Pamtiće Guču Maša i prelepe Kineskinje
U vreme održavanja tradicionalnog 58. sabora trubača Guča postaje mesto gde nerealno postaje realno, a nemoguće postaje moguće, mesto u kojem se smatra da je greh spavati i gde se čovek oseća kao učesnik velike pozorišne predstave u kojoj učestvuje na hiljade glumaca i u kojoj je i sam glumac.
Da je baš tako govori i poseta portparolke ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marije Zaharove, koja je svojim prisustvom u Guči u pratnji ministra Ivice Dačića zasenila sva druga događanja drugog dana održavanja Sabora i koja nije krila i iznenađenje onim što je videla, a pogotovo nije krila iznenađenje brojem saboraša, saborskom atmosferom i obiljem hrane koju je i sama sa oduševljenjem probala.
- Iskreno, nisam očekivala ovakvu atmosferu. Mislila sam da je takmičenje trubača mali lokalni festival, ali tek sada vidim da je reč o svetskoj manifestaciji. Hvala Guči što me je ovako dočekala i velika mi je čast da budem među vama. Iz Rusije sam donela veliku ljubav za vas od ruskog naroda, od svih nas. Srbija i Rusija su prijatelji za sva vremena - poručila je Marija Zaharova u obraćanju saborašima, uz obećanje da će ponovo posetiti Guču, a pozdravili su je burnim skandiranjem hiljade saboraša
Fotografija za 100 dinara
Drugog dana Sabora trubača koji se oduvek smatra udarnim zbog takmičenja trubača i trubačkih orkestara ulice i šatre u Guči su popunjene do poslednjeg mesta. Pod jednom od šatri sam za stolom sedi i Milorad Trošić, popularni Đoda iz televizijske serije.
Ne govori mnogo, jer je teško oboleo, ali, kaže, nije ni došao da priča, već da se fotografiše sa saborašima, ali to nije besplatno. Saboraši prepoznaju Đodu i žele da susret sa njim ovekoveče fotografijom, a svako je od njih morao da za tu Đodinu uslugu plati 100 dinara, a Đodi su za jedno pivo pod šatrom potrebna dva fotografisanja.
Poseta uvažene gošće iz Rusije je događaj o kojem će se naknadno govoriti, a u međuvremenu saborski život je išao dalje. Na ulicama mnogo sveta, a među njima i Vladiša Petrović iz sela Strmosten kod Despotovca, koji već 35 godina dolazi u Guču i to pešice.
- Za mene je Sabor u Guči važan deo mog života i to je razlog što već tri i po decenije dolazim u ovo svetilište za trubače. Dolazim pešice i to bos kako bih uštedio na obući, a prema mojoj računici do sada sam dolazeći pešice prepešačio 6.825 km i uštedeo bar 35 pari cipela. Važno mi je da dobro procenim polazak od kuće i dolazak u Guču, a kada ću se kući vratiti to mi i nije toliko bitno - ističe veteran među gučanskim saborašima Vladiša Petrović.
Došli iz Herisaua
Zoki i Violeta Kolić iz Kobišnice, koji žive i rade u Herisauu u istočnoj Švajcarskoj, samo su neki od brojnih naših ljudi iz inostranstva, koji su posetili svake godine sve popularniju kulturnu manifestaciju Dragačevski sabor trubača.
Među onima koji su poslednjih decenija neizostavni gosti Guče jeste i Milorad Tanasković iz sela Milićevci kod Čačka, koji neprekidno šparta gučanskim ulicama nudeći saborašima šljivovicu i kajsijevaču. Kaže, ne žali se na količine prodatog alkohola.
- Ma, pijemo dobro i mi Srbi, ali, brate, mi smo, bre, amateri za ove Poljake, Čehe, Slovake, Ruse, a i Francuzi ne zaostaju. Najviše vole da piju prepečenicu, ali mladi su ljudi, a piju mnogo - kaže Milorad, a njegove reči mogu da se protumače i kao briga za mlade saboraše.U Guči se u vreme održavanja Sabora mogu sresti ljudi svih boja, kultura, religija iz osamdesetak zemalja sveta, ali iz godine u godinu na Saboru trubača sve je više Kineza. Hu Hki Jon i njena drugarica Jang Jili su u Guču doputovale iz Pekinga i ne kriju da su oduševljenim viđenim i doživljenim u Guči.
- U Kini se sve više zna o ovoj svetkovini posvećenoj trubi i to je i razlog što je sve više naših ljudi koji bi da dođu u Guču. A imaju šta i da vide, jer je atmosfera na Saboru nešto što, valjda, može da se doživi samo ovde, u Srbiji. Najviše nam se dopada što su ljudi na svakom koraki veoma ljubazni, a to nije ni čudo kada se zna da su srpski i kineski narod veliki prijatelji. Ali, primećujemo da su ljubazni sa svima - kažu za "Vesti" gošće iz Kine na kineskom jeziku, koji se u Guči u potpunosti razume što je i razlog zbog kojeg se i reporter "Vesti" sa prelepim Kineskinjama imao duge razgovore iako mu japanski ide bolje od kineskog.
Zlatna truba Marku Trnavcu
Pretposlednjeg dana Sabora, prema programu, održava se najzanačjnije takmičenje trubača i trubačkih orkestara za najveća saborska priznanja i to takmičenje traje do duboko u noć.
Svaki takmičarski nastup 20 trubačkih orkestara bio je propraćen aplauzima, bodrenjem i narodnim kolima koja su se igrala na brojnim mestima mesnog fudbalskog igrališa, koje je bilo pretesno da primi sve one koji su želeli da uživaju u trubačkom nadmetanju.
Na kraju, kada je noć počela da naginje zori, stručni žiri i žiri publike su za najbolji trubački orkestar proglasili orekstar Marka Gligorijevića iz Bajine Bašte, za najboljeg trubača Stefana Mladenovića iz Vranja, a Zlatna truba ovogodišnjeg Sabora trubača pripala je Marku Trnavcu iz sela Mršelji kod Požege.
Lukas i Dijana iz Guče pred oltar
I u vizuelnom i u kultnom smislu, važni delovi programa Sabora trubača jesu defile trubačkih orkestara koji su izborili pravo učešća na završnom takmičenju i improvizovana dragačevska svadba.
Na toj svadbi sve uverljivo kao i na pravoj, ali u Guči i Čačku dogodila se i ona prava svadba koja je rezultat ljubavi između Nemca Lukasa Velimira iz Bavarske i Čačanke Dajane Filipović, koji su se upoznali na Saboru trubača u Guči.
- Lukas je 2013. godine bio u grupi nemačkih turista koji su u Guču došli prvi put. U jednom trenutku Lukas je poželeo da se slika sa mnom i to je bio početak naše veze. Zapravo, mogu reči da je između njega i mene u trenutku proradio neki čudni fluid, koji je, eto, rezultirao brakom. Međutim, u toj zanesenosti nismo razmenili telefone, pa je Lukas više od mesec dana tražio moje ime na Fejsbuku. Tražio, tražio i na kraju me je našao, sada za ceo život - kaže za "Vesti" Dajana.
Ljubav rođena na Saboru trubača u Guči u nedelju je dobila svoj najsrećniji kraj, jer su, po želji mladoženje, u Crkvi Sv. Kneza Lazara na Ljubiću sudbonosno izgovorili Lukas i Dajana u prisustvu brojne Lukasove rodbine, koja je ovim lepim povodom doputovala u Čačak. Posle je usledio svadbeni ručak i pravo srpsko veselje, a svi su mladencima poželeli srećan brak i da se uvek sećaju Guče i Sabora trubača.
Jedna vera i jedan san
- Guča i Banjaluka su udaljene samo kilometrima, ali u osećanjima su jedno - kaže Sreten Lazić koji je sa grupom od petnaestak drugara u Guču stigao iz sela Verići kod Banjaluke.
- Sve što mislimo o Guči i Srbiji napisano je na našim majicama, jer smo mi jedan narod, jedna vera i jedan san, a mi iz Banjaluke taj san otvorenih očiju sanjamo u Guči - ističe za "Vesti" Sreten Lazić.
Prasetina za 1.200 dinara
Povodom infomacija, koje su se pojavile u nekim medijima a koje su se odnosile na previsoke cene kafanskih usluga u vreme održavanja Sabora, predsednik Saborskog odbora Slobodan Jolović je ocenio da je reč, zapavo, o dezinfomacijama pojedinih "prijateljskih" medija sa ciljem da se na taj način odvrate gosti da dođu na Sabor trubača.
- Kada nisu imali šta drugo da zamere, jer nije zabeležne ni jedan jedini slučaj kršenja javnog reda i mira, onda su počeli da objavljuju dezinfomacije o previsokim cenama kafanskih usluga, što nije tačno. Jer, u cilju zaštite naših gostiju, organiztor je osnovao svoje privredno društvo u motelu Dragačevski horizonti, gde je kafa koštala samo 50 dinara, litar kisele vode 100 dinara, pivo 120 dinara, svadbarski kupus 350 dinara... A ostali ugostitelji su bili pod kontrolom organizatora i republičkih inspektora - istakao je Jolović
Prema onome u šta se uverio reporter "Vesti", izjava Slobodana Jolovića odgovara činjeničnom stanju, a pod šatrama, prema rečima vlasnika ugostiteljskih objekata, cene su u rangu cene pića i jela u beogradskim restoranima, ako ne i niža. Primera radi, kilogram prasećeg pečenja koštao je 1.200, a jagnjećeg od 1.500 do 1.600 dinara.
