Ponedeljak 26. 8. 2019.
Washington
170
  • Chicago
    210
  • New York
    130
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    220
  • Boston
    240
  • Firt
    150
  • Denver
    180
  • Detroit
    170
  • Dover
    180
  • Hartford
    120
  • Orlean
    160
  • Helena
    220
  • Ren
    100
  • Honolulu
    290
  • Las Vegas
    350
  • Portland
    280
  • Salem
    220
  • Santa Fe
    230
  • Tampa
    280
  • Topeka
    190
0
Ponedeljak 25.02.2019.
08:32
A. Vučićević - Vesti A

Gojko Varda, industrijski dizajner: Od kašike do buldožera

Osnivač prve srednje dizajnerske škole na planeti punih šest decenija posvećen je osmišljavanju escajga, satova, nameštaja, aparata za kafu, rashladnih uređaja...

V. Sekulić
Bogato stvaralaštvo: Gojko Varda

Dizajn je oblikovanje i stvaranje u duhu ljudskih potreba - reči su Gojka Varde, čoveka čije je ime sinonim za spoj umetnosti i industrije u Srbiji. Izložba pod nazivom "Gojko Varda: 60 godina posvećenih dizajnu" nedavno je otvorena u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Značaj bogatog stvaralačkog rada jednog od prvih industrijskih dizajnera čiji projekti predstavljaju nezaobilazan trag u proučavanju istorije dizajna na ovim prostorima prepoznala je autorka izložbe Milena Vrzić Bešić.

- Kada sam upoznala profesora Vardu i njegov opus, shvatila sam da ispred sebe imam jednog neverovatnog čoveka. Iz razgovora u razgovor, shvatila sam da postoji mnogo toga da se pokaže. Želeli smo da se pohvalimo kakvog dizajnera mi imamo. Trudili smo se da prikažemo od svega što je radio pomalo, jer je nemoguće prikazati sve - rekla je za "Vesti" Milena Vrzić Bešić.
Posetioci imaju priliku da vide raznolikost njegovog stvaralačkog rada: od projekata za enterijer, preko dizajna proizvoda poput satova, escajga, računara, aparata za kafu i mnogih drugih, pa sve do dizajna buldožera. Široka lepeza onoga što je Varda radio tokom svoje duge karijere, svrstava ga među zvezde srpskog dizajna.

Pohvale iz Hamburga

V. Sekulić
Satovi kao izazov

Gojko Varda je dočekao ekipu "Vesti" u muzeju, kako bi nas sproveo kroz retrospektivu svog šezdesetogodišnjeg rada.

- Ovde su izloženi predmeti od početka moje karijere, stari i po 60 godina. To su predmeti iz vremena kad smo na ovim prostorima tek počinjali da se bavimo dizajnom. Ta reč čak nije ni postojala. Radio sam za više od 120 firmi različite projekte, od arhitekture, enterijera, nameštaja, mašina, alata, aparata, do ambalaža i grafike. Sve je to interesantno na svoj način. Svaki izazov je zanimljiv. Polako smo osvajali teren boreći se sa mnogim našim industrijama da ih ubedimo poboljšaju i unaprede proizvodnju, da proizvodi budu lepši. U to vreme nije bilo toliko aktuelno da se stvari menjaju nabolje, ali moralo je nekako da se krene - počinje za "Vesti" priču profesor Varda.

Još kao student na Odseku za enterijer na Akademiji primenjenih umetnosti, imao je priliku da pokaže svoje umeće. Na samom početku izložbe nailaze se fotografije prvog enterijera koji je tokom studentskih dana dizajnirao.

- Reč je o prvoj foto-radnji u Beogradu, u zgradi palate Albanije koja se zvala Sinefoto. Ja sam uspeo na konkursu da prođem i dobijem priliku da dizajniram izgled te radnje. Veoma sam ponosan na taj projekat - kaže Varda.

Njegov značajan doprinos ne ogleda se samo u projektima koje je radio, već i u osnivanju Srednje dizajnerske škole u Beogradu koja je bila prva takva u svetu. Najpre je radio kao nastavnik, a kasnije kao direktor, gde je dočekao penziju. Na izložbi u Muzeju nauke i tehnike može se videti i knjiga utisaka iz te škole u koju su se upisala mnoga značajna svetska imena iz oblasti dizajna.

- Na osnivanju škole koja će proizvoditi tehničare za dizajn radio sam sa nekoliko kolega. Mnogi su mislili da deca koja završe osnovnu školu za to nisu sposobna, da je takva obrazovna ustanova gubljenje vremena. Mi smo, ipak, isterali svoju ideju do kraja i škola je otvorena 11. maja 1963. Dve, tri godine kasnije naši učenici su postizali neverovatne rezultate. Dolazili su nam gosti iz celog sveta, stručnjaci, dizajneri... U svetu nije postojala srednja škola takvog profila. Svi su bili iznenađeni onim što naši učenici mogu. Nisu verovali da tako mladi mogu da rade tako ozbiljne i lepe stvari. Bilo je tu vrlo zrelih projekata. Jedan Nemac, profesor na fakultetu u Hamburgu, rekao mi je kako on ni sa studentima ne uspeva da uradi ono što su radili naši đaci. Uspeh je bio neverovatan. Bilo je napora, ali i uspeha. Imali smo nekoliko smerova i lepo je funkcionisalo. U to vreme mi smo imali industriju, ali ne i dizajnere. Danas imamo dizajnere, ali ne industriju - ispričao je Varda.

Fordova stipendija

Gojko Varda bio je dobitnik prestižne Fordove stipendije, koja mu je omogućila da sa još nekoliko kolega poseti Ameriku i upozna dizajn u pravom smislu te reči. Na izložbi su prikazane i Vardine fotografije sa tog, za njega značajnog putovanja.

- Putovali smo svuda po Americi, obilazili fabrike, biroe, NASA, mnoge zanimljive destinacije. Išli smo s kraja na kraj zemlje. Bila su to divna putovanja, velika iskustva. Nama je to bilo interesantno, jer kod nas toga nije bilo na takvom nivou - kaže Varda.

Šezdesetih godina Varda je ostvario saradnju sa industrijom satova iz Zemuna INSA. Redizajnirao je njihov stoni sat sa klasičnim mehanizmom za navijanje. Kasnije je radio dizajn za programatore, zidne časovnike i upisao se u istoriju srpske industrije satova. Posebna pažnja na izložbi posvećena je upravo modelima ovih satova, a dizajn koji je osmislio bio je veoma moderan za to vreme.

- Kad sam došao jednom prilikom u Los Anđeles, sreo sam jednog poznatog dizajnera. Rekao mi je kako zna ko sam ja, a ja sam mislio da ne zna ni gde je Jugoslavija, a kamoli da je čuo za dizajnera odatle. Mislio sam da se šali. A on mi pokaže časopis, u kome su objavljene fotografije nekoliko dizajna iz Jugoslavije i tu se našlo i moje ime. Baš sam bio iznenađen - ispričao je Varda.

Oprobao se i u dizajnu aparata i mlinova za kafu za koje ga je angažovala industrija precizne mehanike Borac. Osmislio je mašinu za rezanje hleba, a ona mu je ostala u sećanju po jednom detalju.

- Naručioci posla nisu mogli da mi plate moj dizajn, jer je te godine na snazi bila zabrana isplate autorskih honorara. Razlog je bila štednja. Obijao sam vrata posle po izvršnom veću da se to promeni. Trajala je ta kriza nekoliko meseci, što je bilo vrlo nezgodno - rekao je Varda.
Oprobao se i u dizajniranju pribora za jelo za englesku firmu Šefild. Industrija Jugostroj angažovala ga je da osmisli rashladne uređaje.

- Jedini u Jugoslaviji su radili velike frižidere za kampove, sa osamdeset kaseta. Svaki kamper je mogao da ima svoj mali prostor za odlaganje hrane. To je moderno rešenje čak i za današnje doba - kaže Varda.

Globus za slepe

Svojim umećem pomogao je i industriji 14. oktobar iz Kruševca koja se bavila proizvodnjom traktora. Gojko je osmislio izgled za njihove buldožere koji su imali i zatvorenu kabinu, što je u to vreme bila inovacija.

- Pored toga radio sam za Elektroniku inženjering iz Zemuna. Dizajnirao sam kutiju za računar. Mogli su da prave sami, ali bi morali da ulože dosta novca u alat za rad, što nije bilo isplativo. Ja sam osmislio da kutije napravim od aluminijuma, i mogao sam to sam da proizvodim. Stranice su bile drvene. Taj računar je bio neka vrsta preteče laptopa - ispričao je Varda.

Interesantni eksponati na izložbi su i filteri za vodu koje je dizajnirao Varda, ali i ambalaže za Rafineriju iz Pančeva, lampe od drveta i aluminijuma, portabl gramofon, sterilizator za flašice za bebe, kao i portabl aparat za ispitivanje vida kod dece, koji je napravio za Institut za majku i dete. Posetioci mogu videti i fotografije Vardinog ateljea, njegovi alati za rad, ali i projektor na kome je godinama radio.

Iako je uveliko u penziji i dalje stvara, pa je pre nekoliko godina za Muzej nauke i tehnike dizajnirao globus za slepe i slabovide.

- Bilo je to interesantno iskustva. Svi natpisi na globusu su ispisani Brajevom azbukom, a pored njega je stajala legenda takođe na Brajevom pismu. Oko mesec dana sam radio na tome - kaže Varda.

Zaključuje da je, uprkos svim poteškoćama živeo u nekom lepšem vremenu u kome je imalo šta da se radi.

- Za koga će mlade kolege dizajneri sada da rade, za koga da kreiraju nova rešenja, koje su to fabrike koje će raditi po projektima naših dizajnera kad današnja industrija u Srbiji ne postoji? Nastavićemo da čekamo neka bolja vremena jer nas optimizam nije nikad napuštao - zaključio je osamdesettrogodišnji začetnik dizajna u Srbiji.

Lubardina fotelja

V. Sekulić
Potznati slikar bio inspiracija

Posebnu pažnju na izložbi privlače stolice koje je dizajnirao još u studentskim danima.
- Sa kolegom sa fakulteta Miroslavom Pešićem imao sam zajedničku izložbu u Savremenom domu na Terazijama, gde smo izložili samo stolice. Lokacija najbolja moguća, centar, prolaznici, novinari, snimatelji, a mi samo studenti. Sve je ispalo sjajno. Jednu od polufotelja sam nazvao "Lubarda" po našem velikom slikaru. Kada je izložba bila u toku, Petar Lubarda je došao, seo u tu stolicu i rekao da će da je nosi kući. Mnogo mu se dopadala. Izložba je trajala petnaestak dana, a on je za to vreme dolazio nekoliko puta, sedeo u toj stolici i svaki put govorio da hoće da je nosi. Kad se izložba zatvarala, on nije došao po stolicu, pa je ona ostala u Muzeju primenjenih umetnosti - ispričao je Varda.

Ambalaža poput saća

V. Sekulić
 

Interesantna priča prati izložene ambalaže za proizvode od meda.
- Došla je direktorka firme koja se bavi preparatima od meda kod mene i rekla mi kako joj je potrebno rešenje za ambalažu koja treba da bude šestougaona, kao asocijacija na saće, da kutija bude otvorena, ali i zatvorena, i da bude gotovo trideset komada za sutra. Baš sam se našao u problemu kako to da izvedem. Nisam imao puno materijala kod sebe. Ali sam uspeo iz najobičnijeg formata, pravougaonika, da napravim ambalažu koja je šestougaona. Imao sam taman toliko materijala da isečem 30 pravougaonika i napravim te kutije. Ona je bila oduševljena, a rešenje je bilo neverovatno jednostavno - ističe naš sagovornik.

Reciklirano slikarstvo

V. Sekulić
 

Iako ima 83 godine, kreativnost i želja za radom Gojka Vardu ne napuštaju.
- Ljudi bacaju stvari koje su demodirane, nepotrebne, stare... A ja sam video u tome nešto. Spasavam od kontejnera razne polomljene ili stare ukrase, bižuteriju, dugmiće, razne komade u kojima vidim nešto lepo. Od toga napravim sliku. Imao sam čak i nekoliko izložbi, do sada sam napravio 140 takvih slika. Time se bavim rekreativno. Ja bih to nazvao reciklirano slikarstvo. Eto, začetnik sam jednog novog pravca - našalio se Varda.

Stočić 3 u 1

V. Sekulić
 

Na konkursu Saveznog odbora Porodica i domaćinstvo Gojko Varda je osvojio treće mesto za dizajn dečjeg nameštaja.

- To je stočić koji ima tri namene. Može da se koristi kao običan stočić, kao stočić sa klupom, ili kao fotelja- stolica sa naslonom. To je bilo veoma interesantno i inovativno - objašnjava ovaj stručnjak.



 

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2019 © - vesti online