Predavanja Vilijama Foknera dostupna na Internetu
Poznati američki književnik Vilijam Fokner tokom dve godine koje je proveo na Univerzitetu Virdžinije, kasnih 50-tih godina, gde je držao predavanja, snimio je svoje razgovore sa studentima koji su sada digitalozovani i objavljeni na sajtu www.faulkner.lib.virginia.edu.
Profesor engleskog jezika na tom univerzitetu Stiven Railton (Stephen Railton) vodio je kampanju kako bi Foknerova predavanja bila dostupna javnosti.
Railton navodi da je proteklu deceniju života posvetio istraživanju virtuelnog sveta, pronalazeći načine da posredstvom novih tehnologija ispriča priču o američkoj književnosti i kulturi, objavljeno je na sajtu Nacionalnog američkog radija.
Fokner je bio plodan književnik - duge rečenice ispunjavaju stranice njegovih brojnih kratkih priča i romana i na taj način ovaj pisac ukazuje na to da iza svakog trenutka nečijeg života postoji duga istorija.
Na pitanje studenta upitao zašto koristi duge rečenice, Fokner je odgovorio da "čovek živi zbir svojih iskustava iz svoje prošlosti."
Railton navodi da je Fokner na Univerzitetu u Virdžiniji pokušavao da svoj rad i svoju viziju ljudskog stanja učini dostupnim što većem broju ljudi.
Fokner (1897-1962) je bio američki romansijer i pripovedač. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. godine.
U ciklusu romana prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke aristokratije, sa jedne, i surovost i bezobzirnost došljaka, sa druge strane. Zaokljupen problemom zla, on je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti.
Najznačajnija dela su mu: "Vojnikova plata" (1926), "Buka i bes" (1929), "Svetlost u avgustu" (1932), "Medved" (1942), "Uljez u prašinu" (1948) "Bajka" (1954), "Palata",(1960), "Lupeži"(1962) i druga, a napisao je i veći broj kraćih priča i pripovedaka.
