Poslednji čovek na zemlji
Crna komedija "Poslednji čovek na zemlji", u režiji Nikole Zavišića, premijerno će biti izvedena 16. novembra u Bitef teatru, a inspirisana je popularnom televizijskom serijom “Zona sumraka” Roda Sterlinga, kao i delima Dejvida Linča, Gaja Vajcmana i Roni Haver, te Karla Gustava Junga, prenosi "Seecult".
Predstava na pojedinim mestima i direktno, namerno i nedvosmisleno citira pojedine epizode “Zone sumraka” (“The lonely”, “The private world of darkness”, “A world of his own”) Roda Serlinga, Linčova ostvarenja “Rabbits”, “Lost Highway”, “Mullholand drive”, “Inland Empire” i “Twin Peaks”, kao i “Mirise cimeta” Vajcmana i Roni Haver i Jungova dela.
Dramaturg je Maja Pelević, koreografkinja Dunja Jocić, a muziku je komponovala pijanistkinja Sonja Lončar, koja je i izvodi uživo sa Nemanjom Aćimovićem.
U predstavi igraju Anastasia Mandić, Nikola Vujović, Maša Dakić, Nevena Jovanović i Nikola Tomašević.
Scenu i kostim osmislio je Filip Jevtić.
Prema Sterlingu, postoji i peta dimenzija, pored onih koje su čoveku poznate. Ta dimenzija je neizmerna kao svemir i bezvremena kao večnost. To je prostor između svetla i senke, nauke i sujeverja, prostor između ljudskih strahova i vrhunca saznanja - dimenzija mašte.
Za kultnog filmskog reditelja Dejvida Linča misterija je kao magnet.
“Svaki put kad naiđem na nešto nepoznato, to me privuče. Ako ste u sobi, vidite otvorena vrata, stepenice koje vode dole i svetlost koja se upravo gasi, bićete u iskušenju da siđete dole. Kada vidite samo deo, to deluje još snažnije nego kada vidite celinu. Celina može da bude logična, ali, izvan tog konteksta, fragmenti poprimaju strahovitu moć apstrakcije. To može da postane opsesija”, smatra Linč.
Jung je, proučavajući fenomen sna, želeo da sazna šta je to. Zato mu je prilazio kao tekstu koji mu nije sasvim jasan, smatrajući pritom da san ništa ne skriva, već da mi samo ne razumemo njegov jezik.
Prema njegovom mišljenju, san je sam po cebi celovit i ako verujete da postoji nešto iza njega ili da nešto skriva, vi ga zasigurno niste razumeli.
“Nikada ne možemo imati predstavu celovitosti, jer je naša svest suviše uska - vidimo samo bleskove postojanja. To uvek izgleda kao da posmatramo kroz prorez tako da vidimo samo određeni trenutak, a sve ostalo je u tami - čega u tom momentu nismo svesni. Oblast nesvesnog je ogromna i uvek kontinuirana, dok je oblast svesti ograničeno polje kratkovečnih predstava”, smatra Jung.
