Nema više princa glume
Ni tri dana nakon smrti Nebojše Glogovca tuga ne jenjava. Samo se o njemu priča među glumcima, prijateljima, običnim ljudima. Tiho, šapatom, iako baš taj šapat najviše boli.
Suze ne kriju ni najhrabriji, predstave počinju sa minutom ćutanja, u Užicu je tokom noći naslikan mural sa njegovim likom, ispred njegovog matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta redovi...
Ljudi ćutke stoje i čekaju da se upišu u knjigu žalosti.
Otkine se po koja suza i skotrlja niz obraz, jer otišao je ne samo glumac koga su svi voleli, već jedan od onih koji je govorio u ime svih nas. Zato svi ćute, jer šta reći posle njega. Ništa.
On je već sve kazao samo je trebalo čuti...
- Bio je neponovljiv, poseban. Nema takvih više. Svaki njegov pokret, mimika, treptaj u filmovima ti pomera utrobu. Jedinstven. Njegovim odlaskom izgubila je prvenstveno njegova porodica, pozorište, Beograd, cela zemlja i region - rekla je Bisera Veletanlić, nakon što se upisala u knjigu žalosti.
- Otišao je jedan od najvećih u istoriji srpskog glumišta, bolji i kompletniji od svih nas. Otišao je nepravedno rano, munjevito da još ne shvatamo šta se dogodilo. Otišao je dobar čovek, dobar prijatelj, dobar dasa. Neka mu je večna slava - kazao je reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić.
- Obuzela me je velika tuga i žalost za našim Glogijem. Od kada sam ga gledala u "Ubistvu s predumišljajem" znala sam da se pojavio veliki glumac. Sve što je kasnije uradio na filmu, u pozorišti i televiziji svrstalo ga je u velikog evropskog glumca. Čast mi je što sam ga poznavala i imala sreću da sarađujem s njim, da osetim njegovu čudesnu glumačku harizmu - rekla je Milena Dravić.
Vlasta Velisavljević, koji je s Glogovcem igrao u antologijskoj predstavi "Hamlet", kaže da ga je zvao princem, jer on i jeste bio i princ i kralj glume.
- Poslednji put kada smo pričali nisam znao da je bolestan, nisam znao da je poslednji put... On je mene zvao "ser", a ja njega "princem" - kazao je Velisavljević jedva zadržavajući suze.
Retka biljka
- Nebojšu ću pamtiti kao vrlo retku biljku. Kao nekoga ko je bio miran, mudar, krajnje jednostavan i istovremeno zajebano komplikovan čovek. To ga je činilo velikim glumcem. Nije tu bilo neke posebne tehnike, ni škole igranja. Kod njega su život i gluma izlazili iz njegove ljudskosti, strašno će mi nedostajati - rekao je Rajko Grlić, hrvatski reditelj koji je Glogovca angažovao u svom filmu "Ustav Republike Hrvatske".
Sveće i cveće ispred zgrade
Već tri dana ispred zgrade na Dorćolu u kojoj je živeo Glogovac, ljudi pale sveće i ostavljaju cveće. Jedna ruža, otkinuta stoji na sedištu njegovog motora...
Tuguju i Trebinjci gde je rođen i upisuju se u knjigu žalosti, tuguju Pančevci gde je rastao i stasao, Zrenjaninci, cela Srbija...
I mnogi su iznenađeni, jer malo ko je slutio da ga toliko vole obični ljudi, one čija srca je takao kroz umetnost. Ipak, najteže je njegovoj porodici. Sinovima Gavrilu i Milošu, nevenčanoj supruzi Milici, dok će jednoipogodišnja Sunčica odrasti bez oca...
Kako pišu mediji, njegov otac Milovan, sveštenik u penziji, nije se odvajao od postelje sina do poslednjeg trenutka. S njim je bio i kada zauvek sklopio oči, držeći za ruku najvrednije što ima - svog sina.
Koševi u čast
Košarkaš Crvene zvezde Stefan Janković objavio je na Instagramu fotografiju Nebojše Glogovca uz čuvenu repliku iz filma "Nebeska udica". Kako je kazao ova fotografija za njega ima posebno značenje, jer mu je otac baš tu sliku slao posle svake utakmice. Igrao je Janković protiv Armanija i nizao koševe u čast Glogovca. Inače, sama utakmica je počela sa minutom ćutanja u čast glumca koji je bio vatreni zvezdaš.
