Branislav Lečić za "Vesti": Vlast se hrani kičom
Prošlonedeljna tribina u beogradskom Kulturnom centru Parobrod podigla je prašinu u javnosti. Ali ne zato što je organizator uspeo na jedno mesto da dovede aktuelnog i bivše ministre kulture ili zato što se najveći deo Srba pita da li je zaista lepše sa kulturom, što je bila tema skupa, već zato što je Vladan Vukosavljević gurnuo prst u oko medijskom mogulu Željku Mitroviću.
Zalaganjem da se rijaliti emituju na kablovskim kanalima koji bi se posebno plaćali, aktuelni ministar uspeo je da navuče bes moćnog vlasnika ružičaste imperije koji je mnogo novca i energije uložio u promociju svog novog projekta zamajavanja naroda.
U razgovoru za "Vesti" pitali smo poznatog glumca i bivšeg ministra Branislava Lečića, da li je iznenađen što predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nije stala iza svog ministra?
- Naravno da neće da stanu. Njima politički odgovara da rijaliti bude jedan oblik manipulacije ljudima.
Mislite, odgovara akutelnom režimu?
- Odgovara svakom režimu koji sa rijalitijima na nacionalnim frekvencijama projektuju stvari zatupljivanjem samosvesti naroda.
Znači li to da će i u ovom sukobu Željko Mitrović odneti prevagu?
- Naravno, kao i uvek.
Znajući kome i kakvim interesima se suprotstavlja Vukosavljević, da li ste pomislili da neće još dugo biti ministar?
- On je pošten čovek. Nije politički obojen, nije deo stranke. Zato što je realan i pametan, pokušava da izvuče što se izvući može. Ali ja dobro znam, i iz svog ličnog iskustva, da ako nemaš političku podršku u strukturi, teško možeš nešto da uradiš.
Kako stati u kraj rijaliti programima koji se emituju sa nacionalnih frekvencija?
- Prosto - staviti ih da budu deo kablovske ponude, kao što je slučaj sa nekim drugim sadržajima koji su starosno ograničeni, poput erotskih ili porno filmova. Ako to želiš da gledaš, plati pa gledaj pod šifrom. To je tvoj izbor.
Praktično se slažete sa ministrom, jer to je upravo i njegov predlog.
- Kako da ne. Ja sam i radikalnije na tribini govorio od njega.
U Regulatornom telu za elektronske medije (REM) se pravdaju da im je zakon vezao ruke i da oni nisu u mogućnosti da emiteru oduzmu licencu zbog skaradnog programskog sadržaja.
- Mogu da pričaju šta hoće. Oni pre svega nemaju političku podršku za takve odluke, jer da postoji politička volja, onda bi oni i te kako pronašli osnova u zakonu, jer on može da se tumači ovako ili onako. Ako vlastima odgovara rijaliti, ako ga tolerišu privatno, radi usluge svom partneru, i ako to čine procenjujući da će kritiku i konkurenciju da stišaju i da će ljude baciti u područje razmišljanja o sopstvenom životu - u se, na se i poda se - onda ukidate samosvest kod čoveka. A to se upravo kod rijalitija dešava. Ako imate ozbiljnu nacionalnu ponudu, ozbiljnu kritiku, ozbiljnu raspravu o problemima, onda imate napredno, demokratsko društvo koje raste jer se samogledava. Ako toga nema, već se sve svede na neukus, šou i kič, onda je sasvim logično da je to manipulacija koja odgovara nekome. Nismo toliko naivni da ne znamo kome.
Koliko je vama bilo teško da čak i kolegama u vladi, u vreme kada ste bili ministar, objasnite važnost kulture?
- Imao sam i ja taj problem sa prvom demokratskom vladom. Objasniti da je bavljenje kulturom jedna ozbiljna, prosperitetna stvar za društvo. I da kultura nije samo sektor, to je dimenzija. Ona se prožima kroz sva ministarstva, kroz ceo život. Ona je i ozbiljna privredna grana, u ozbiljnim zemljama predstavlja područje velike zarade. Ukoliko se, naravno, postavi i koncipira tako.
Koliko ste Vi u tome uspeli?
- Ne mogu da uspem u dve godine kada sam zatekao - ništa. Prvo sam uspostavio ministarstvo, doveo mlade ljude, postavio nov način razmišljanja, započeo proces digitalizacije koji bi omogućio da kultura postane decentralizovana i da bude dostupna svima, a ne samo u Beogradu. Postavio temelje sistema koji bi mogao da preporodi zemlju i da stabilizuje demokratske odnose i kulturne potrebe. Ali da bi tako nešto do kraja izveli trebalo je da se radi najmanje dva mandata, a ne dve godine.
Kada se dele resori u Vladi, kultura je uvek u zapećku. Da li ste to osetili kada ste dobili da vodite ovaj resor?
- Nisam, zato što me je birao Zoran Đinđić. Ali, znam da se ponašaju tako, zato što ne osećaju vrednosni sistem koji kultura i ekonomski može da donese kao kapital. Njima se više dopadaju ministarstva sile gde mogu svoje neiživljene tripove da ižive i, naravno, ministarstva koja pružaju šansu da se nešto i privatno zaradi.
Da li ste imali osećaj da je to borba protiv vetrenjača?
- Ne, niti ću se ikad osećati kao Don Kihot. Mislim da ova zemlja mora da računa na hrabre ljude koji uprkos svemu govore i ponašaju se u skladu sa svim civilizacijskim i demokratskim pravilima već davno osvojenim u svetu.
Jeste li se možda pokajali što ste prihvatili da budete ministar?
- Ne, ne kajem se ni za milimetar, ni za jedan potez u svom životu, pa zašto bih se kajao za to.
Zar vam karijera nije zbog toga bila u zapećku?
- Pa i sada je u zapećku. Na crnoj listi sam javno ili tajno od trenutka kada se demokratija desila ovom društvu. Tako da sam to prihvatio kao sastavni deo mog života i uopšte se ne bunim. To je legitimacija njihova, a ne moja.
Svakog bi da pojeftine
Šta je vama bio motiv da uđete u rijaliti?
- Nikada nisam bio ni u jednom rijalitiju, ne znam otkud vam to.
Zar svojevremeno supruga i vi niste ušli u Parove?
- S indignacijom sam odbijao sve takve ponude, nema tih para, a bilo mi je ponuđeno više puta. Ali, i vaše pitanje je na neki način potvrda da su uspeli u tim manipulacija. Njihova ambicija je da sve 'požute', da sve bude jeftino da bi ono što oni rade bilo normalno, a nije.
Nije odoleo politici
- Rođen u Šapcu pre 63 godine. Na Akademiju otišao jer su tamo bile najlepše studentkinje
- Zablistao prvom filmskom ulogom u "Specijalnom vaspitanju", a talenat potvrđivao i legendarnim ulogama Crnog u "Sivom domu", Bajazita u "Boju na Kosovu", glavnom ulogom u Ćopićevom "Gluvom barutu", Alekse Šantića...
- Dva puta oženjen i dva puta razveden, otac troje dece.
- Predvodio demonstracije na Terazijama protiv Miloševića poznate kao Plišana revolucija
- U politiku ulazi na nagovor Zorana Đinđića koji ga je i predložio za ministra kulture
- Osim DS-a bio je i član LDP-a, DHSS-a, osnivač Moje Srbije, da bi se na kraju opet vratio demokratama.
