Utorak 15. 10. 2019.
Washington
40
  • Chicago
    50
  • New York
    60
  • Belmont
    110
  • Atlanta
    160
  • Boston
    210
  • Firt
    110
  • Denver
    110
  • Detroit
    20
  • Dover
    110
  • Hartford
    100
  • Orlean
    60
  • Helena
    170
  • Ren
    100
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    190
  • Portland
    270
  • Salem
    90
  • Santa Fe
    110
  • Tampa
    240
  • Topeka
    140
0
Ponedeljak 04.02.2019.
23:15
Vestionline, Tanjug A

Više hiljada predmeta srpskog kulturnog nasleđa u inostranstvu

Više hiljada artefakata srpskog kulturnog nasleđa nalazi se u stranim javnim zbirkama širom sveta, kaže istoričar Dejan Ristić. Napominje da se zna gde se ti artefakti nalaze, ali da država ne čini dovoljno da bi ta kulturna građa bila vraćena u domaće nacionalne institucije.

wikipedia.org
Dušanov zakonik, jedan od najstarijih prepisa, Prizrenski prepis iz 15. veka. Danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

- Naši artefakti su u institucijama u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj - kaže Dejan Ristić i ističe da Srbija ni u jednom trenutku nije pokrenula proceduru da se kulturno nasleđe vrati. 

Fokus javnosti je u poslednje vreme, naročito otkako je postignut dogovor da se iz Sankt Peterburga vrati 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, usmeren na pitanje sudbine pokretnog kulturnog nasleđa, koje se nalazi u mnogim evropskim, a sada već i u mnogim svetskim državama, a za to su, kako navodi Ristić, krivi i ratovi koji su pratili viševekovnu istoriju Srbije. 

- Zbog svog geostrateškog položaja i istorije, Srbija je baštinila čitav niz državnih diskontinuiteta. Brojni ratovi koji su se odvijali na teritoriji Srbije takođe su uticali na to da se naše kulturno nasleđe nalazi širom Evrope - navodi Ristić i dodaje da su srpsko kulturno nasleđe dislocirali ili su mu menjali funkciju i istraživači, vladari, istaknuti pojedinci našeg naroda. 

Jedan od najuverljivijih primera rasipanja artefakata srpske kulturne baštine po inostranstvu, prema Ristićevim rečima, predstavlja nestanak 60 srednjovekovnih spisa iz Arhiva Srbije i Narodne biblioteke Srbije, među kojima je bila i osnivačka povelja manastira Hilandar. 

- Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata Ministarski savet Kraljevine Srbije dao je nalog Arhivu Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije da izdvoje najdragocenije iz zbirke nacionalnog arhivskog i nacionalnog bibliotečkog fonda - kaže Ristić i navodi da je sve to posebnom železničkom kompozicijom zajedno s građom Ministarstva spoljnih poslova stiglo do Kruševca, gde je i ostalo do 2015. godine.

- Naši istraživači su prethodnih decenija detektovali veliki broj tih artefakata. Prizrenski prepis Dušanovog zakonika vraćen je Jugoslaviji sredinom tridesetih godina prošlog veka i on se danas nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije - naveo je Ristić.

Jugoslavija vratila iz Nemačke srednjovekovne rukopise 

Dejan Ristić je podsetio da je krajem šezdesetih socijalistička Jugoslavija vratila iz Nemačke nešto manje od 20 srednjevekovnih rukopisa, a mnogi rukopisi su, osim Osnivačke povelje manastira Hilandar, "detektovani" u različitim institucijma Evrope i sveta.

Po zakonu, briga o kulturnom nasleđu u Srbiji i van granica zemlje, slično zakonskim rešenjima u većini evropskih zemalja, u rukama je Arhiva Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja u Beogradu i Republičkog zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodnog pozorišta u Beogradu, navodi Ristić.

Kaže da to podrazumeva obavezu ovih ustanova da istražuju, evidentiraju i vode brigu o zaštiti pokretnog kulturnog nasleđa van granica Republike Srbije, što podrazumeva i vođenje Centralnog registra tih kulturnih dobara.

Za njega nema dileme da je za ovakav posao nepohodan adekvatan broj stručnjaka koji bi imali i uslove za rad. 

- Potrebna su finansijska sredstva jer treba otići do određenih institucija u nekoj zemlji u inostranstvu, vršiti istraživanja i onda ta istraživanja finiširati na teritoriji Srbije, odnosno okončati u instituciji koja je za to zadužena - objašnjava Ristić.

Istakao je da zato Srbija mora da bude aktivnija u vraćanju svog kulturnog nasleđa iz inostranstva jer na to ima pravo po odredbama Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. godine.

Podsetio je da se poslednji slučaj vraćanja artefakata srpske kulturne građe iz inostranstva dogodio 2010. godine. 

- Tada je iz Nemačke vraćen čuveni krst kralja Aleksandra Obrenovića koji je on darivao manastiru Žiča na dan svog miropomazanja 20. juna 1889. godine. Taj krst je iznet iz manastira Žiča 1941. godine - rekao je Ristić. 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online