Pupinova kuća bez ključa

Velikan sa naših prostora, kome je danas čitav svet zahvalan što može da razgovara telefonom sa familijom na drugom kraju planete, Mihajlo I. Pupin rodom je iz malog mesta u Vojvodini. Idvor kod Kovačice se obično ne nalazi na planu puta naših ljudi koji iz inostranstva dođu na odmor, a od Beograda je udaljen nešto više od 60 kilometara.

Ko odluči da svrati u ovo tipično banatsko selo uskih ulica koje se pod pravim uglom susreću i razdvajaju redove niskih kuća, videće da se kuća Pupinovih - ne zaključava.

Ko baca munje

Roditelji Olimpijada i Konstantin (Kosta) Pupin bili su nepismeni. Kosta je u nekoliko navrata bio seoski knez. U svojoj knjizi Mihajlo prepričava kako je kao mladić iz škole u Pančevu jednom došao uzbuđen jer je prvi put čuo da postoji nekakvo naučno objašnjenje za munje. Otac danima nije razgovarao s njim, jer svi "znaju" da to seva iz točkova kočija svetog Ilije koje se kotrljaju po nebu.

Ivan Dević, turistički vodič iz Idvora, kaže da je kuća otvorena za posetioce od svitanja do sumraka. - Dešavalo se i da su ljudi dolazili, obiđu postavku, a onda se upišu u knjigu utisaka, ponekad ostave poruku ili novac, pretpostavljajući koliko bi ulaznica mogla da košta - kaže Dević.

Ulaznice se ne naplaćuju, jer kaže Dević, Pupin je zaslužio da ga ne komercijalizujemo, a i šta bi se desilo da neko dođe, a nema da plati tih 100 ili 200 dinara.

Zadužbinu u Idvoru Pupin je podigao želeći da svom kraju pokloni narodni univerzitet, ali zgrada nije dovršena za njegovog života. Završena je 1936. kao Dom kulture.

- Za ono vreme svečana sala je bila remek-delo po opremljenosti. Imala je i podrum sa generatorom i razglas za selo. Za potrebe ove zgrade napravljena je i kanalizacija, koju danas koristi čitavo naselje - priča Dević.

Stara škola, u kojoj je i sam Pupin završio četiri razreda, podignuta je 1795. Danas u njoj stoji postavka koja predstavlja Pupinov životni put. Bunar u dvorištu porodične kuće stoji onako kako je podignut, a porodična ikona i danas krasi roditeljsku sobu.

Ne možete, a da se ne zapitate da li su baš kroz jedan od prozora pored ikone, bebu Mihajla predali u ruke njegovom dedi. Jer, kako i sam piše u knjizi "Sa pašnjaka do naučenjaka" (za koju je dobio Pulicerovu nagradu), običaj je bio da kada majka rodi u kasnijim godinama, novorođenče odmah biva kroz prozor predato prvom prolazniku, kako bi ga što pre odneo u crkvu na krštenje.

Psihijatrijski pregled za Teslu

Iako su u Njujorku živeli maltene u komšiluku, Pupin i Nikola Tesla nikako se nisu slagali. Pupin je bio veštak u sudskom sporu između Tesle i Đuljelma Markonija, jednog od osnivača bežične telegrafije. Markoni je bio Teslin asistent i sve što je znao o radiju, naučio je od njega. Na sud su dospeli jer je Markoni hteo da pantentira radio aparat kao osnovni patent, a Tesla je već imao 12 zaštićenih patenata vezanih za radio. Pupin je, međutim, veštačio da je patent ipak Markonijev pronalazak, a vrhunac je bio kada je tražio i psihijatrijski pregled za Teslu. Posle ovoga nisu progovorili 30 godina, sve do pred Pupinovu smrt 1935. Pupin je poslao Tesli pismo u kojem mu se izvinjava i poziva ga u posetu. Susret je bio dirljiv, a Tesla koji se nikada nije rukovao, prišao je bolničkoj postelji, pružio ruku i rekao: "Kako si moj stari, dobri prijatelju?" Pupin nije mogao da progovori, samo je plakao.

Tako su se Idvorci hvatali u koštac sa velikom smrtnošću beba. Mihajlova majka dobila je sina u 41. godini kao deveto dete, 9. oktobra 1854. Zrelost su doživeli samo Mihajlo, njegove dve starije i jedna mlađa sestra.
- Njihovi potomci danas naseljavaju planetu od Aljaske do Australije - kaže Ivan Dević.

Pupin je iz Idvora otišao u pripremnu školu, da bi zatim upisao gimnaziju u Pančevu. Pošto su ga u vreme buđenja nacionalne svesti žandari uhvatili kako cepa austrougarsku zastavu, 1872. otišao je na školovanje u Prag.

Na pola studija naišao je na oglas u novinama u kojem se karta do Amerike prodavala za 28 forinti. Pupin je kupio kartu za "Vestfaliju" i sa pet centi u džepu dve nedelje putovao preko Atlantika. Jedva je preživeo putovanje, jer se smrzavao (u Pragu je prodao kožuh i kapu da bi skupio za kartu), i jer mu je maltene sve vreme bilo muka od uzburkanog okeana.

Kako se "Simens" obogatio

Mihajlo je zaštitio 24 patenta, a najznačajnije otkriće je svakako "Pupinov kalem". Belov telefon je već postojao, ali je funkcionisao maltene samo od komšije do komšije. Pupinov kalem je omogućio da telefoniranja mogu da se prenose na velike udaljenosti. Takođe, Pupin je zaslužan i što je uspeo da provuče veliki broj razgovora kroz jednu žicu. Ovo otkriće je ubrzo postalo hit. Mala firma koja je bila na ivici bankrota, počela je da proizvodi elektromotore za ovu novu spravu za Evropu. Radi se o "Simensu", koji je tada postao gigant.

Nekoliko godina kasnije Pupinov život se, preko Kolumbija univerziteta, Kembridža gde je doktorirao, Berlina, potpuno promenio. Vratio se na Kolumbija univerzitet i tamo predavao punih 30 godina. Vodič Ivan Dević podseća da je bio koosnivač Akademije nauka i proglašen za jednog od 50 "otaca nacije".

Bio je savetnik za tehnička pitanja kod američkog predsednika Vudroa Vilsona, koga je poznavao sa studija. Kao stručnjak za Balkan, intervenisao je na Bečkom kongresu 1919, zbog čega je direktno zaslužan za pripajanje Banata Srbiji.

Veliki naučnik se dva puta ženio. Iz jednog braka je imao ćerku Varvaru. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu. Mihajlo je bio ponosan na svoje poreklo, pa je svom imenu dodao srednje slovo "I" - Idvorski.