Strah me prati celog života

Nezgoda na skijanju kada je zbog slomljenog kuka tri meseca morala da pauzira u pozorištu naterao je Ružicu Sokić (75) da uzme olovku u ruke i počne da piše.

Spontano i bez pretenzija da postane pisac započela je "autobiografiju o drugima", kako bi sačuvala sećanje na brojne kolege, pisce i boeme koje je upoznala i s kojima se nekada družila.

Pet decenija karijere: Ružica okružena kolegama i prijateljima

- Ideja o pisanju knjige, nastala je u Kanjiži gde sam bila na rehabilitaciji. Pisanje knjige trajalo je više od četiri godine. Pisala sam po sećanju, a pošto ne baratam kompjuterom, sve sam ručno zapisivala u male školske sveščice. Bilo ih je mnogo, a onda sam sve to lično diktirala jednoj devojci koja je to lepo prekucala i tako je nastala moja prva knjiga "Strast za letenjem" - kaže Ružica.

Zašto ste svoj književni prvenac nazvali "Strast za letenjem"?

- Ja volim da letim, volim ptice koje su mi oduvek bile interesantne i zanimljive, jer su jedina slobodna bića. Ja sam oduvek težila ka slobodi, ali sam i zarobljenik svoje slobode - kaže legendarna glumica koja je samu sebe najbolje opisala u jednom delu knjige :"Uvek sam bila uplašena i strah je neumitni pratilac mog života. Ali, ima u njemu i nečeg dobrog, jer me tera da napregnem svu snagu, maštu i da se ne predajem, da se borim i izdržim do kraja. Svest o nesavršenosti je moja pokretačka snaga i mislim da sam dovoljno propatila da sam stekla pravo da kažem da se bavim umetnošću..."

Hoće te li glumu zameniti pisanjem?

- Ne, pisac nikada neću postati, jer to ne želim. Ja sam samo napisala jednu istinu i jedno svedočanstvo. Pa 50 godina sam u glumačkom ringu, gluma je moj život, moj spas. Imala sam teško detinjstvo i bekstvo iz realnog života u glumu me je spaslo.
 

Da li planirate da napišete nastavak ove knjige?

- Ne, ovo je dovoljno, sve je izašlo iz mog srca, žao mi je samo što nisu svi koje poznajem i sa kojima sam poslovno dolazila u kontakt spomenuti. Ja sam ipak samo glumica, a neka neko drugi piše o njima. Želela sam da sačuvam vreme i događaje, a moj životni moto je da su sve duše žive. U ovoj knjizi nastavljam da se družim sa tim dušama. Ne pretendujem da budem pisac, zato ovu knjigu smatram svedočenjem, iskreno, pošteno, bez laži i prevare prema sebi i drugima. Objektivna sam i prema sebi, znam koliko sam grešaka napravila tokom života i ne stidim ih se.