Sa Jugoslavijom umrla i muzika

Emisija kao što su "Muzički tobogan" i "Željoteka" danas nema, najlakše je da za emisiju stavite dva fikusa i voditelja koji se šeta, a da nema "Žikine šarenice" Veliki orkestar RTS-a ne bi imao gde da svira.

Mogao je biti samo pevač ili elektroinženjer. Ipak, nekako je ispalo da je karijeru posvetio deci! Rođen je u znaku Škorpije 1938. u porodičnoj kući majke Desanke u centru Sarajeva. Na Baščaršiji nije dugo ostao, jer ih je tata Ante poveo u Zagreb.

Posle završetka Drugog svetskog rata preselili su se u Beograd! Nije mnogo prošlo, a Minja Subota i njegov stariji brat Saša, vrstan muzičar i pijanista, osvojili su prestonicu! Minja je zvršio i nižu i srednju muzičku školu "Stanković", a onda na Elektrotehničkom fakultetu stekao diplomu inženjera elektrotehnike.

Za Radio Beograd napisao je pregršt kompozicija zabavne muzike i šansona, izvođenih širom Jugoslavije. Proslavio se i kao pevač i snimio veliki broj ploča u Jugoslaviji i Rusiji. U trenutku kada ga je čitava Jugoslavija znala kao TV voditelja u "Igrama bez granica", "Željoteci", "Od glave do pete", odlučio je da se posveti deci. "Muzičkim toboganom" provozale su se generacije talentovane dece, a neki od njih stasali u svoje idole. Emisija, rođena od 1980, emitovana do punoletstva, rekorder je po gledanosti, a u pedagoškim udžbenicima "Muzički tobogan" je obrazac zabavno-obrazovne emisije za decu.

Minja Subota je dobitnik mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja - estradne nagrade Jugoslavije i Srbije, plaketa grada Beograda, Zmajeve nagrade... U Kruševcu je proglašen za počasnog građanina i dobio titulu "viteza od Čarapanije" za nesebično zalaganje u radu sa decom ovoga grada.

Nikada nije bio zvanično zaposlen, već je radio kao samostalni umetnik. Bez po muke nedavno je u 73. godini skočio do Pariza da bi tokom Dana srpske kulture u crkvi Svetog Save zabavljao mališane. Oženjen je Brankom i imaju sina Miloša.

Raja iz centra

- Iz Sarajeva samo otišli u Zagreb, a ovi tamo su ganjali Srbe. Jedva smo preživeli! Očeva porodica je iz Drniša, ali se srećom moj otac rodio u Splitu pa su njegovi prijatelji garantovali da je katolik. Tako smo se spasli ustaša. Tamo nisi mogao nigde da zbrišeš. Doduše, moj otac je bip šef poštanske sekcije, pa im je bio potreban. Ali, opet svi njegovi zaposleni otišli u partizane i pri tom digli u vazduh celu salu sa kablovima. Sve u svemu, iz Zagreba se sećam samo najgorih dana rata. Sećam se bombardovanja i nisam mogao da verujem da ću ponovo to doživeti. Sećam se aviona koji su nadletali Zagreb... Idem i danas rado tamo, a odem često i u Sarajevo. A, tamo umem im kažem da sam raja iz centra, što se posebno poštuje. Kaže mi jednom Zdravko Čolić: "Ti si opasan, iz centra si, a ja sam eto rođen na Grbavici!"

- U našoj kući je negovana muzika. Otac Ante je odlično svirao violinu, pa smo brat Saša i ja krenuli u muzičku školu. Svirao sam klavir i tako je sve počelo. Završio sam elektroniku, ali treba čovek da se bavi raznim stvarima. A, za elektroničare kažu da su inventivni ljudi. Dok sam studirao, brat Saša je osnovao orkestar i svirao džez. Beograd je u to vreme bio grad džeza! Slušao sam Elvisa Preslija, Pola Enku i već tada počeo da komponujem. Bile su to dobre i slušane pesme na radiju. Žao mi je što su se pogubile.

- Pevao sam iz zadovoljstva! U to vreme sam odlazio u salu "Božidar Adžije", gde su bile poznate igranke u Beogradu.

Brat je tu svirao sa orkestrom Dinamo i svi su bili vrhunski muzičari. Jedne večeri im nije došao pevač i mene izguranju na scenu! Bila popularna pesma"Kalipso" i ja je zapevam! I sruši se sala! Ljudi ne mogu da veruju! A, šef orkestra mi kaže: "Sredom i subotom ti pevaš."

Emisija kao sahrana

- Radio Beograd je imao dobar klub gde su se okupljali mladi. I, inače, radio stanica je uvek gospodska fima u odnosu na televiziju. Kada smo radili emisiju "Subotom uveče" scenario je bio debeo po 60 strana. Tada smo imali i pevačke najave. Sećam se, emisija iz Vrnjačke banje je išla direktno i na radiju i na TV-u. Šnimalo se na bazenu. To je bio potpuni haos. Ljudi su zaboravljali tekstove, kamermani u haosu, jednog drmunula struja jer su se pokvasili kablovi, a mi pred emisiju dogovaramo kviz. Prvi TV kviz. Ideja je bila da se na tri skakonice, popnu tri skakača, a ja pred sobom imam tri kandidata. Kažem kandidatima: "Pogleđate gore u skakače, tu se krije odgovor na nagradno pitanje". Kad se okrenu ka meni, pitam: "Ko je od njih imao kapu na glavi?" I tako se sve dogovorimo, krene emisija uživo, kada ono pogledam, nijedan od skakača nema kapu. Zaboravio! Svi u šoku, ali šta je tu je, idemo dalje!

- Mića Minimaks je bio poznat po tome da napravi neki gaf! Dok je bio na radiju, umeo je da pošalje saradnike da naprave anketu sa pitanjem "da li pušite li u kolima?", ali da pita samo ženske! I onda to emituje! Ipak, sa emisijom "Od glave do pete" na televiziji smo rušili barijere. U Jugoslaviji su bile prazne ulice za vreme emitovanja. S tim, što smo pazili šta ćemo reći. Na primer, moja drugarica Mirjana Marić je bila modni kreator i šila za Jovanku Broz. Kada je urednik čuo da će gostovati kod nas, povikao je: "Ne, ne, ne, otkazujte! Sugurno će Mića da priupita: "Je l' da je Jovanka malo deblja?" Isto tako, jednom je gostovala Milunka Lazarević, šampion u šahu, a mi nismo znali da je ona "reakcionar" i da zbog gostovanja može da dođe do skandala. Usred emisije kaže njoj Mića: "Pa, dobro Milunka stalno vi na vrhu. Neprikosnoveni! Hoće li tu biti nekih promena u vrhu?" Ona odgovara: "Ni u državnom vrhu nema promena, što bi bilo u šahu"! I tajac! Apsolutni tajac! Očekujemo da se Mića ogradi od izjave, a on samo doda: "Hmm, pa dobro!" Urednik u šoku! Emisija se završila kao sahrana!

Batine za Minimaksa
- Prvi put kada smo emisiju "Od glave do pete" snimali van studija u hali "Pinki" sve je bilo rasprodato! Uvek smo na početku pevali kompoziciju koji sam komponovao, a Mića je uvek pisao stihove. I da mi ih on, tada, baš pred sam početak emisije. Normalno da nisam uspeo da zapamtim, šta ću sad? A, Mića pred svima kaže: "Ovo je skandal, ovaj Minja nema pojma šta peva! Sve izmišlja!" Mislim se ja, isprebijaću ga! Završi se emisija, a generalni direktor kaže: "Ovo je fantastično, a ovaj početak to je genijalno!"
- Ljuba Ršum i Dobrica Erić su tada pisali najlepše pesme. Sarađivao sam sa Domom pionira i za nih komponovao "Deca su ukras sveta", "Idemo u Afriku" i mnoge druge. Prolazimo jednom pored jedne škole i čujemo decu kako ih pevaju. Tada smo shvatli da smo bogati! Odlučio sam da napravim emisiju s obrazovnim i muzičkim obrascem, sa velikim orkestrom, takmičenjima, gde će gostovati pesnici "iz čitanke"... Nastao je "Muzički tobogan"! Bilo je fenomenalno. To čak ni inostranstvo nije moglo da pravi, jer je njima bilo skupo. Emisijom je protutnjalo mnogo talentovanih mališana, kojima posle takvih nastupa, nije bio problem da bilo gde pevaju. U "Muzičkom toboganu" su počele karijeru Leontina, Tanja Banjanin, Ceca Slavković, Teodora Bojović, sestre Kovač, Nataša Bekvalac. Danas nemamo takvu emisiju, a nema razloga da je nemamo.

Srušeni most
- I "Muzički tobogan" i "Željoteka" su imale karakteristiku programa uživo, a u stvari su snimani pred publikom i velikim orkestrom. Takvih emisija danas nema. Najlakše je da za emisiju stavite dva fikusa i voditelja koji se šeta. Ali, mi smo se onda ozbiljno bavili šou programom - veliki džez orkestar, tamburaši, pevači. Sa velikim uživanjem sam pravio te emisije na TV Novi Sad koja je tada bila jak televizijski centar. Uvek im govorim da televiziju čini program, a ne administracija, upravni odbori i slično..

- Radio sam još i seriju "Sve igračke sveta", "Muzički balon"... Napravio sam i "Kako smo zabavljali Tita", vredan dokument gde su umetnici pričali o tim vremenima. U serijalu su i ekskluzivni snimci "Filmskih novosti". Naravno, uvek je onih koji hoće da predstave Tita kao bezveznjaka, ali umetnici su pričali iskreno. Tito je bio obrazovan i poštovao je umetnike i bio veliki mecena. Od 45. do 73. u Beogradu su gostovale najveće zvezde Istoka i Zapada - pevači, muzičari, glumci... Bilo je trenutaka kao da ste u Holivudu. Idete ulicom i sretnete Elizabet Tejlor na Trgu Republike. Na Bitef su dolazile svetske veličine. Stvar je bila političke prirode, jer Jugoslavija nije bila ni Istok ni Zapad, pa su se i jedni i drugi trudili da šalju što više umetnika jer je Jugoslavija bila najbolji most.


Zbogom zabavi
- Pad koji se na televiziji dogodio 90-ih teško je prevaziću. Ja stvarno mogu da biram šta ću raditi, ali opet neke stvari koje bih radio ne nailaze na razumevanje. Publika vapi za tim, ali to kao da niko ne primećuje. Na primer, zabavni program državne televizije je siromašan. Znam da se Tijanić trudi iz sve snage, ali je pitanje s kim radi. Nekada smo imali i treći kanal, a sada se na drugom emituju Skupština i suđenja. Da li je moguće da državna televizija ima jedan i po kanal? Čak i kada napravite dobar dokumentarni program, nemaju gde da ga puste. Na televiziji nam nedostaje dobre muzike. I žao mi je mojih mlađih pevača jer nemaju gde da pevaju, a odlični su. Tvrdim da omladina obožava dobru muziku, samo treba neko da joj pusti. Tako su nekad na radiju puštali samo narodnjake, a danas je većinom zabavna muzika. Državna televizija ne daje šansu zabavnoj muzici. Imamo veliki orkestar RTS-a koji ne bi ni svirao da nije "Žikine šarenice".