500 godina ispred svog vremena
Leonardo da Vinči, italijanski renesansni arhitekta, vajar, slikar, pronalazač, inženjer i jedan od najvećih umova u istoriji sveta, umro je na današnji dan pre 500 godina, ali je isto toliko vremena bio ispred doba u kojem je stvarao.
Njegove slike "Poslednja večera" i "Mona Liza" su među najpopularnijim i najuticajnijim delima renesanse.
Da Vinčijevi spisi odražavaju duh nauke i pronalazaštva. Leonardo je bio prvi umetnik koji je afirmisao tehniku slikanja sfumato, koja je posebno vidljiva na njegovim remek-delima. Tehnika kjaroskura (raspored svetla i senke) bila je zastupljena u Da Vinčijevim radovima. Njegova interesovanja su dosezala do izučavanja anatomije čoveka, arhitekture i različitih inovacija.
Leonardo je imao niz posebnosti u svom karakteru - poznata je činjenica da je bio sposoban da jednom rukom piše, a drugom crta, i to u isto vreme. Kao jedan od njegovih izuma pominje se ideja za kontaktna sočiva još 1508. godine.
Da Vinčijev "Kodeks Lester" - beležnicu od 72 strane u koju je zapisivao razmišljanja na različite teme, od fosila, preko mesečevih mjena, do kretanja vode - kupio je 1994. godine Bil Gejts za 30 miliona dolara. Nekoliko stranica ove knjige iskorišteno je kao skrinsejver za "Vindous 95".
Leonardo da Vinči je bio samouk, školovao se kod kuće, ali mu to nije smetalo da dizajnira oklopno vozilo, čekrk, kao i plovni bager i leteći brod. Da Vinči je kupovao životinje u kavezima samo da bi ih puštao na slobodu. Međutim, uprkos svojoj genijalnosti, umro je ubeđen da je njegov život bio promašaj.
"Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima", bile su njegove poslednje reči, prema tvrdnjama nekih biografa.
Koliko je Da Vinči bio genijalan pokazuje softver za prepoznavanje lica, koji je utvrdio da je Mona Liza 83 odsto srećna, devet odsto zgrožena, šest odsto uplašena i dva odsto ljuta.
