Kolarac podelio godišnje nagrade
Zadužbina Ilije M. Kolarca obeležila je danas 132 godine od osnivanja uručenjem godišnjih nagrada saradnicima Zadužbine, i nagrade za najbolju izložbu u prethodnoj sezoni. Plakete Kolarčeve zadužbine za izvanredne zasluge u programskoj delatnosti Zadužbine dodeljene su Francuskom kulturnom centru, profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu dr Radivoju Mikiću i profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Zdravku Kučinaru.
Godišnja nagrada Galerije Kolarčeve zadužbine za 2009/2010. godinu uručena je Dušanu Petroviću, vajaru iz Beograda, za izložbu "Poziv na dodir", realizovanu od 17. marta do 4. aprila.
Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević rekla je da je današni dan posvećen sećanju na Iliju Milosavljevića Kolarca, koji je, stvarajući Zadužbinu, imao misiju da kultura, umetnost, nauka i obrazovanje predstavljaju trajnu potrebu našeg naroda.
"Ovaj dan posvećujemo i našim sardnicima i prijateljima koji su tokom ove godine najviše doprineli ostvarivanju naše misije da negujemo, unapređujemo i razvijamo sve one vrednosti koje će doprineti kvalitetnijem i lepšem životu", istakla je Dimitrijevićeva.
U ime nagrađenih obratio se prof. Kučinar, koji je Kolarčevoj zadužbini čestitao 132. godišnjicu i poželeo da ostane još dugo središte kulture i nauke.
On je naglasio da je Kolarčeva zadužbina u različitim i promenljivim prilikama dosledno ostvarivala želju svog osnivača da "ova ustanova bude i ostane središte od nacionalnog značaja, mesto negovanja i širenja nauke i umetnosti".
"U Kolarčevoj zadužbini čula su se najvrednija muzička dela u izvođenju najznačajnijih svetskih i domaćih umetnika, izlagana poslednja dostignuća nauke, predstavljane najnovije filozofske ideje i najveći dometi našeg pesništva", kazao je on.
Kučinar je primetio da je Kolarčeva zadužbina u velikoj meri doprinela popularizaciji nauke i umetnosti u našoj sredini i oduvek predstavljala mesto negovanja vrhovnih vrednosti, čemu su doprinosili ne samo njeni gosti, već i mnogobrojna, odabrana i obrazovana publika, koja je zahtevala i održavala visok kvalitet aktivnosti.
U muzičkom programu nastupili su mecosopran Laura Magdalena Skripkaru iz Rumunije, Metropolitan kvartet iz Beča i pijanisti Srđan Jaraković i Andrijana Radivojević.
Na repertoaru su bila dela Johanesa Bramsa, Žila Masnea, Petra Iliča Čajkovskog, Kloda Debisija, Volfganga Amadeusa Mocarta, Antonia Vivaldija, Žoža Bizea, i drugih.
Kolarčeva zadužbina osnovana je voljom velikog srpskog dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je svojim testamentom iz 1878. godine sve što je imao ostavio svome narodu za širenje nauke i kulture.