Rat otkriva ljudsku dušu
Ne mora vladika da bude samo duhovni dostojanstvenik u hrišćanskoj crkvi ili prvosveštenik, vladalac, starešina među svojima, već je česta pojava da svoju visoku učenost i nadarenost, na primer, usmeri prema literaturi.
Jedan takav vladika, Grigorije Durić, dosta mlad (50) i fizički mnogo lep, ustoličen za zahumsko-hercegovačkog i primorskog episkopa, iz više razloga posetio je Pariz, gde je osim predvođenja slavljeničkih bogosluženja u hramu Sv. Sava i parohiji Sv. Petka u Bondiju, u Kulturnom centru Srbije predstavio svoju knjigu "Preko praga", štampanu u petom izdanju u tiražu od 3.000 primeraka.
Pred publikom, koju je predvodio ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković, vladika nijednom rečju nije spomenuo nedavno primljene književne nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, dodeljene predstavljenoj zbirki novela sa obrazloženjem: "Za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči".
U toj večeri osetilo se da vladika Grigorije ne može i ne želi da pobegne od sudbine malog čoveka u Hercegovini, pa su njihove nesreće i tuge, zablude i izgubljenosti, a provejava i zrnevlje radosti i sreće, postali nepresušni izvor njegovog stvaralaštva.
Ovako je naglasio:
- Rat nije ništa drugo nego jako intenziviran život, zato u ratu lako može da se vidi šta se dešava sa ljudima, kako mogu da padnu nisko, a iskustva govore da su posle rata zadovoljni samo oni što su bili dobri, oni su u sebi radost sačuvali. Oni što su ratom stekli imanja i bogatstva i prošli bez ijedne rane, a rane nanosili drugima, potvrđeno je - nisu srećni.
Rat je zgusnuti život i može da posluži kao iskustvo koje nas održava u životu.
Pamćenjem je vladika Grigorije gradio priče svojih junaka, njihova bol se na njega lepila, divio se njihovoj snazi, a ovovečernju otvorenu knjigu, "Preko praga", začinio je poučnom pričom:
- Ne dugmići, već je važan razgovor među ljudima. Priča je uvek bila lekovita, pa i deca se uspavljuju pričama. Danas ljudi međusobno malo pričaju, otud i problemi savremenog društva. Svet je lepši ako jedni s drugima komuniciramo. Ja priču vidim kao nadu ili kao prozor u budućnost, svaka kuća ima prozore, ali i krov. E, krov treba da bude ljubav. Sve na svetu dobija pozitivan smisao ukoliko je ljubav među nama i prema svakome.
Pobeda dobra
- Dirnula me emotivna beseda vladike, pokazao je da ima prosvećenu dušu i spiritualnost, zato je i lako filozofski objasnio život i smrt i pobedu dobra - procenila je glumica Jasna Živanović.
Ovaj put sastav posetilaca u Kulturnom centru bio je drukčiji od uobičajenog, dominirale su svešteničke mantije, a kako su duhovnjaci došli da podrže sabrata, episkopa Grigorija, svaki od njih je pomalo odradio i ulogu domaćina, pozdravljao, prilazio, razgovarao, tako oslikavajući prirodnost i spontanost kao snagu sveštenstva.
Okupljene prote Slaviša i Željko, otac Huan, per Mark, kaluđer Romilo, đakoni Nenad, Goran i Igor, arhimandrit Justin i igumanija Efimija omogućili da se u punom smislu shvati obogaćivanja duha - ljubavlju.
Veče je svojom rečitošću zaključio vladika Grigorije, svoju pozitivnu energiju preselio je u svakog prisutnog, a bilo bi lepo, kako je u prolazu dobacio jedan posetilac, da "političari današnjice shvate koliko je ljudima i narodima potrebno da se međusobno vole".
Između haosa i pravoslavlja
Zanimljiv komentar o temama obrađivanim ove večeri o Svetom pismu (Andrej Jeftić, docent Bogoslovskog fakulteta u Beogradu) i hrišćanstvu na slikama (igumanija Efimija iz manastira Ušon), iz publike je dao arhitekta i poeta Nikola Šuica:
- Poređenje savremene umetnosti sa srednjovekovnom svodi se na poređenje monarhije i republike, odnosno stalnosti i prolaznosti, zato što u postmodernoj umetnosti vlada voluntarizam. Dakle, radim ono šta hoću, dok su u srednjovekovnom slikarstvu ikona i freska postojale na pravilima od kojih se nije odstupalo. Takav svet u kojem se ljudi drže pravila i kralja za mene predstavlja stabilnost i trajanje života i društva, dok postmoderno slikarstvo, isto kao republika ili institucije republike predstavljaju prolaznost, nesigurnost i pomalo haos.
