Država gasi katedre za srpski

Sve je manje onih koji uče srpski jezik na stranim univerzitetima, ali ne zato što nas stranci ne vole, već zbog toga što Srbija apsolutno ništa ne radi kako bi obezbedila profesore i lektore onima koji zaista žele da se upoznaju sa našim pismom i jezikom. Katedre za srpski jezik se gase, srpske lektorate preuzimaju Hrvati, Crnogorci, Bosanci... Ko pre ugrabi!

Hrvati, recimo, lektore i profesore hrvatskog jezika doživljavaju kao diplomate na terenu, pa ih dobro plaćaju, stranim studentima daju stipendije, organizuju posete Hrvatskoj i letnje škole na primorju.
 

Bez strategije: Ivana Nikolić

Ivana Nikolić, koja u Narodnoj biblioteci Srbije radi na plasmanu srpske knjige u inostranstvo, kaže da Srbi to rade drugačije.

Od 1. do 21. septembra u Beogradu je boravila ekipa studenata srpskog jezika iz celog sveta.

Samo pet dana pre nego što je trebalo da stignu, predstavnici Međunarodnog slavističkog centra hvatali su se za glavu, jer nisu imali gde da ih smeste.
 

- Nadležno Ministarstvo prosvete koje je trebalo da organizuje smeštaj navodno nije bilo obavešteno na vreme, pa nisu odvojili novac iz budžeta, iako je poseta studenata srpskog jezika Beogradu nešto što se dešava svake godine već gotovo pola veka. Pri tom, nisu bili smešteni u hotelu, nego u studentskom domu "Rifat Burdžević" - kaže Nikolić.

Bilo kako bilo, situacija na terenu više je nego ozbiljna, katedre srpskog jezika nestaju, a država tim povodom ne radi ništa. Kada se od nadležnih ustanova traži objašnjenje, ulazi se u zamršeno birokratsko klupko, tako da na kraju uopšte nije jasno u čijoj su nadležnosti lektorati. Koliko god logično bilo da je za bilo kakav vid obrazovanja nadležno Ministarstvo prosvete, tamo to negiraju.

Zamršeno klupko: Vesna Fila

U vrlo šturom saopštenju pomoćnik ministra prosvete Vesna Fila kaže da zahteve stranih univerziteta za angažovanje srpskih lektora prikuplja Ministarstvo spoljnih poslova.

Ona podseća da Ministarstvo prosvete "niti odlučuje o slanju lektora u inostranstvo, niti vrši izbor, niti može da utiče na odluku katedre u inostranstvu".
 

Niko nije nadležan za lektore: Filološki fakultet u Beogradu

Na katedri za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, međutim, kažu da ovo nije istina.

- Nekada je postojao Republički zavod za međunarodnu, naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju i lektorati su bili njihova briga. Odlukom Vlade taj zavod se utopio u Ministarstvo prosvete, koje je preuzelo sve njegove ingerencije.

Zahtevi stranih univerziteta za angažovanje srpskih lektora idu samo i isključivo preko Ministarstva prosvete - kaže sagovornik "Vesti" sa Filološkog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman.

Zašto svi dižu ruke od lektorata? Odgovor sagovornika "Vesti" je isti - novac. Niko ne želi da plaća ionako male lektorske plate.

- Ministarstvo prosvete i Ministarstvo spoljnih poslova se prepucavaju oko finansija, ko će da plaća. Jer, nisu to baš male pare. Kada imamo međudržavni ugovor sa nekom zemljom, onda naš lektor odlazi na njihovu platu. Ona je, međutim, nekad toliko mala, da je Srbija morala da doplaćuje. Pa, molim vas ko će danas da ode iz Beograda za Sofiju, za platu od 250 evra - kaže sagovornik "Vesti" sa katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta.

Pošto je nedavno preminula Svetlana Stipčević, supruga akademika Nikše Stipčevića, koja je u Bariju radila kao lektor srpskog jezika, njeno mesto ostalo je upražnjeno. Srbija nije poslala nikog, pa su ga zgrabili Crnogorci.

Na Filološkom fakultetu postoji lektor slovenačkog jezika koga u potpunosti plaćaju Slovenci, ali zato u Ljubljani srpski jezik predaje Hrvat. Ovakvih slučajeva ima još...

Ivana Nikolić iz Narodne biblioteke Srbije kaže da ne postoji državna strategija pri izboru i slanju lektora u inostranstvo, niti bilo ko u ovoj zemlji ima pouzdane i tačne informacije gde se sve i u kom obimu srpski jezik izučava.

- Svako zna ponešto, ali niko ne zna sve. Lektore šalje prema međudržavnim sporazumima Ministarstvo prosvete, a Filološki fakultet u Beogradu i Filozofski fakultet u Novom Sadu prema međuuniverzitetskim sporazumima. Postoje i slučajevi kada zemlja koja ima potrebu za profesorom srpskog jezika sama nađe kadar među našim ljudima u dijaspori.

Ove institucije među sobom ne komuniciraju i nemaju objedinjene podatke. I onda se desi da lektoru istekne mandat, a našu državu ne interesuje da dovede novog. Mesto ostaje upražnjeno, preuzmu ga lektori iz regiona ili se ugasi - objašnjava Nikolić.

Problem dodatno otežava činjenica da na inostranim univerzitetima vlada velika kriza. Oni i redovna mesta svojim profesorima ukidaju, kako bi uštedeli. Funkcionišu po komercijalnom principu, a s obzirom na to da srpski spada u male jezike, nekim fakultetima nije isplativo da održavaju nastavu za male grupe studenata.

- Iz tog razloga neki ukidaju srpski jezik. Dešava se i da na tim univerzitetima srpski predaju stranci koji savršeno govore naš jezik. Tako smo nedavno imali profesora Italijana koji je otišao u penziju i fakultet je ukinuo katedru srpskog jezika.

Ali, i u tom slučaju država treba da reaguje, da sama plaća nastavu. Mi nikako da shvatimo koliki značaj imaju naši lektorati u inostranstvu. Naši profesori i lektori su kao diplomate, koji strance upoznaju sa našim jezikom, kulturom i običajima. Kada u inostranstvu imamo stranog studenta koji govori srpski jezik, mi zapravo imamo jednog prijatelja više koji nas voli i predstavlja celom svetu - zaključuje Ivana Nikolić.
 

DR Vesna Cidilko, Institut za slavistiku u Berlinu Kultura ispada iz svih budžeta     Dr Vesna Cidilko sa Instituta za slavistiku pri Humboltovom univerzitetu u Berlinu kaže da lektorate u Nemačkoj plaća država. - Posle reforme univerziteta i uvođenja Bolonjskog procesa, bejčelorskih i masterskih studija, materijalna situacija na fakultetima se i ovde promenila, naglašava dr Cidilko. Ona dodaje da se štedi na svim mogućim nivoima. - Jedna od konsekvenci je bilo i ukidanje ili čitavih odseka, ili se mesta nisu popunjavala, tako da je finansiranje lektorata i njihov opstanak postao problem - konstatuje dr Cidilko.   Vesna Cidilko Što se tiče srpskog jezika, ona ne zna da negde u inostranstvu ima lektorata koje plaća Srbija. - Moje iskustvo govori da Srbija, bez obzira na svoju lošu ekonomsku situaciju, u svakom slučaju mora da ulaže nešto u ovu oblast.   Pre nekoliko godina je studentima koji su ovde pohađali kurs i učili srpski jezik, od strane Ministarstva za kulturu bilo omogućeno da provedu mesec dana u Beogradu.   Ove godine to nismo mogli da uradimo, jer država nema novca. To može da se razume, ali je potpuno kontraproduktivno, kaže dr dr Cidilko. Po njenim rečima, Humboltov univerzitet, koji ima potpisanu saradnju sa Beogradskim univerzitetom, svoje studente više ne može da šalje u Beograd, jer bi oni morali sami da plate troškove boravka, a "svi znamo kakav je studentski budžet, čak i u bogatoj Nemačkoj". Oficijelno je jedna studentkinja u prošlom zimskom semestru bila poslednja koja je na osnovu međuuniverzitetske razmene boravila na Beogradskom univerzitetu. - U srećnim vremenima bilo je troje studenata. Saradnja postoji još na papiru, a kolege sa kojima smo u kontaktu kažu da jednostavno nema novca, komentariše Cidilko i dodaje da će, ako se nastavi ova politika, srpski jezik postati "čista egzotika". Na pitanje ko treba da vodi računa o lektoratima, dr Cidilko kaže da je logično da to bude Ministarstvo za prosvetu i kulturu. - Veoma je važno da Srbija idejno, materijalno, formalno i praktično podržava sve one sa strane koji se interesuju za naš jezik i kulturu, ali imam često osećaj da to ne stiže do ušiju onih koji bi trebalo da čuju. Ovo nije, naravno, samo srpska specijalnost, toga ima i ovde, u Nemačkoj.   Kultura je pastorče, a pogotovu su društvene nauke pastorčići svih budžeta i finansijskih planova, zaključila je sagovornica "Vesti" iz Berlina.   B. B. - Vesti