Kosmički kvar Jugoslavije

Jugoslavija je bila odlična zemlja koja je volela svoje građane i bila je spremna, sa svim svojim manama, da doživi tranziciju u modernu građansku federaciju ili konfederaciju. To se nije desilo zbog nabujalog nacionalizma za koji su krivi uglavnom neiskreni komunisti i njima je namenjen naslov "E baš vam hvala", kaže za "Vesti" Marko Vidojković, pisac i novinar, autor bestselera ispunjenog satirom kroz koju čitalac vrlo brzo shvati da je to priča sa dijagnozom.

V. Sekulić

Marko Vidojković, pisac i novinar

U razgovoru za naš list, najavljuje i da će beleške iz univerzuma u kome se Jugoslavija nikada nije raspala, gde kosmičkim kvarom vaskrsle ustaše i četnici dobijaju po nosu, doživeti i svoje nastavke.

"E baš vam hvala" je mesecima najčitanija u državama bivše Jugoslavije. Da li ste se nadali tom uspehu?

- Nadao sam se jer sam to već doživeo s prethodnim knjigama. Zapravo, nedostajalo mi je da s nekom knjigom ubodem pravi trenutak. Kada sagledam kako je moja lična situacija bila teška dok sam je pisao, koliko je bilo mukotrpno, pomalo sujeverno sam predviđao da kad je porođaj tako težak, dugotrajan i mučan, valjda će život te knjige po izlasku biti spektakularan.

Imali ste mnogo problema dok ste je pisali?
- Urađeno je sve na mom udaljavanju iz javnog života. Bio sam izložen pritiscima i hroničnom egzistencijalnom problemu od 2012. do danas. Ako je nekome bio cilj da me marginalizuje i moj glas umukne, dobio je upravo suprotno. Ne samo emisijom koju vodim na RTV Šabac, već i ovom knjigom koja ostaje za sve vremena, kao zaraza, virus. Kada se knjiga otrgne kontroli, to izgleda baš ovako i to je Vidojković u najubojitijem izdanju. Što bi se reklo: "E baš vam hvala." Ovo je knjiga koja se bori protiv antinarodne vlasti sama od sebe. Tako da mogu samo da je zapale.

Šta to najviše privlači čitaoce?
- Presuđuje kvalitet onoga što je unutra. Evidentno je da je ljudi kupuju i među sobom preporučuju i to je jedina tajna njenog tromesečnog uspeha na srpskim i hrvatskim listama čitanosti.

Da li je tu presudna ideja Jugoslavije?
- Nije dovoljna samo ta ideja, iako ljudi vole da se uhvate za Jugoslaviju jer je to poslednja normalna zemlja u kojoj su živeli. Svi koji je se sećaju su bili moja primarna grupa jer sam želeo da im pružim dvostruko zadovoljstvo. Prvo da posete svoju nekadašnju zemlju i vide kakva je ona u 2017, kako žive Jugosloveni, koliko im je dobro, koliko su moćni. A drugo, još lepše, pružio sam im priliku da ti isti Jugosloveni kroz portal dođu iz svoje dimenzije u ovu našu, i reše, silom naravno, sve nagomilane probleme.

Publika je već nagradila knjigu, očekujete li priznanje iz književnih krugova?
- Navikao sam da književne nagrade ne treba očekivati, već ih s radošću prihvatiti ako dođu. Moja dela ne ulaze ni u kakve izbore za nagradu. Posle Vitalove nagrade za knjigu godine 2007. za "Sve crvenkape su iste", ni u jedan izbor za nagradu nisam ušao.

Zašto?
- Iskreno, briga me, ali mogu da pretpostavim jer znam kojim je mukama bio izložen Jovan Zivlak, predsednik žirija Vitalove nagrade, što je dodeljuje nekome ko nije došao iz književnog miljea. Da li tu ima ljubomore, sujete, diktata, ne znam, niti me zanima.

A književna kritika?
- Kritika je marginalizovana i ne utiče više na trendove, što je tužno. U Hrvatskoj su izašle dve kritike knjige "E baš vam hvala", u sarajevskom "Oslobođenju" jedan fantastičan prikaz. Po regionu kritičari znaju šta treba da rade - pročitaju knjigu i onda je pohvale ili pokude. Naši kritičari nijednu kritiku nisu napisali.

Je li Jugoslavija mogla da opstane?
- Istorija je očigledna i vrlo jasna. To je bila odlična zemlja koja je volela svoje građane, socijalizam s ljudskim licem kako su ga zvali. I ta država je bila spremna, sa svim svojim manama, da doživi tranziciju u modernu građansku federaciju ili konfederaciju. To se nije desilo zbog nabujalog nacionalizma, za koji su krivi uglavnom neiskreni komunisti. Oni su vrlo brzo preobukli crvene dresove u nacionalističke i oni su najveći krivci za ono što nam se desilo. To su bili lažni komunisti sve vreme. Očigledno je da i da sve ono što su uradili partizani i sve što je na krvavoj pobedi iz Drugog svetskog rata izgrađeno nije moglo da odoli izazovima vremena. Odnosno, nova generacija rukovodilaca je jedva čekala da dođe do raspada čak i ako bude krvav i brutalan, kao što je u našem slučaju i bilo. Jugoslavija nije bila savršena, ali da se na vreme išlo u tranziciju, ona bi danas bila superiorna demokratska i građanska zemlja.

Gde mi živimo danas u odnosu na to doba?
- Ne može da se poredi jer je to bila uređena, stabilna i sigurna država. Čak i posle smrti Tita, sve dok nije počeo da se ruši koncept na kome je izgrađena.

Da li ovo gde mi danas živimo ima šanse da preraste u takvu državu?
- Više to ne zavisi od nas. Zavisi samo od procene velikih sila o tome u kom smeru treba da ide ovaj region. Njihova milost će biti naša budućnost. Pa ako ocene da treba da ode sve do đavola, otići će i nećemo moći da radimo ništa da to sprečimo.

Ali, Jugoslavija iz paralelnog univerzuma doživeće nastavak?
- Pisaću spin off romane. Kada je knjiga izašla, nisam imao nameru da bilo šta više pišem. Postoje ideje koje čuče već duže vreme, a koje mogu da se uklope u taj univerzum. Skloniji sam da napišem čak i dva romana s potpuno novim junacima i novim zapletom. Neke od njih ću iskoristiti, više kao epizodne likove, ali glavni likovi Miko Šipka i negova supruga se neće pojaviti.

Do tada "E baš vam hvala" nastavlja da širi svoju misiju?
- Postignut je dogovor za slovenačko izdanje knjige. Izdavač će biti VBZ i izlazi na jesen naredne godine, a pri kraju su pregovori za makedonsko. Gotov je prevod na nemački, a prevodi se i na mađarski. To je ono najlepše, što se knjiga probija sama od sebe, govori mnogo glasnije nego ja.