Počujte pravoslavni hevi metal!
"Teško je ljudima pre slušanja objasniti šta mi to sviramo, ali kada čuju muziku, uglavnom im se sviđa", kaže Milko Lisica, klavijaturista benda "Eshaton”
"Spoj tvrdog gitarskog zvuka i neprolaznih hrišćanskih ideja". Ukratko, to je opis muzike benda "Eshaton” čiji su članovi pravoslavnu teologiju spojili sa hevi metal i hard rok muzikom. Dodatno objašnjavajući čime se to bavi bend "Eshaton”, Nikola Mijović, pevač i tekstopisac, jedan od idejnih tvoraca ovog muzičkog sastava, kaže da su muziku na kojoj su odrasli, hevi metal osamdesetih godina prošlog veka, spojili sa hrišćanskom tematikom, učenjima o opštem vaskrsnuću i drugom dolasku Hrista.
Početkom godine trebalo bi da izađe prvi album ovog benda, "Čekajući Eshaton”, a u planu je i turneja po gradovima Vojvodine. Sve to krajnji je rezultat zamisli rođene 2001. godine - Nikola Mijović, imao je tekstove, a njegov prijatelj, Veljko Potparić, nešto kasnije gitarista "Eshatona”, muziku.
"Istina je da je gitarska muzika druge polovine 20. veka, hard rok i hevi metal, nastala pod uticajem ideja koje su ponekad bile čak i otvoreno satanističke. Takođe, život tadašnjih rok-zvezda, raspusnost, uživanje droga, žigosao je tu muziku. Zbog svega toga spoj koji smo mi napravili može izgledati čudno. Forma, međutim, sama po sebi, nema predznak. Dobija ga tek u zavisnosti od toga u koju je svrhu upotrebljena. Sama po sebi ne može biti okarakterisana ideološki, stvaralac taj muzički izraz i delo prelama kroz svoju ličnost i ne možemo posmatrati muzičko delo van konteksta odnosa stvaraoca prema njemu", ističe Nikola.
Koreni iz kojih je izniklo stvaralaštvo "Eshatona” različiti su: Nikola kao najozbiljniji bend na današnjoj hevi metal sceni izdvaja američki "Kamelot”, a kaže da je odrastao na muzici sastava "Blek sabat”, "Led cepelin, "Dip parpl”. Milko Lisica, klavijaturista, kaže da čak i ne sluša hevi metal, već rok, džez i bluz. On je ljubitelj "Bitlsa”, Erika Kleptona, Čika Korije, dok gitarista Aleksandar Anđelković voli, na primer, svoje kolege, Stiva Vaja, Džoa Satrijanija ili Vlatka Stefanovskog.
Cilj im je da pravoslavna tematika tekstova stigne i do onih koji nisu pravoslavni vernici, ali i da svoje slušaoce upoznaju sa našim duhovnim nasleđem. Njegove korene vide u Vizantiji i zato je na njihovim nastupima obavezan rekvizit žuta zastava Vizantije sa dvoglavim orlom, koja se danas, između ostalog, koristi i kao zastava Svete Gore.
"Najprirodniji i najzanimljiviji naziv ovoga što mi radimo bio bi vizantijski hevi metal. I sam naziv našeg benda ima koren u grčkom jeziku. Eshatos znači krajnji, poslednji, odnosno u ovom smislu, eshaton bi bio krajnji i poslednji vid postojanja čovečanstva u carstvu nebeskom koje će doći. U našem jeziku nemamo reč za to, imamo samo složenicu život budućeg veka. Baštinimo i ideju koju su imali utemeljivači naše nacije da ostvare sklad između crkve i države, da duhovni aspekt i vidljivi, telesni, budu u nekoj simbiozi", kaže Nikola, koji taj spoj već baštini u svojoj radnoj biografiji, kao apsolvent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i podoficir Vojske Srbije.
Bend je do sada imao nekoliko klupskih svirki, učestvovao na više muzičkih festivala i nekoliko puta menjao sastav. Reakcija jednog od članova koji se kasnije priključio bendu, Milka Lisice, na predlog da se pridruži "pravoslavnim hevimetalcima” može biti dobar putokaz kako ljudi inače reaguju na ovakvu "muzičko-teološku” avanturu.
"Uglavnom su skeptični na tu vrstu spoja i ja sam bio kada sam pozvan u bend. Međutim, video sam da su to dobre pesme, da tu ima kvalitetne svirke. Od 2007. godine sam u bendu i sada sam srećan što učestvujem u svemu tome. Sviđa mi se što je tako ispalo, što se nismo oslonili na etno, na primer, koji je sigurno tle. Ovo je malo smeliji spoj i baš zato mi se sviđa. Teško je ljudima pre slušanja objasniti šta mi to sviramo, ali kada čuju muziku, uglavnom im se sviđa i reakcije su vrlo pozitivne", kaže Milko.
Mišljenja ljudi iz crkve, podeljena su. Nekima se dopada moderni i neočekivani spoj tvrdog zvuka i teologije, dok ih drugi zabrinuto pitaju: Zašto baš ta muzika?
"Jedni smatraju da bi crkva trebalo da se otvori prema svetu i da iznese ono što ona baštini. Kaže se u Jevanđelju: 'Ne bacajte bisere pred svinje', ali isto tako mi imamo obavezu da riznicu duhovnog života podelimo sa ostalim svetom i obogatimo ga. Onima iz crkvenih krugova koji zagovaraju malo konzervativniji pristup delovanju crkvenih ljudi u svetovnom životu, smeta eksplicitnost tekstova, ali ja sam se kroz pisanje vodio baš tom otvorenijom vrstom teologije. Imao sam ideju da treba svim ljudima kojih se dotičemo dati jasnu poruku i podstrek. Takođe, nedostajao mi je u tekstovima savremene muzike konkretan cilj, smisao, rešenje. Nemam nameru da propovedam u tom nekom negativnom smislu, već da izrazim ono na čemu ja utemeljujem svoju nadu, ono za šta ja smatram da je istina, bar do onog stupnja do koga sam došao. Uglavnom umetnici lamentiraju nad sudbinom, problemima. Pristupaju im rezignirano ili nemajući jasno rešenje, vrlo dobro opisuju i razobličavaju probleme, ali nedostaje odgovor. Mi pokušavamo da damo neki odgovor", objašnjava Nikola.
Njihov odgovor je: eshaton, borba na ovom svetu za blago onog sveta. Milko, ljubitelj "Bitlsa”, demistifikatorski dodaje: "To su, ustvari, pesme koje se vrte oko ljubavi, a to je tema koja nije samo hrišćanska, već dotiče sve nas”.
