Kako preživeti švalere i muževe

Dane treba trošiti kao male živote, kaže Jasmina Ana Rakitić, pravnica koja se otisnula u pisce. Deset godina se bavila advokaturom i nekretninama i uprkos dobroj zaradi, prelomila je i odlučila da se bavi onim što najviše voli - pisanjem.

A pošto joj je televizijski studio draži od sudnice, trenutno na TV Kopernikus vodi emisiju "Šampanjac mog života". Upravo se tako zove i njena najnovija knjiga u kojoj priznaje da je do sada sto puta udarila glavom o zid, pa stoga savetuje da od života treba uzeti najbolje.

Širu popularnost je stekla kao učesnica Farme. Nikada više ne bi ušla u neki rijaliti šou program i posle tog iskustva mnogo više ceni svoje prijatelje...

- U Rudnu su baka Danica i deda Vukašin, roditelji moje mame, bili učitelji. Najveći deo detinjstva sam provela sa njima. To je bio moj drugi dom. Kuća puna knjiga u divljoj prirodi bila mi je inspiracija za pisanje. U to vreme sam za sastav "Moj zavičaj" dobila prvu republičku nagradu. U osnovnoj školi sam bila đak generacije. Kada sam imala 15 godina, preselili smo se u Kraljevo gde sam završila gimnaziju. I tada sam u književnim časopisima objavljivala poetsku prozu.

Šetnje sa Dobricom Ćosićem

U Beogradu je upisala studije prava. Pored akademskog, sticala je i mnogo dragocenije znanje o životu družeći se po kafanama sa piscima, slikarima, vajarima.

Uspomena sa Tahitija

 

- Osamdesetih godina u restoranu u hotelu Slavija svakog ponedeljka okupljali su se Stevan Raičković, Slobodan Rakitić, moj brat od strica, Miodrag Bulatović, Ljuba Popović, Brana Šćepanović, a povremeno su svraćali i Dobrica Ćosić i Antonije Isaković... Svi oni su uticali na mene. Nikada neću zaboraviti noćne šetnje po Dedinju sa Dobricom Ćosićem i Mihailom Markovićem. Baš u vreme kada je objavio roman "Vreme smrti" Dobrica je mom bratu Slobodanu rekao da je pročitao jedan moj tekst i da mu se dopada kako pišem. To mi je bio veliki kompliment, ali nisam odustala od prava.

Kada je završila fakultet, odlučila je sebe da časti višemesečnim odmorom u Nansiju i Parizu. Kada se vratila u Beograd, započela je advokatsku karijeru.

- U advokaturi sam provela punih 10 godina. Radila sam krivicu, parnice, brakorazvodne parnice, imovinsko-pravne sporove... To je bilo korisno životno iskustvo. Za to vreme sam mnogo bolje upoznala muškarce. Ako imaju 10 stanova, muškarci će svih 10 voditi na svoje ime, iako su stečeni u bračnoj zajednici. Gledala sam svojim očima, pa su mi od tada oči krupne, kako muškarac upisuje na svoje ime stan koji su njegovoj ženi kupili njeni roditelji.

Kao advokat je spoznala da muškarci više lažu od žena i da su često uljuljkani u vrtlogu sopstvenih obmana i samoobmana.

- Oni retko kada podnose zahtev za razvod i strašno se iznenade kad im žena kaže da dalje ne mogu zajedno. Poznato je da žena trpi do poslednjeg atoma snage, ali kada donese odluku o razvodu, onda je to definitivno kraj. Ona se uglavnom ne razvodi zbog drugog muškarca, već zato što njen partner ne valja. Sa druge strane, muškarac iz braka gotovo nikad ne izlazi sam.

Jasmina Ana pamti i slučaj kada je branila i odbranila čoveka optuženog za silovanje.

- Nije to bilo klasično silovanje. Godinama su bili ljubavnici i ona ga je na kraju ostavila jer nije mogla da trpi torturu njegove supruge. Burno su se rastali, a njena porodica je podnela tužbu protiv njega. To je bio haos od suđenja. Videla sam da se oni još vole, ali zbog drugih nisu mogli da ostanu zajedno. Upropastili su svoje živote, jer on nije mogao da ostavi svoju porodicu. Taj slučaj sam opisala u knjizi "Srbi kao ljubavnici".
Jedno vreme bavila se nekretninama i živela na relaciji Beograd - Kruševac. Ali, jednog dana je priznala sebi da je taj posao ne ispunjava i odlučila da se posveti pisanju. Iako zarada od knjiga ne može da se mori sa profitima od nekretnina.

Najgora je samoća udvoje

- Prvi roman "Ukus poroka" objavila sam 1998. i odmah je dobio epitet skandalozan. Ipak, preko noći je postao hit i doživeo sedam izdanja, nekoliko puta je bio na listi najčitanijih knjiga. Promocija je održana u sali Udruženja književnika Srbije, a sve je vrvelo od pisaca. Stevan Raičković, tada najveći živi pesnik u Srbiji, došao je među prvima i seo u prvi red. Novinari su se sigurno tad pitali sa koje je planete došla ova žena.

Sa Zlatom Numanagić i Svetlanom Bojković

Sledili su "Parenje jelena", "Srbi kao ljubavnici", "Snegovi Kopaonika" gde, kako kaže, oslikava divlju ljubav i strast koju samo smrt može da obuzda, "Srbi za koje se molim", "Poslednja laž", "Šampanjac mog života"...

Jasmina Ana je svetski putnik, prokrstarila je planetom, ali se najradije seća dvomesečnog odmora na Tahitiju, magičnom ostrvu gde je život proveo slavni slikar Pol Gogen, a ljubav svog života našao čuveni glumac Marlon Brando.

Tamo se nagledala čudesnih palmi i neobičnih drveća, nauživala u ludom ritmu poludivljih igara, ali i saznala da je omiljeni hobi tamošnjih žena - bacanje čini. Upravo je tada, na krstarenju luksuznim brodom Pacifikom, gde su svi članovi posade, sem kapetana, bili transvestiti, dobila nadahnuće za knjigu "Srbi kao ljubavnici".

- Shvatila sam da od muškarca treba tražiti samo da ostane normalan. Knjigu "Srbi kao ljubavnici" svaka žena treba da ima kako bi kroz komplikovani muški svet prošla neoštećenog srca. Jer, one prvo polome štikle trčeći za njima, a kada ih stignu, žene uglavnom razbiju mozak. O srpskim muškarcima sam pisala u formi eseja, s humorom i lakom ironijom. Političare sam opisala kao muškarce sa spiska, biznismene kao muškarce koji su prvi ukinuli predigru, advokate kao sujeverne hedoniste, poštare kao muškarce za hitne slučajeva, a rođene švalere sam definisala kao muškarce koji se samo jednom ženom, a sve ostalo im je avantura...

Prskani i neprskani muškarci

Jasmina Ana je Srbe podelila na prskane i neprskane frajere:

Jasmina Ana na promocije knjige

- Neprskani su ekološki tipovi, divlji, polupismeni, ruralni. Prskani su rafinirani, namirisani, uglađeni. Smatram da treba uzeti najbolje od jednog i drugog tipa i sastaviti idealnog muškarca. Najbolji su Srbi oni koji su između prskanih i neprskanih, koji su sačuvali osnovna hemijska svojstva, a ipak nisu neotesani.

Bila je udata za advokata deset godina, mada se posle razvoda odlučila za samački život, nikada se nije pokajala zbog toga.
 

- Psihijatri kažu da je najgora samoća udvoje, jezivo je kada ste s nekim, a ne slažete se. Žena s uspešnom karijerom može da ima porodičan život samo ako je uz nju neko ko je dovoljno pametan i tolerantan da je shvati. Mislim da brak nije baš naročita srećna institucija. Klasičan brak mi više ne bi odgovarao, više bih volela vezu u kojoj bi svako imao svoj život. To je za mene bolja varijanta, jer mi trebaju sloboda, prostor i vreme koje bih posvetila sebi...