Kralj beogradskih žurki

Titula beogradskog šmekera i mangupa krajem 70-ih godina nesumnjivo sa pravom pripada Bobanu Petroviću. Probdeo je Boban bezbroj beogradskih noći neumorno uvodeći disko i fanki zvuk u sredinu kojoj je to bilo nešto sasvim novo. Svirao je klavir, kao dečak igrao je fudbal u Zvezdi, radio kao disk džokej, bio vlasnik prvih diskoteka u gradu, pravio najbolje žurke tog vremena i uvek bio u pratnji lepotica. Kasnije je i sam počeo da snima ploče, napisao je autobiografsku rokenrol knjigu "Rokanje" i na kraju otišao iz zemlje.

Boban Petrović na vrhuncu popularnosti

Kada mu je rodni grad postao tesan, uputio se na Zapad i tamo ostao. Posedujući raznovrsne talente, oprobao se u različitim delatnostima i svemu je uglavnom bio uspešan. Trgovao je čelikom, imao je građevinske firme, bavio se poslovima oko berze i finansija...

- Rastao sam u Jatagan mali, najsiromašnijem delu Beograda, iznad sadašnje Gazele, u brdu ka Kliničkom centru. Prvih sedam godina sam živeo u bolnici sa dedom domarom i bakom čistačicom. Vozili smo kolica na kuglagere umesto trotineta i bicikla, igrali se kauboja i Indijanaca, a u strelice smo zabijali zarđale iglice od injekcija koje su bacali po parku. Najsrećniji smo bili kada smo u desnoj ruci imali parče hleba sa mašću, solju i alevom paprikom a u levoj krišku hleba sa mašću i šećerom.

Pošto su moji roditelji završili fakultete, dobili su stan na Novom Beogradu što je za mene bila obećana zemlja. Igrao sam košarku, fudbal, svirao gitaru, kasnije klavir - priča Boban, koji je u decembru u Beogradskoj areni organizovao žurku na kojoj su nastupili članovi čuvene američke grupe "Kool&Gang" i poznati di-džej Dejvid Morales.

Pomogao Oliveru Mandiću

Muzika mu je oduvek bila u krvi, a već u šestoj godini od roditelja je dobio gramofon i ploče Elvisa Prislija, Luja Prime i Harija Belafontea.

- Ushićen sam stavljao zvučnik od gramofona na prozor da bi i ostala deca mogla da čuju tu muziku. Gitaricu koju su mi roditelji kupili svirao sam maltene 24 sata dnevno. Događalo se da isteram roditelje iz kuće i pravio žurke.

Sa 15 godina sam radio kao di-džej, a sa 19 sam imao diskoteku "Safari" u hotelu Šumadija. To su za mene bile velike žurke, jer je diskoteka, u stvari, parti koji se odigrava van kuće. Posle su se te diskoteke ređale i postale su kultne mesta u Beogradu.

To je za mene više bila promocija zabave, mode i muzike a manje biznis. Možda će zvučati prepotentno, ali imam utisak da sam bio jedan od kreatora zabavnog života Beograda 70-ih i 80-ih godina s tim što je od 1980. do 1985. više bio u Londonu nego u rodnom gradu.

Poslednja diskoteka koju sam otvorio bila je "Zvezda". U celu tu svoju ujdurmu uložio sam mnogo truda i energije što je urodilo plodom. Ljudi su prihvatali to ludilo, koje sam nastavio da razmnožavam i žurke smo organizovali po celoj bivšoj Jugoslaviji.

Punili su hale sportova kao od šale, a te žurke su trajale pet-šest sati.

- Malo je poznato da sam pomogao Oliveru Mandiću da počne karijeru jer je svirao kod mene u diskoteci.

U tim prvim diskotekama odzvanjali su zvuci grupe "Free" ili "Montain", sve je nekako vuklo ka roku. Znam da sam posle besomučno puštao muziku iz filma "Šaft"...

Istovremeno sam počeo da pravim svoju muziku i čak sam pisao tekstove. To se dopalo nekim ljudima i odlučio sam da napravim grupu "Zdravo". Bili smo rodonačelnici tog nekog fanki ili polu-disko zvuka, čak se i naš drugi singl zvao "Disko je prava stvar".

Svoju prvu pesmu "Meteorologija" sam napisao jer me je nerviralo što su meteorolozi i političari stalno nešto predviđali i uvek su grešili.

Posle dva albuma i deset sing ploča osetio je da je ispunio svoje motive, pa nije više insistirao na muzičkoj karijeri.

- Drago mi je što se ta muzika sluša i danas, 25 godina kasnije. Gde god smo svirali pravili smo zabavu. Žurke sam pravio i po kućama. Sinovi ambasadora su imali velike kuće, pa kad bi im roditelji otputovali organizovali smo lude žurke koje su trajale po deset dana. Čest gost mi je bio Goran Bregović, ali i TV voditeljke, glumci, pevači...

Želeo sam da okupim što više ljudi sa stilom. Bilo je mnogo više prisnosti jer nije bilo kompjutera u koje se danas ljudi uvlače i misle da se tako druže sa celim svetom, što jeste kosmopolitski, ali tako izgube moć komuniciranja. Svi su danas okupirani i mobilnim telefonima, sve je manje osmeha...

Otac tri ćerke

Beograd je 70-ih bio centar svetskog ludila. Boban je išao tada u Njujork, London, Marbelju, ali tamo nije našao beogradsku čaroliju.

- Žurke koje sam radio po svetu ni izbliza nisu bile kao neke koje sam pravio kod mog druga Pere na Banovom brdu u njegovoj kući ili kod nekih drugih prijatelja.

Cela Evropa je nekako ukapirala da su u Beogradu najbolje žurke i zezanje. O diskoteci "Zvezda", koju smo držali moj drug Brija i ja, "Njusvik magazin" je 1982-83. pisao čak na četiri strane.

Udarili smo tada dobar temelj ludilu koji je mogao da preraste u neki žur ili parti turizam
Na albumu "Žur" postoji pesma "Svetski osmeh" posvećena upravo tom vremenu kada su ljudi bili bezbrižni i srećni.

- Kad sretnem nekog suludo uobraženog Amerikanca počnem da mu objašnjavam kako je Kalifornija sedamdesetih bila u Beogradu, a ne u Kaliforniji, a on me gleda bledo: "Kako?".

Odgovorim da su se oni tada ubijali radeći, a mi smo imali mnogo više vremena da se zabavljamo. Znam da su čarter letovi iz Beograda za London, Pariz, Rim bili rasprodati unapred po dva-tri meseca.

Boban Petrović se družio sa predstavnicima svetskog džet seta..
- Šon Koneri mi je komšija u Marbelji, i dan-danas smo veliki prijatelji. Princ je zahvaljujući meni tamo kupio kuću, ali je u međuvremenu prodao. Bilo je tu i nekih manekenki, koje su bile uvek uz mene jer volim duge noge. Mik Džeger i fudbaleri Ronaldinjo i Bekam su često letovali na mojoj jahti. On je bio predivan, ko devojčica.

Bilo je tu još ljudi iz šou biznisa i politike, recimo kazahtanski predsednik Nazarbejev. Svi su oni voleli ludilo koje sam ja pružao. Nedavno sam se sreo sa poznatim britanskim fudbalerom Rajanom Gigsom i podsetio sam ga kako je zamalo prokockao karijeru zbog mene. Na svom brodu sam ga upoznao sa Demi Ber, voditeljkom emisije "Big breakfast".

Umesto da ode na pripreme sa saigračima, njih dvoje su otišli na Sardiniju. Pri tom ga je dobro napila i nadrogirala tako da je zakasnio deset dana. Dobio je otkaz, ali mu je oprošteno zbog mladosti i sada je jedan od najboljih fudbalera svih vremena na Ostrvu. I u Americi imam mnogo prijatelja, jer kada se jednom nađeš u tom krugu, onda vidiš 300 čuda i sretneš mnogo poznatih ljudi.

Boban Petrović danas živi na relaciji Marbelja - London - Las Vegas - Njujork i to zbog biznisa. Ima tri ćerke. Najstarija 27-godišnja Ana En snimila je nekoliko albuma, srednja ćerka ima 20 godina i živi u Londonu, a najmlađa ima 13 i živi u Marbelji.