Sa piste na Farmu 
Otac Petar bio je vazduhoplovac bivše JNA, išao je s jednog ratišta na drugo i svega se nagledao, pa bi kad dođe kući sestri Milici i meni sve dopuštao. Sve moje devojke bile su lepuškaste, ali nijedna nije bila pametna i mudra kao Stanija, ona me je potpuno opčinila, kaže za "Vesti" maneken Filip Panajotović.
Psiholozi i sociolozi tvrde da rijaliti programi loše utiču na naciju, dok se narod brani tvrdeći da mu je preostalo još samo malo hleba i igara jer je Srbija kolektivno nezaposlena, a država mudro ćuti. Kako god bilo, u Farmi su uživali i stari i mladi. Posebno u ljubavi mlade starlete Stanije Dobrojević i manekena Filipa Panajotovića. Naočiti maneken je već na početku ovog rijalitija zaintrigirao javnost izjavom da on nije za duge veze, a onda mu se, kako kaže, dogodila ljubav. Iskrenošću je osvojio srca većine gledalaca, ali niko sa sigurnošću nije znao ni ko je, ni odakle je.
Rođen je 1989. godine u Pančevu, do šeste godine je živeo u Beogradu, u naselju Filmski grad. A onda se porodica vratila u Pančevo. U vreme kad je dobio sina, otac Petar radio je kao oficir nekadašnje JNA. Bio je vazduhoplovac i često nije bio kod kuće, a Filip se gotovo i ne seća odrastanja u srpskoj prestonici, osim jedne zime kad se sa ocem sankama spuštao niz neku padinu iza njihove zgrade.
Popustljivi vojnik
- Imao sam tri i po godine kad je otac počeo da se seljaka s jednog ratnog područja na drugo. Onda dođe kući na dva-tri dana i, pod utiskom svega što je video i doživeo, mojoj sestri Milici i meni sve je dopuštao. Majka Lidija se zbog te njegove popustljivosti stalno ljutila. Sećam se, tražio sam mu bicikl i on mi ga je kupio. Međutim, samo nekoliko dana kasnije opet sam tražio bickl, ali drugi model, iako ni onaj prvi nisam čestito provozao kroz ulicu. I tako je bilo celog života. Otac nam je sve činio, a majka nas je stezala strogoćom.
- Ne mislim da je to loše što nas je tata razmazio, već je to donekle i normalno u takvim uslovima života, kad ne znaš šta nosi dan, a šta noć. S druge strane, kad će roditelji da maze decu ako ne dok su mala i ne uđu u pubertet, posebno ako imaju uslova za to. Sutra ću i ja svoju decu da razmazim baš kao što je moj otac mene. I uživaću u tome. To ne znači da ću od njih da napravim nesposobnjakoviće. Srećom, i sestra i ja smo se klonili loših ljudi.
Povratak u Pančevo
- Nekoliko godina po završetku NATO bombardovanja otac se povukao iz vojske jer nije želeo da ratuje za zemlju koje nema! Time je počelo i neko novo životno poglavlje porodice Panajotović. Otac je posle izvesnog vremena počeo da se bavi privatnim poslom. Osnovao je manju mlekaru, a bavio se pomalo i poljoprivredom. Posao se polako proširivao, a tako i fabrika. Naš život je krenuo novim putem - od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda zavisila nam je egzistencija. Svako od nas imao je svoje obaveze, ali najveći balast ponela je majka. Ocu je taj posao doneo veliko zadovoljstvo, poslovni uspesi su se ređali, a imao je više slobodnog vremena da učestvuje u sestrinom i mom odrastanju.
Izbegao vojnu školu
Sestra u zavojima
|
- Bio je tu za mene i u prvim pubertetskim danima, ali i kod zaljubljivanja, svađa i slično. S jedne strane mi je bilo drago to što oca zanima sve što mi se dešava, ali bilo je i trenutaka kada me je sve što strašno nerviralo.
- Kao klinac sam i te kako bio nestašan i razmažen. Bilo mi je sasvim prirodno da otac i majka čine sve za moju sestru Milicu i mene. Jesu me kažnjavali, ali samo da bi me usmerili na pravi put. Danas se mojim netašlucima svi slatko smejemo, ali kad sam ih pravio nisu baš bili slatki i prijatni, ni za mene, a posebno za moje roditelje. Pošteno su se naplaćali razbijenih prozora, probušenih guma i ko zna čega sve.
Sestrina podrška
- Milica i ja smo u početku imali odnos mačke i miša. U početku je taj odnos bio obeležen mojom ljubomorom, a zatim sam shvatio da je ona moja mala seka i da treba da je čuvam i branim od svih, pa i od roditelja. Ona se trudila da me imitira, pa smo zajedno paradajzom i jajima gađali prolaznike. Bilo je svega i svačega! Naravno, morala je sve da me sluša.
Imali smo zdravo detinjstvo puno nestašluka, a jedno bez drugog nismo mogli. Tako je ostalo do dana današnjeg. Spojeni smo kao prst i nokat. Meni je sestra danas najveća podrška, baš kao i ja njoj.
- Izrasli smo u zdrave i mlade ljude, kod kojih je odgovornost primarna. Zahvaljujući zdravim porodičnim temeljima i dobrim pedagoškim merama moje majke Lidije postao sam siguran u sebe. Sa 20 godina sam samostalno zaradio neki novac i kupio dva lokala, koja su odlično radila. Nekoliko meseci pred odlazak na Farmu, zatvorio sam ih. Imam vremena da odlučim šta ću sa njima, pretpostavljam da ćemo jedan od njih Stanija i ja iskoristiti za posao koji imamo u planu. Za sad ne bih o tome pričao, još je rano.
Fudbal i odbojka
- Moj život u osnovnoj i srednjoj školi bio je posvećen učenju i fudbalu. Moji su želeli da me smire tako što su me gurali u sport. Kad su primetili da sam talentovan za fudbal, sve je bilo podređeno mojim treninzima. Bilo nas je petorica drugara, koje su u fudbalskom klubu Pančeva procenjeli kao izuzetni talenti, pa su nas poslali dva meseca u Partizan. Posle izvesnog vremena, u Partizanu je bila neka pripremna utakmica i otac je došao da me gleda, ali iznervirao se kad je video da sedim na klupi za rezervne igrače. Bio sam tada u petom ili šestom razredu i ozbiljno sam trenirao dva puta dnevno. Otac mi je tada rekao da zaboravim na fudbal jer je para tamo važnija od talenta.
- Onda sam prešao na odbojku i trenirao sam godinama. U međuvremenu sam počeo da se bavim i manekenstvom i radio sam kao PR u nekim noćnim klubovima u Beogradu. Tada sam počeo sve češće da izostajem s treninga odbojke i na kraju sam se povukao.
Iznenađenje za roditelje
- U prvom razredu srednje škole sam bio miran i povučen. Sedeo sam u prvoj klupi i prilagođavao se ljudima. U drugoj godini sam sedeo u srednjem redu, u sredini i nisam više bio tako tih i miran. U trećoj godini sam se već vrlo glasno drao iz poslednje klupe, a četvrtu sam proveo u poslednjoj klupi u ćošku i spavao na času. Niko nije verovao da ću upisati fakultet, a kamoli da ću ga završiti.
- Posle srednje škole sam hteo da upišem Fakultet za bezbednost, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio i otišao na privatni fakultet, ekonomski, na kome mi je ostalo da predam diplomski rad. Sa ispitima sam završio sa 22 godine. Iznenadio sam i roditelje, ali i sebe.
Čari manekenstva
- Već sa 16 godina prestao sam da izlazim u Pančevu i krenuo da se švrćkam po beogradskim klubovima. Važno mi je bilo da su mesta na koja izlazim u trendu i da se osećam u njima prijatno. Tako sam pored svojih drugara stečenih u najranijem detinjstvu počeo da stičem i neke nove prijatelje. Nikada se nisam družio sa ljudima koji mi ne odgovaraju jer takve osobe ne primećujem. Tako sam upoznao i ljude preko kojih sam počeo da se bavim manekenstvom. To je lep poziv za mlade i samosvene ljude, ali u Srbiji nije dovoljno plaćen. Na vreme sam shvatio da to nije posao za mene. Želeo sam da budem uspešan u poslu kojim se bavim, a u srpskom manekenstvu je to vrlo teško. Na taj poziv se u Srbiji ne gleda ozbiljno, kao što je recimo slučaj u Americi ili zapadnoj Evropi. Bavio sam se time dok mi je odgovaralo, nosio sam odeću u trendu, fotografisao se, putovao i usput po nešto i zaradio. A oko mene stalno najlepše devojke. Ima li lepšeg posla za mladoga čoveka?
- U međuvremenu dobio sam poziv da predstavljam Srbiju u Turskoj, na takmičenju "Best Model of The World 2012". Ostao sam u Istanbulu nekoliko meseci i bilo mi je fenomenalno. Radio sam i upoznao mnogo divnih ljudi. Posle nekoliko meseci je došlo vreme povratka u Beograd, a onda je usledio i poziv za rijaliti, za Farmu.
Stanija je kompletna
- Veliki sam esteta, a da budem iskren, i svestan sam sebe i svog izgleda. Dopadaju mi se atraktivne i pametne devojke, a najbolja od njih, najlepša i najpametnija na Balkanu je svakako Stanija. Sve što je bilo pre nje je danas bleda senka jer definitivno nijedna devojka nije uspela da mi ukrade srce kao ona. Istina je da nema čoveka koji ne voli pored sebe atraktivnu devojku, ali meni je važno da bude i pametna. Sve moje devojke bile su lepuškaste, ali nijedna nije bila dovoljno mudra i pametna da me zaintrigira i da mi se suprotstavi. Zato su sve moje veze bile kratke, jedva su trajale do mesec dana. Stanija je kompletna. Ona je mudra, brzo misli, nežna i ženstvena, a i ume da mi se suprotstavi. U sve što radi unosi dozu strasti, pa kako da je ne volim?!
- Šta donosi sutra niko ne zna, pa ni ja, ali očekujem da ćemo Stanija i dalje nastaviti naš uspon ka vrhu i ostvarivanju naših poslovnih planova. Nije isključeno da ćemo posao raditi paralelno u Srbiji i Americi. Naš brend će uskoro zaživeti i ne znam hoćemo li iskoristiti termin StanFil, ali nije isključeno.
