Srbija zaboravila Nušića
Nebojša Nušić (46), unuk slavnog srpskog komediografa Branislava Nušića (1864-1938), u nasleđe od svog dede je dobio prepoznatljiv lik, neobuzdan šarm, komunikativnost, smisao za humor, ponašanje po uvreženim kafanskim zakonima boemskog ophođenja i - ništa više.
Za pisanje romana, drama, pripovetki nema dara, a tantijeme od mnogobrojnih dela Branislava Nušića njegovoj porodici su ukinute još 50-ih godina prošlog veka. Od tada je Nušić postao nacionalno blago Srbije, iako njegov unuk Nebojša smatra da zaslužuje daleko bolji tretman i mesto.
Nebojša Nušić je završio srednju Vazduhoplovnu školu u Beogradu, a DIF je diplomirao na predmetu kineziterapije. Dugo je živeo na istoku, radio je sa deformitetima lokomotornog aparata, potom u sportu kao fizikalni terapeut. Danas živi na relaciji Beograd - Skoplje, a u Makedoniji je okupiran podizanjem jednog brenda, švajcarskog sistema fiziološki ispravnog i zdravog načina života koji se, pre svega, odnosi na dame.
Nedavno je bio važan gost na skopskoj izložbi karikatura i fotografija Branislava Nušića, koji je daleke 1913. osnovao i bio prvi upravnik Narodnog pozorišta.
Alkibijad Nuša je bio cincarskog porekla, a u 18. godini promenio je ime u Branislav Nušić.
- Moj deda Konstantin Nušić i Branislav Nušić su braća od stričeva. Nušić ima još potomaka, ali ja sam možda najeksponiraniji u porodici i meni su zapale čast i
"Vlast" nikad objavljena
|
obaveza da poradim na tome da se Nušićev lik i delo neguju. Mene su život i posao doveli u Makedoniju, tako da kao da idem dedinim putem. Nušić je u Makedoniji bio državni službenik i konzul, u Bitolju se oženio i tu dobio decu, a u Skoplju je osnovao Narodno pozorište, danas Makedonski narodni teatar. U Makedoniji je radio i kao umetnik i kao diplomata - kaže Nebojša Nušić, ali priznaje da od dede, osim šarma, nije nasledio dar za pisanje.
- Imam tu njegovu kozersku crtu. Imam još tih osobina sličnih Nušiću, ali nemam dara za pisanje. Teško je ići tim stopama - priznaje Nebojša. - Moj deda Branislav je voleo kafane. I moj rođeni deda Konstantin Nušić je držao hotel "Staro zdanje", tako da smo mi porodično vezani za kafane. U njima se dobro osećamo. To je za nas pravi srpski i balkanski parlament. Tu se razmenjuje najbolja energija, dogovaraju poslovi i obavljaju privatne stvari.
Nebojša Nušić kaže da delo i zaostavština njegovog dede zaslužuju veću brigu Srbije.
- Dobro je da je Ivanjica obnovila "Nušićijadu" posle skoro 30 godina. S druge strane, Muzej Nušića se nalazi u jednom stanu i faktički su svi originali u depou. Trenutno je legat Branislava Nušića na Andrićevom vencu u jednom prostoru koji nije dovoljno pristupačan. Nadam se da će manifestacije kao što su "Nušićevi dani" u Smederevu, "Nušićijada" u Ivanjici i razni pozorišni festivali u Makedoniji dovesti do toga da se napravi neka vrsta kulturnog karavana sa epitetom Nušića - kaže njegov unuk.
Iako se danas zdušno bori da Nušićevo delo i zaostavština u Srbiji dobiju bolje mesto, on, ipak, priznaje da ga je u nekim periodima života, dok je bio mlad, opterećivalo prezime Nušić.
- U osnovnoj, pa i srednjoj školi nisam voleo maternji jezik zato što sam morao sve da znam o Nušiću. Morao sam do detalja da znam i sva dela svoga slavnog dede. Prezime jeste čast, ali i teško breme. A Branislav Nušić je napravio toliko toga. Bio je pravnik, ratnik, osnivao pozorišta, udruženja dramskih pisaca, pokretao pozorišne novine, radio u diplomatiji, a živeo je i stvarao u Srbiji, Skoplju, Bitolju, Prištini, Sarajevu, Grčkoj - kaže Nebojša, najavljujući da će u Beogradu pokušati da otvori klub ljubitelja Nušićevog dela koji bi trebalo da spoji ljude iz kulture i biznisa sa prostora Srbije i Makedonije.
