Genije iz Raduše
I kad su daleko od svog ognjišta i matice, naši ljudi ne zaboravljaju svoje predake. Jedan od najznamenitijih Srba krajem 19. i početkom 20. veka bio je Svetomir Nikolajević (1844-1922), pisac i političar. Cenjen i uvažavan, a vremenom zaboravljen. Da njegovo delo i on, ipak, ne padnu u zaborav, potrudio prof. dr Vojkan Stanić, autor monografije i Dejan Nikolajević, Svetomirov čukunuk, koji živi i radi u Beču. Knjiga je predstavljena u Raduši gde je poznati političar rođen, odnosno školi u tom selu koja nosi njegovo ime.
- Pošto je Svetomir rođen u Raduši i pošto škola nosi njegovo ime, ja sam kao njegov čukunuk želeo da se meštani više upoznaju o njegovom životu i delu. U septembru pripremamo promociju u Beču, u klubu "Stevan Mokranjac" - objašnjava Dejan Nikolajević.
Kao što mladi sada odlaze iz sela, nekada davno iz Raduše je otišao i Svetomir. U Beograd i evropske prestonice da studira istoriju i svetsku književnost. Zaljubljen u domete evropske nauke i umetnosti vratio se u Srbiju. U drugoj polovini 19. veka bio je profesor i rektor Velike škole, potom gradonačelnik Beograda, ministar unutrašnjih poslova i premijer Srbije, predsednik Narodne skupštine, osnivač Srpske kraljevske akademije i Srpskog parlamentarnog saveza. Svetomir je bio i jedan od osnivača Radikalne stranke, Društva "Sveti Sava" i masonske lože Pobratim. Ali i jedan od naših prvih akademika i kandidat za Nobelovu nagradu.
Monografija o Svetomiru Nikolajeviću oživljava sećanje na čoveka koji je bio ponosan na svoj nacionalni identitet i u svakom trenutku spreman da afirmiše srpstvo.
- Knjigu sam napisao zato što želim da Svetomira Nikolajevića vratim iz zaborava. On je nepravedno zaboravljen, a bio je najveći srpski intelektualac u drugoj polovini 19. veka i početkom 20. veka. On je prvo bio voljen, cenjen, uvažavan, a kasnije osuđivan, da bi na kraju otišao u zaborav - ističe prof. dr Vojkan Stanić, autor monografije.
Promocija u austrijskoj prestonici
Slična promocija monografije "Svetomir Nikolajević - život i delo" predviđena je i za 21. septembar u Beču, u organizaciji srpskog udruženja "Stevan Mokranjac". Ideja je takođe potekla od Dejana Nikolajevića, koji će preuzeti najveći deo organizacije - sve u nameri da naši u rasejanju upoznaju značaj ličnosti Svetomira Nikolajevića. Plan je da se isto uradi u Lincu, Salcburgu i Inzbruku, ali i drugim zemljama poput Nemačke.
Svetomir je zaista bio zaljubljen u domete evropske nauke i umetnosti.
- On je prvi kod nas pisao o Bajronu, Šekspiru i tumačio grčku književnost. Međutim, u isto vreme on je imao i snažno nacionalno osećanje koje se ispoljavalo u radu humanitarnih društava, da ne govorim o svim drugim stvarima. Dakle, to je nešto što je jedno prirodno saglasje koje se kod Svetomira vidi. Danas su to potpuno antipodi, a to je tako u njegovoj ličnosti bilo prirodno spojeno da mi se čini da je to jedna od najznačajnijih njegovih odlika - naglašava prof. dr Snežana Nikolajević, praunuka.
Malo đaka
Raduša je lepo brdsko selo u pitomoj Tamnavi. Osnovna škola u selu mogla bi jednog dana biti zatvorena, jer je u Raduši sve manje dece.
- S vremenom sela odumiru. Prošle godine smo imali četvoro đaka. Ove, njih je troje. Jedno dete završava četvrti razred i ide u matičnu školu u Pambukovicu. Ostaje njih dvoje. Nadam se da će nam u školu doći još jedno dete prvog razreda - kaže učiteljica Gordana Jakovljević.
Potomaka Svetomira Nikolajevića ima u Evropi, Beogradu, ali i u Raduši, lepom selu između Valjeva i Uba. Oni su poznati kao dobri, poštovani i ugledni domaćini. Za promociju monografije Svetomirovi potomci izabrali su Radušu, ubeđeni da meštani u njegovom životnom putu mogu da pronađu neke smernice svog budućeg razvoja.
