Kulturom protiv nevažnih jadnika
Završnom svečanošću na saborištu u Tršiću okončan je 85. Vukov sabor, održan pod sloganom Očuvajmo jezik, sačuvajmo zemlju.
Saborsku besedu održao je Veljko Brborić, redovni profesor Filološkog fakulteta univerziteta u Beogradu, koji je podsetio da su "dva veka prošla od kako je Vuk izdao kapitalno delo, jednu od najznačajnijih i najcitiranijih knjiga srpske kulture Srpski rječnik, sa kojim nas je kao i sa potonjim knjigama, pretežno narodne književnosti, uveo u kulturnu Evropu i od njegove setve i danas ubiramo plodove".
- Srbiji mediji danas kontaminiraju svest. Niko ne piše o tome da je Univerzitet u Beogradu među dva odsto najboljih na svetu, pa nacija ne zna kako se zove i kako izgleda rektor Univerziteta u Beogradu. Ali zato imamo svakodnevne izveštaje o "medijskim ikonama", o kreštalicama, starletama, nevažnim jadnicima, najsumnjivijim pojedincima - rekao je Brborić.
On je upozorio da je "veliki problem Srbije tabloidizacija i rijalitizacija, to su procesi dobro planirani i moćno osmišljeni".
- Srbija mora naći snagu da im se odupre. Ne mislim da ih valja zabraniti, ali Srbija će imati budućnost ako takvi sadržaji postanu efemerni i ako se vratimo pravim vrednostima. A nije teško znati šta su nam prioriteti. Zar se ne može, kako je Vuk rekao odvojiti žito od kukolja. Malo hrabrosti i dobre volje vodi ka razrešenju - kazao je ovogodišnji besednik i dobio veliki aplauz na saborištu.
Tradicija duga osam i po decenija
U umetničkom programu posetioci su videli pozorišnu predstavu Srpski rječnik u režiji Darka Kamarita, za koju je scenario napisala Staša Petrović, a u njoj pevaju Braća Teofilovići. Na kraju programa koncert je održala novosadska grupa Garavi sokak. Organizator 85. Vukovog sabora je loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić", pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Grada Loznice.
Najstarija i najznačajnija kulturna manifestacija u spomen reformatoru srpskog jezika Vuku Karadžiću prvi put je održana 17. septembra 1933. godine, u dvorištu Vukove spomen-kuće i traje punih osam i po decenija.
Brborić je takođe rekao da je "naša obaveza da ćirilicu čuvamo i negujemo, legitimno je čuvati i negovati i jezike nacionalnih manjina i strane jezike, ali briga o ćirilici, matičnom pismu srpkog jezika je naš nacionalni prioritet.
- To je i moralna obaveza. Zaštita i negovanje ćirilice nije zabrana latinice - poručio je on.
