Od najgoreg studenta do primadone

Aplauzi, ovacije, publika sa buketima cveća i divljenjem i rezervisana ovdašnja muzička stručna javnost, to je profesionalni put autentične srpske operske dive koja je zapevala u Milanskoj skali, pošto joj ovde nisu dali priliku.

Jadranka Jovanović

Kada je Fulvio Đileri iz Trsta kao početnicu ubeđivao da ime promeni u Adriana Đovanini, jer joj je predviđao uspeh na scenama širom sveta, pa je pitao kakvo je to ime Jadranka, dr-dr, ona mu je rekla da njegovo ime na srpskom znači grom, pa zar ona sad njega treba da zove gr-gr!

I ne samo da nije pristala da menja ime i prezime dobijeno od oca Dušana koga je izgubila kao devojčica, nego je Italijane naterala da poskidaju sve odštampane i već nalepljene plakate koje su najavljivale njen nastup! "Kako bih ja sada bila srpska diva da sam neka Adriana Đovanini", kaže srpska diva svetske karijere.
 

Kad je pevala "Karmen" u Riječkom kazalištu, na ljuljašci je letela s kraja na kraj scene toliko neustrašivo da je reditelj predstave Jagoš Marković rekao: "Bože, kako je hrabra ova žena. Ludo hrabra. To nije normalno. Ja ovde umirem od straha."

Kraj istog klavira u italijanskoj ambasadi iz koje je krenula u svet, nastupala je i nedavno na proslavi rođendana princeze Ire fon Furstenberg. Pevala je i princu Aleksandru i princezi Katarini pred uglednim zvanicama iz inostranstva, bez klavira i orkestra. Za aplauz su bili dovoljni samo njen glas i publika.

Milkina škrinjica

- Svaki moj nastup je pun neverovatnih, čudesnih događaja. S jedne strane je kao Golgota, a s druge nagrade, venci, počev od toga da mi je operska diva Milka Stojanović donela jednu škrinjicu punu pozorišnog nakita kao poklon za moj nastup i "Malog princa" sa divnom posvetom. Došla mi je i monahinja iz manastira Gračanica koja je prvi put prisustvovala uživo predstavi "Nabuko" sa molbom da mi samo pruži ruku, da se pozdravimo.
 

Sa kolegama sam se posle predstave popela na četvrti sprat našeg kluba da popijemo piće kad su počeli spontani aplauzi. Prišao je jedan gost iz Indije i rekao: "Bog vas blagoslovio šta ste nam večeras priuštili".

- A nisam bila prve godine primljena na Muzičku akademiju jer nisam imala diplomu srednje škole pevanja, mada sam završila dva odseka, klavir i teorijski. Samim tim sam bila, hajde da kažem, autsajder. Moj umetnički život u ovoj sredini je proticao tako što su se oko mene na raznim funkcijama, vrlo važnim za moju profesiju, od profesora, direktora muzičkih institucija, umetničkih direktora, urednika, kritičara, smenjivali ljudi koji su mi prilično zagorčavali život. Ironijom sudbine ja sam sad član Upravnog odbora "Bemusa", našeg najvažnijeg i najprestižnijeg muzičkog festivala na kome nikad nisam nastupila u svom životu, a otvarala sam i zatvarala mnoge festivale u svetu. Na početku me je sve to sigurno bolelo i peklo. Ali dugo godina već ne, zato što morate imati razumevanja za stvari koje vam se dešavaju.

- Ne žalim se. Bilo je mnogo suza, zamalo i odustajanja, ali sad to primam sa mirom. Na toj frapantnoj audiciji u Italiji kad sam rekla istinu, ali neprimereno grubo, da Alberto Zeda grozno svira klavir, bio je to nokaut čoveku koji je izdvojio vreme da pomogne jednoj početnici. Bio je u pravu što se naljutio. Demonstrativano sam otišla na železničku stanicu gde sam saznala da mi je pet minuta ranije otišao voz za Trst. Kao na filmu, sedela sam sama, suze su tekle, ali tada nisam znala da je to bilo dobro jer je za mene bilo čuvano nešto drugo, angažman u Milanskoj skali.

Premlada za profesora

- Ne razdvajam se od knjige "Misli o dobru i zlu" vladike Nikolaja Velimirovića. Čudesno je rekao: Uspeh gledan izbliza možda i nije uspeh i neuspeh gledan izbliza, možda će izdaleka da bude uspeh.

Sa sinom Vukanom

- Kad me nisu primili za profesora na Akademiji, baš te godine se tražilo pedagoško iskustvo. Ja ga nisam imala. Nisu ga imale ni sve te profesorke koje su postale profesorke po pozivu kako i dolikuje Muzičkoj akademiji i ljudima sa internacionalnim biografijama. Svi konkursi su namešteni. To je nešto o čemu se uopšte ne priča. Najveći uticaj da konkurišem imao je čovek koji je prvi prepoznao moj talenat, Slobodan Turlakov. Ali, oni su rekli da nemam pedagoško iskustvo i da sam premlada za profesora. A posle samo godinu dana je primljen mlad profesor sa 29 godina. Pri tom, šef katedre je bila njegova majka!

- Velika je sramota za Muzičku akademiju u Beogradu što nije Jadranku Jovanović primila za profesora, a kao retko ko sam pronela njenu slavu i kao retko ko sam bila odgurnuta. Ali, hvala im. Od kada me nisu primili radila sam na drugim projektima i dosta novca su mi uterali u džep.

- Moj prvi sukob sa profesorkom Biserkom Cvejić je bio kad mi nije dozvolila da idem na takmičenje uz obrazloženje: "Ne želim da me brukaš". Kazala sam: "Ja idem na takmičenje! Znam da sam najgora u klasi i na akademiji. Zašto sam najgora? Zato što se prvi put susrećem sa pevanjem, tek učim nekoliko meseci, ništa ne znam, a ostali imaju šest, sedam, osam godina iza sebe". Ne postoji osoba na zemaljskoj kugli koja meni može nešto da zabrani. Ja sam se sama prijavila jer sam želela sebe da ispitam. Dobila sam prvu nagradu i onda se desilo nešto što se nije dogodilo otkad postoji Muzička akademija, što je čak zakonom zabranjeno. Mene je profesorka izbacila sa klase, uz korektno objašnjenje da sam najtalentovaniji student i da moli da mi se omogući dalje studiranje kod drugog profesora.

"Ti si žena čo'ek"

Pored fotografije Salvadora Dalija

- Pre nekoliko dana sam pevala u Kragujevcu, prvi put, na Velikom školskom času. Velika italijanska pesnikinja Ana Santolikvido, inspirisana "Krvavom bajkom" Desanke Maksimović, napisala je novu poemu. Na te stihove je jedan poljski kompozitor napisao pesme i to je bila svetska premijera tog pomena nedužnim žrtvama. Bilo je veoma potresno. Bilo me je sramota, išao je direktan televizijski prenos, a meni su nezadrživo, bez moje volje, kuljale suze. Pomislila sam - kad bi sad neko hteo da strelja ljude u masi, ja bih prva bila odabrana. Znate, to je obeleženost.

- To je meni moj sin rekao kad je imao pet godina. Naljutila sam se na njega i kritikovala, on je plakao i rekao: "Nisi dobra mama". Rekla sam mu: "Ako nisam dobra mama, odaberi neku drugu za koju misliš da bi bila dobra za tebe". On je lupio rukom o sto i kazao: "Ne, ja sam tebe odabrao, ja neću drugu mamu, ti si moja mama! "Pitala sam ga kako me je to odabrao. Odgovorio je: "Prolazilo je more mama i ja sam rekao njemu - ovo će biti moja mama." Zapisala sam to. Pokušavala sam s vremena na vreme o tome da pričam sa Vukanom, pitala sam gde se to dešavalo, gde me je odabrao, ko je taj kome je to rekao, kako je izgledao. Nikad više nije uspeo to da vrati iz podsvesti.

- Kad sam prvi put nastupala u Milanskoj skali, bila sam profesionalno čedna. U svetu sam se srela sa fantastičnim ljudima, sa ogromnim karijerama. Pevala sam sa Domingom, Karerasom. Oni su svi tolerantni, skromni, vaspitani, pažljivi, veoma nežni i od njih ćete doživeti najveću suptilnost. Oni nisu bahati, nisu agresivni, oni nisu sebični.

- Najveći kompliment u životu dobila sam na jednom crnogorskom katunu. Svašta sam tu naučila o čemu kao gradsko dete, rođena sam u Beogradu, nisam imala pojma. Kad vidim kravu ili ovcu to je za mene bila najveća egzotika. Bila sam fascinirana načinom na koji ti ljudi žive, tom suzdržanošću u velikim emocijama koje su u pokretu, potezu, ćutanjima pored vatre, pečenju mesa, ispijanju domaće rakije... Nisam postavljala suvišna pitanja. Sledila sam njihov život. Kad tamo dođe komšija sa drugog katuna, tako dalekog, ko god je prisutan svi se ljube, naravno i sa mnom. Tako sam zavredela da mi kažu: "Pa, ti si žena čo'ek"...