Ljubila me kraljica Elizabeta
Pre pojave pop i rok muzike, SFRJ je imala i veoma popularan meksički period, tokom kojeg su domaći pevači obučeni kao marijači pevali o Mama Huaniti, Gvadalahari, sombrerima i borbi seljaka s veleposednicima u dalekom Meksiku. Jedan od junaka ove sombrero ere svakako je i poznati bariton i jugoslovenski Frenk Sinatra, kako su ga kolege zvale, Nikola Karović (75). Dospeo je u Ginisovu knjigu rekorda jer je čak 61 državnik uživao u njegovim interpretacijama.
Rekorde je postizao i na domaćem terenu. Odavno je ušao u legendu ne samo kao pevač koji je Josipa Broza Tita zabavljao 102 puta. Prvi je u bivšoj Jugoslaviji prodao singl ploču u 100.000, a potom u više od milion primeraka. Prvi je vlasnik zlatne ploče.
- Imao sam teško detinjstvo. Rođen sam kao osmo dete pred Drugi svetski rat u patrijarhalnoj, radničko-službeničkoj porodici u Nikšiću.
Bili smo muzikalna porodica, naročito stariji brat Dušan, koji je svojim tenorom sjajno pevao napolitanske pesme. Ujaci su mi bili guslari i da sam se posvetio guslama, bio bih broj jedan. Imao sam teško detinjstvo, jer smo rano ostali bez oca i trebalo nas je sve prehraniti.
Brat i sestra su mi ubijeni u ratu, tako da je to bio težak udarac za sve nas. U to vreme su se emitovali prelepi filmovi "Jedan dan života", "Bal na vodi" i skidajući te prelepe pesme započeo sam muzičku karijeru. Osim gimnazije i stolarskog zanata, završio sam i kinooperaterski zanat kako bih stalno bio u kontaktu sa filmskom muzikom.
Kao kino-operater više puta sam odgledao film "Jedan dan život", koji me je podsetio na slučaj u mojoj porodici, ali ni to mi nije bilo dovoljno, pa sam otišao i u Titograd da ga ponovo gledam - priča Nikola Karović.
Cipelom zatresao brod
Čim je stasao za vojsku, prijavio se i bio primljen u mornaricu.
- Tri godine sam proveo u uniformi. Sudbina je htela da deo vojnog roka služim na Titovom brodu Galeb. Prvo sam bio mornar, pa zatim kormilar. Često sam pevao, pa mi je komandant broda rekao da ću pevati pred Titom i Jovankom.
Odgovorio sam da nisam siguran da li ću pred njima pevati kako treba, a on mi je odgovorio: Ako ne pristaneš, radićeš još tri smene. Na početku sam imao tremu, ali čim sam zapevao, strah je nestao. Pevao sam napolitanske, grčke, meksičke pesme i ruske romanse. Cipelom sam udarao ritam, tako da se tresao ceo brod. Tito je bio oduševljen. Posle toga sam nastavio da pevam, prvo na brodu Krajina, a potom u Rečnoj mornarici u Šapcu.
Ovacije u pariskoj Olimpiji
U najlepšem sećanju ostao mi je međunarodni festival u poljskom gradu Kolobžegu, na Baltiku, na kome sam pobedio 1972.
Takmičili su se predstavnici 17 zemalja, među kojima Iv Montan i Domeniko Modunja. Montan se oduševio kako sam otpevao pesmu "Kuku-ruku-ku", čestitao mi i zatraži broj telefona.
Posle sedam godina me je pozvao da mu budem gost na koncertu u pariskoj Olimpiji. Tamo sam doživeo ovacije. Iv Montan i njegova supruga, slavna glumica Simon Sinjore, bili su divni domaćini mojoj Daši i meni. |
Posle vojske se vratio u Nikšić gde je radio u tamošnjoj pivari. Ubrzo se prijavio na takmičenje u popularnoj emisiji "Mikrofon je vaš, pokaži šta znaš".
- Pevao sam rusku pesmu "Tri godine sam te čekao" i pobedio. Tada mi je čuveni pevač Ivo Robić rekao: "Mladiću, imate sjajan glas, ako budete ozbiljni, daleko ćete dogurati".
Primljen sam u Radio Titograd, pre toga sam morao da polažem audiciju kod poznatog dirigenta Eugena Hajzera. On me je nagovorio da upišem muzičku školu. Postao sam poznat u Crnoj Gori, ali ne i šire.
Slučaj je hteo da opet sretne Tita u čiju je čast priređena svečanost u hotelu Podgorica gde je Nikola Karović nastupao s radijskim ansamblom.
- Prepoznao me je i odmah me pitao: Boga ti, mladiću, jesi li ti onaj mornar sa Galeba? Otpevao sam mu iste pesme kao onda na Galebu. Rekao mi je da me treba čuti cela Jugoslavija i da moram za Beograd.
Već posle 10 dana bio sam u glavnom gradu. I opet sam polagao audiciju u Radio Beogradu, kod dirigenta Mladena Jagušta, iako sam pre toga na Radio Titogradu već imao 70 trajnih snimaka.
Ubrzo sam postao član umetničkog ansambla JNA. Od tada je moja karijera krenula uzlaznom linijom na nivou ondašnje velike Jugoslavije.
Za 33 godine rada Nikola Karović je s Umetničkim ansamblom JNA obišao 27 zemalja, nastupali su na svim kontinentima.
- Nastupali smo u Državnoj operi u Beču, koncertnoj dvorani gde se dodeljuje Nobelova nagrada u Švedskoj, Boljšoj teatru u Moskvi. Ostala mi je u sećanju turneja na Sinajskom poluostrvu kada smo Olivera Marković i ja uz pratnju orkestra Pavla Stolića sa još dve naše balerina nastupali pred predstavnicima naših plavih šlemova u El Arišu i indijskim jedinicama u El Balahu.
Pevali smo i za Šveđane, Norvežane Dance, Kanađane, Brazilce. Nikada neću zaboraviti tu pustinju, jahanje na kamilama, ručak pod palmama...
Uspeh u Lenjingradu
U to vreme je bilo veoma teško snimiti ploču.
- Išao sam Cetinjskom ulicom u Beogradu i čuo kako jedna gospođa sluša "Malu Grkinju". Pitao sam je koja je to radio-stanica, rekla mi je da sluša Radio Beograd. Otrčao sam tamo i pitao tadašnjeg urednika Belog Ilića da mi snimi tu ploču. Presnimio mi je i nju i pesmu "Saga po". Kada sam hteo da je snimim na srpskom, urednik PGP Kocić mi je rekao: To niko neće hteti da sluša.
Majstor u kuhinji
Jednom sam poželeo da je iznenadim i spremim joj ručak i kud će Crnogorac nego na pijacu da kupi kukuruzno brašno i napravi kačamak. Od toga, naravno, nije bilo ništa, pa se ručak završio u restoranu Zora.
Danas sam odličan kuvar, zahvaljujući mojoj ženi koja me je naučila mnogim kulinarskim specijalitetima. |
Kada me je on odbio, otišao sam u Jugoton gde sam dobio sličan odgovor. Jedini je u mene verovao Brana Todorić, šef tek otvorene disko kuće Diskos iz Aleksandrovca Župskog. Rekao mi je da će se ploča isplatiti i njemu i meni ako se proda 6.000 primeraka.
Te 1962. godine prodato je više od 100.000 singlica. Kada sam se vrati sa Sinajskog ostrva zatekla me je velika popularnost "Male Grkinje". Kasnije sam čuo da čelnici PGP i Jugotona dugo nisu mogli da prežale što su me odbili...
Josipu Brozu je Nikola Karović pevao čak 102 puta.
- Bila mi je čast da nastupam za njega. Obraćao mi se sa ti i nije skrivao da sam mu simpatičan. Prema njemu sam se ophodio s poštovanjem, umeo sam i da ga potašem po ramenu. Voleo je da šali. Često je imao dosetke koje se nisu uklapale u protokol...
Kada sam na Galebu, na putu ka Aleksandriji, pevao iz sve snage, prišla mi je Titova pudlica i počela da zavija oponašajući me. Bilo mi je neprijatno, ali je svima drugima bilo zabavno.
Meksičkom predsedniku Lopezu Mateosu, koji je bio u poseti Titu, Nikola je pevao pesmu "Malagenja".
- Kasnije sam saznao da je Mateos bio ubeđen da sam Meksikanac i pitao je Tita da li su me specijalno za tu priliku doveli iz Meksika, a ovaj je odgovorio da jesu. Pevao sam i američkom predsedniku Džimiju Karteru, egipatskom lideru Naseru, indijskom vođi Nehruu, indonežanskom predsedniku Suhartu, italijanskom Pertiniju...
U posebnom sećanju mi je ostao sovjetski predsednik Leonid Brežnjev. Dizao me iz kreveta kad bi došao u Beograd. Vikao je: Gde krasivij golos Nikolaj, davaj. Po mene bi kući došao general i rekao mi da Tito i Brežnjev traže da im pevam u Poslaničkom klubu na Dedinju. Pevao sam i engleskoj kraljici Elizabeti.
Bila je u neboplavom kostimu, a iz kabineta su čuli da voli pesmu "Džani Gitara". Oduševila se toliko da me je poljubila u levi obraz. Tito mi je tada rekao: Bogamu, Nikola, ti ne treba 15 dana da se umivaš. Nezaboravne su i turneje u SSSR. U Lenjingradu sam snimio LP ploču, s jedne strane grčka, a sa druge strane meksička muzika. I ta ploča je prodata u više od 1.600.000 primeraka.
Od toga tamo nisam dobio ni rublje, jer se tada nisu plaćala autorska prava. Nisam se naljutio, bila mi je čast zbog toga što sam i u toj zemlji bio popularan.
Humanizam na delu
- Održao sam 2.178 humanitarnih koncerata. Nema kasarne i bolnice, za koju nisam pevao. Nastupao sam i za nastradale od zemljotresa u Skoplju, Banjaluci, na Kopaoniku. To su mi najdraži koncerti. |
