Intervju sa Milanom-Lanetom Gutovićem za "Vesti": Šojić i ja smo skladan par
Za ovakvo stanje neću da okrivim narod, jer sam i ja narod, da okrivim vlast nisam blesav, okriviću - stanje
Redakcija "Vesti" je bez mnogo nade poslala pitanja velikom glumcu i još većem "namćoru" Milanu - Lanetu Gutoviću, a onda je usledio šok - pristao je da odgovori, i to u rekordnom roku. Veliki je to uspeh, ako se zna da je Lane čovek koji nikad nije imao visoko mišljenje o novinarima i zbog toga retko govori za medije.
Svoja zapažanja, duhovita i oštra, poslao nam je u cik zore, pre nego što je krenuo na pecanje, što mu je jedna od najvećih strasti.
- Evo odgovora, a ako vam zatreba još nešto, javite se - otkucao je poruku i krenuo na reku.
Nije trebalo ništa više, jer je bio briljantan - kao i uvek.
Zbog čega ste postali glumac i kada ste shvatili da to želite da budete?
- Glumac sam imao nameru da budem kada su me upisali na Akademiju, a postao sam glumac kada ste me vi prepoznali i priznali kao glumca.
Šta Vam je gluma donela, a šta odnela?
- Gluma donosi slavu, popularnost i novac, a odnosi privatnost i snove o mirnoj skladnoj porodici običnog čoveka. Ne znam sada da li je ono prvo bilo vrednije od ovog drugog, ali je tako.
Da li biste ponovo bili glumac ili možda političar?
- Verovatno bih ponovo bio glumac, a političar bi bio samo ako bi me okolnosti prisilile.
Jednom prilikom ste izjavili da imate redak talenat da sebi stvarate neprijatelje?
- Moje ponašanje podrazumeva odbojnost kod nekih osoba, ali me zato i pouzdano štiti od mnogih simpatija.
Poznato je da Vas nerviraju novinari. Zašto?
- Zato što važno mesto u zbirci alatki koje koristite da biste zainteresovali čitaoca imate laž u svim oblicima i varijantama.
Koliko Vaša rečenica iz serije "Otpisani": "Majku vam zabušantsku, zato smo dovde došli", oslikava ovo što nam se sada dešava?
- Ovo što nam se sada dešava je zbog propusta učinjenih ranije, a budućnost nam je u propustima koje činimo sada. Toga se setimo kada treba platiti grešku, a ljudski je da tu grešku svalimo na drugoga. Zbog toga bih mogao danas da ponovim tekst: "Majku vam zabušantsku, zato smo dovde došli."
Da li je opšta beda stvorila ovo što danas imamo ili smo mi stvorili bedu?
- Beda je opšta kategorija koja prati čoveka od postanka. Oni kojima se učini da su se zbog novca ili drugih okolnosti spasli bede treba vremena da shvate da su ostali bedni, a da su samo promenili vrstu bede.
Čovek se ne kupuje
Da li se glumci prodaju zarad para ili karijere?
- Nije važno za šta se glumac prodaje. Glumac je u neku ruku čovek, pa ću nadalje da ga nazivam - čovek. Čovek se niti kupuje, niti prodaje ni za pare ni za karijeru. Tek kada se čovek sam ponudi na prodaju u zamenu za pare ili karijeru možemo da ga nazovemo "glumac".
Kako bi se Šojić snašao u trenutnoj političkoj priči?
- Koliko vidim svi naši Šojići se savršeno snalaze. Treba njih pitati. Ja sam samo igrao Šojića.
Da li je vlast kriva za ovo stanje ili narod za ovu vlast?
- Ne znam šta da kažem. Da okrivim narod nema smisla, jer sam i ja narod. Da okrivim vlast nisam blesav. Okriviću stanje. Ono mi ne može ništa.
Jednom prilikom ste izjavili da vam zapravo prija kad Vas prepoznaju na ulici?
- Bolje da mi prija što me prepoznaju, nego da bežim da me ne prepoznaju.
Da li ste popularniji Vi ili Šojić? I da li Vam smeta što vas pre pitaju za Šojića, nego za vas?
- Ništa mi u vezi tog lika ne smeta. Mislim da je Šojić sa osnovom popularan, ali ni ja nisam loš. Ukratko smatram da smo skladan par.
Nedavno ste izneli stavove o kolegi Ristovskom. Možete da pojasnite?
- Ne mogu, jer to nisu "stavovi o kolegi" nego moj lični stav prema toj vrsti snalaženja u životu. Moj kolega nije jedini glumac koji je koristio umiljavanje i ulagivanje zbog lične koristi.
Šta je za Vas "Obično veče"?
- Predstava koju igram, a privatno lepši deo dana.
S kime biste Vi napravili selfi?
- Ni sa kim. Zašto bih to radio? Trebalo bi da za to imam razlog. Imam druge nastranosti.
x Ako hoćete možete da napišete nešto iz vašeg privatnog života, detinjstva. Kakav je Gutović bio kao mali ili još odrasta?
- Moji roditelji su bili prosvetni radnici i stanovali smo u zgradama koje su bile deo školskog dvorišta. Prvo što sam upamtio iz detinjstva je školsko dvorište. I danas mi se ta slika dvorišta vraća kao mesto gde sam potpuno bezbedan. Jedino što kvari ovu skoro sladunjavu crticu je što sanjam školsko dvorište u vreme raspusta. Bez dece. Ovo je bilo važno da kažem, jer da sam tako bezazlen i sladak bio bih jagnje što je ipak malko otužno.
Moramo da se volimo u tuđini
Dijaspora vas obožava. Volite li vi njih?
- Ljude delim, ali ne na taj način. Retko ko je napustio svoju zemlju iz radoznalosti da upozna svet. Nužda i nemaština ga je naterala da ode iz Srbije.
Uostalom堓vaki izgnanik pamti po neku sliku, koju nosi sa sobom kao ja školsko dvorište. Zbog toga smo isti. U Srbiji bismo se možda i svađali, ali smo ovde u tuđinu proterani svojim nuždama i prinuđeni da se volimo.
