Puriša Đorđević za "Vesti": Matija kao izazov
Čuveni umetnik Mladomir Puriša Đorđević u ispovesti za "Vesti" priča o ljudima i događajima koji su sudbinski uticali na njegov život i karijeru. Rođen u Čačku pre 95 godina, snimio je više od 70 igranih i dokumentarnih filmova i napisao 12 knjiga. Autor je kultnih filmova "Devojka", "San", "Jutro" i "Podne"...
Zlatna Milena
- Sa Milenom Dravić sam snimio 11 filmova. Ostali smo vezani za ceo život. Bila je zlatno stvorenje. Savršena, najbolja glumica, od svega je znala da napravi još bolje. Jednom davno sam joj rekao: "Ti si sjajna glumica, a ja sam eto samo fudbaler". Avala film je saznao za scenario za "San". Iz situacije gde nije bilo šanse da se snimi film, izrodilo se sjajno ostvarenje jer sam uspeo da okupim velike glumce - Miju Aleksića, Ljubiša Samardžića, Radeta Markovića i Milenu Dravić. Dobio sam dva miliona dinara. Kupio sam kola "mile ćento" za milion i sto. Moj drug Milenko, koji je odrastao u Švedskoj, bio je tada u Beogradu. Pitao me je: "Gde ćemo?". Da bih ga zadivio, rekao sam mu: "Ajmo u Pariz na ručak". Nismo baš stigli na ručak, ali smo stigli u Pariz.
- Pored Milene i Ljubiše, najsjajniji glumac sa kojim sam radio je Mija Aleksić. Sa njim ne može da se meri niko. U filmu ima scena kada Nemci vode grupu na streljanje, među njima je Mija, a Rade Marković je Nemac. Tu Mija pokazuje da je zaista glumac broj jedan, a i Rade Marković je čudo. Mira Stupica je takođe bila sjajna glumica, lafica. U filmu "Pavle Pavlović" naslovnu ulogu maestralno tumači Bekim Fehmiu, dok je Milena igrala nešto što nikad nije igrala - pevačicu narodnih pesama. Ona je to radila sjajno. Na osnovu toga sam napisao scenario, jednu muzičku priču i pre tri godine konkurisao i i ako sam objasnio da je Milena Dravić u pitanju, odbili su.
- Onda sam pre dve godine rekao: "Srpski film je u očajnoj situaciji, praktično ga nema". Da bi se spasao srpski film najvažnije je dobijem pare da Milena igra i da je to način da se spasi srpski film. Ideja je bila da dobijemo te dinare od predsednika države. Poenta bi bila da kad bi predsednik imao adut da kaže: "Eto, spasao sam srpski film". Milena je po tom scenariju imala glavnu ulogu. Zamišljeno da bude sa mlađim partnerom, koji ima porodicu. Porodica nagovara tog čoveka da traži od nje da mu prepiše kuću. Na kraju Milena i njen partner stradaju i odlaze na nebo kod Svetog Petra. On ih pita da li će u raj ili u pakao. A Milena kaže: "Mi znamo da je u raju sve u redu, ali tamo je jako dosadno. Odlučujemo se za pakao, tu nas očekuje veselo društvo".
Rad jedini porok
- Vernik sam u smislu da verujem u Isusa Hrista. Čitam Bibliju, naročito Novi zavet. Tu se propoveda ljubav, a ja opet kažem: "Nemojte da me volite, jer ja nisam patio". Film mi je uvek bio iznad svega, iznad svih ljubavi u životu. Evo, ne spavam poslednja tri meseca, jer sam uzbuđen pošto pravim dokumentarni film o Matiji Bećkoviću. On ima toliko knjiga, toliko stihova. Čudo od čoveka i pesnika. Praviti film o njemu je pravi izazov. Snimanje ćemo početi 15. aprila. Filmski centar je prihvatio scenario, dobili smo 5.000 evra. U obrazloženju piše: "Znamo da je to malo para za ovakav film, ali verujemo u Purišine sposobnosti da snimi film". Radićemo bez honorara. Praviću film o Matiji boreći se protiv svih pravila. Bitno mi je da snimatelji dobiju bar neki honorar, za mene nije važno.
- Nisam zadovoljan svojim filmom "Tango je tužna misao koja se pleše", mada sam dugo sanjao da ga snimim. Film je u bio u konkurenciji na Berlinskom festivalu, osvojio je neku nagradu u Rusiji. Poslednjih deset godina ne mogu da dobijem nikakav novac od filmskih centara. Svi su moji scenariji odbijani. Ne poznajem nikoga ko odlučuje o parama.Verovatno su sredstva dodeljivali mlađim ljudima, što su verovatno u pravu. Ipak u Veneciji, Berlinu, Kanu nema naših filmova. Nekad ih je bilo. Oni na mene gledaju kao na sportistu, kome je dozvoljeno da šutira koga hoće, ali i da prima udarce. Kažu: "On radi protiv svih pravila, vozi kola u stotoj godini". Ja sam država za sebe, nezavisan sam od svih - celog života sam bio sam svoj i tako će da ostane.
Od reditelja cenim Žiku Pavlovića, Dušana Makavejeva, Sašu Petrovića.
- Ovih deset biografija koje sam radio, poslednja je bila o Branku Ćopiću, prikazala je i televizija. Za nas šest koji smo sve to realizovali odredili su 26.000 dinara, a nisu uplatili. Snimio sam savršenih 30 minuta o Miloradu Paviću, o Aci Popoviću. Ponosan sam na te priče. Snimao sam i o Čedi Jovanoviću - moja ideja je bila da ću ja uspeti da snimim film sa Čedom, da će on meni pričati o Legiji.On je to izbegavao i ja sam video da tu od filma nema ništa, to je ostalo na nivou jedne biografije.
- Kratko sam pušio, a alkohol nisam pio nikad. Svi u kafani se napiju, a ja nikad. Jednom sam probao i pitam drugare "U čemu je stvar?", a oni kažu u tome da ne znaš šta radiš. Kad sam prestao da igram fudbal, igrao sam tenis rekreativno. Jedini porok mi je bio što sam previše radio, pisao. Za televiziju sam radio pet priča po Čehovu, o tome se malo zna. Pravio sam i pet-šest igranih filmova koji nikad nisu prikazani. Nikad me nisu zvali da predajem na filmskoj Akademiji, mene to nije ni zanimalo, iskren da budem.
Orden, pa razgovor
- Dobio sam pre nekoliko godina orden i bio sam tamo na dodeli, bio je naravno i Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik države. Sedimo tamo Branko Belić, poznati fotoreporter i ja. Svi su oko Nikolića, slikaju ga, a on sve ostavlja i dolazi do mene i seda i do mene i do Branka. Odmah počnem da razgovaram sa njim i pređem na stvar: "Imam taj scenario za film sa Milenom i ti moraš da mi pomogneš". Pričao sam sa njim i o fudbalu i Kragujevcu i sve sam mislim da će nešto Nikolić uraditi. Milena je znala za taj scenario, jer sam s njom stalno razgovarao do kraja njenog života.Taj film bi joj spasao život.
Vozi "ladu"
- I dan-danas obrazujem tako što u Knez Mihailovoj ulici kupujem filmove, imam 100 filmova. Gledan mađarske, rumunske filmove. Volim muziku, naročito džez, slušam ploče na gramofonu. Vozim "ladu", volim ta kola, šta će mi druga. Šest lekara me pregledalo i prošao sam sve preglede. Sposoban sam da vozim. Imam ugrađen pejsmejker još od pre šest godina, sada kada sam bio na pregledu doktor mi kaže "Dođite na kontrolu za šest godina". Zavitlava me. Inače sjajan doktor, profesor.
