Stolar sa perom u ruci
Ode naš čovek u dijasporu, snalazi se, teško radi, neki se i raskomote, a malo je onih koji se svojim talentom i delom, kao stvaraoci, vrate na rodno tlo.
Jedan od tih, uz napomenu da je i šampion skromnosti, jeste Dragan Marinković, Šapčanin, Parižanin, po osnovnoj profesiji stolar ("Profesija mi prešla u prošlost, vraćam joj se jedino kad mi žena kaže: 'Ej, vidi ovu stolicu', pa moram odmah da skoknem"), a po aktuelnom opredeljenju - pisac. To njegovo književno majstorstvo premijerno je predstavljeno u Šabačkom pozorištu, u koprodukciji sa teatrom Maska, čiji su osnivači i direktori glumci Aneta i Ivan Tomašević, inače i glavni akteri scenskog izvođenja.
"Bog, đavo i ja" je originalni naslov romana, koji je već dramatizovan i na francuskom jeziku izveden u Parizu 19, u A studio teatru, sa glumcima Davidom L' Rokom i Erikom Rolonom i pobrao samo pohvalne kritike.
A onda dobar glas stiže do Šapca, na posao navali glumački bračni par Tomašević, otvori stalnu telefonsku vezu Šabac-Pariz, Tomašević-Marinković i iako se nikad uživo nisu videli, posao su priveli kraju.
Kako se adaptacijom i režijom u iskušenje bacio Ivan Tomašević, tako je odlučio da naslov predstave "Bog, đavo i ja" preformulisao u "Iskušenje".
Predigra bi u Bogatiću, kritike i reakcije publike, tako su javili autoru Marinkoviću, odjeknule su više nego povoljno, a posebno ga se dojmilo što su mnogi od gledalaca došli da dožive i premijeru ovog zanimljivog "putovanja vozom", gde i teče radnja romana.
- Kad mi stignu takvi glasovi kako da ne budem zadovoljan? A, tačno je, pre premijere me je tresla trema - iskren je Dragan.
Kao karakteristiku predstave ističe ovo:
- Smisao života. Od kolevke pa do groba kratak je put, malo je onih koji se pitaju šta je bilo pre kolevke i šta će biti posle groba?
Tri su romana iza Dragana, dva objavljena ("Ko se krije iza života" i "Bog, đavo i ja"), treći ("Duša koja me sneva") biće u prodaji do kraja godine. Svaki je pisan na srpskom, preveden na francuski.
- Pišem sporo, godina po romanu. To je kod mene više metafizika, mnogo istraživanja, čitanja, treba sve složiti. Pišem i pesme, pa u svaki roman ubacim po jednu-dve pesme. Upravo su uzeli stihove iz romana "Bog, đavo i ja" i uklopili ih u predstavu.
A šta dalje, kad trema prođe? Gostovanja po Srbiji, pa na takmičenja. Izdigao se i projekat scenarija za drugi Draganov roman, predviđanje je da će biti realizovan za godina dana. Eto, tako se zakotrljao samouki dijasporski pisac Marinković.
U Šapcu se na sva zvona najavljivalo Marinkovićevo "Iskušenje". Govorilo se:
- Došla dijaspora na rodno tlo!
Okupljanja zemljaka
Dragan živi u Parizu u koji su ga, kao desetogodišnjaka, doveli roditelji. Ovako nabraja:
- Ćale me učio stolarskom zanatu. Trebalo mi je dugo vremena da se integrišem u ovu sredinu. Sad sam i njihov i naš, sa dvojnim državljanstvom. Društvo mi je u Parizu višenacionalno, čak sam i kum maloj Francuskinji Kler. Idem u našu ckrvu, u Kulturni centar Srbije, na Sabore pesnika, a najviše se okupljamo kod kuće ili u restoranu Le Baržo (Veseljaci) gde gazduje moj Šapčanin Dejan Lukić, nekadašnji golman rukometne reprezentacije Jugoslavije.
Kćerka dirigent
Draganova supruga Jasmina je na Sorboni diplomirala i magistrirala francusku književnost.
- A i mnogo dobro kuva, što se vidi po mojoj liniji - dodaje Dragan.
Kćerka Anastasija je diplomirani muzičar, svira klavir, a danas je dirigent deset pariskih horova, dok je zet Danilo Kordulup, poreklom iz Loznice, arhitekta i izvanredan crtač filmskih scena. Sve to je potvrda da naš dijasporac što želi - to i može, ali uz preduslov da "zagreje stolicu" i predano radi.
