meseci dok je bila kod vašeg oca Nikole Rebrače?

- Bila je okružena mojom porodicom koja joj je posvetila sve vreme, ljubav i pažnju, a mom ocu beskrajno sam zahvalna jer je sebe stavio u funkciju mog deteta. Mislim da je kroz ljubav prema mom detetu pokazao neizmernu ljubav prema meni. Antonia će školovanje nastaviti u Beogradu.

U kakvim ste odnosima s njenim ocem Igorom?

- Poštujemo se i želimo dobro jedno drugom, a zajednički cilj nam je da sve što se meni dogodilo ostavi što manje posledice na Antoniu, da je zaštitimo kako bi rasla i živela kao zdravo i srećno dete. Antonia živi sa mnom, tako da su svakodnevne obaveze stvar naše rutine, a sa ocem provodi vreme koliko god i kad god to želi.

Kako provodite dane na slobodi?

- Što normalnije, sa svojim detetom, prijateljima, porodicom... Moram da nastavim i da se borim dalje. Nije mi dozvoljeno da napustim mesto prebivališta. Ponekad je teško objasniti detetu zašto s njom ne mogu da idem van grada jer ni sama nemam objašnjenje.

Koliko ima istine u pričama kako ste nedavno okončali emotivnu vezu i da ste sada sami?

- Ljudi koje volimo, koji nas vole i s kojima smo preživeli najlepše i najteže trenutke, zauvek su deo našeg života. Oni koji su mi bili prijatelji, to su i ostali, nijednog trenutka nisu odustali, promenili svoje ponašanje, količinu ljubavi i podrške koju mi pružaju. Vratila sam se u kraj gde me ljudi poznaju, od njih sam odmah dobila podršku, savetovali su me da dignem glavu i da se borim. Mislim da su ljudi sve više svesni istine.Guram dalje dan za danom, borim se, radim, učim i ne odustajem.