Opasne veze balkanske

Romani i priče Vladimira Kecmanovića su nagrađivani i čitani. Njegove kolumne u štampi često su deo interesantne javne polemike, dok on nikada nije bežao od iznošenja ličnog stava o politički škakljivim temama.

Z. Raš

Odnedavno je u centru pažnje kao koscenarista "Senke nad Balkanom". Televizijska serija Dragana Bjelogrlića o misterioznim ubistvima u Beogradu između dva rata već posle prve epizode izazvala je polemike.

Najbučnija kritika dolazi od potomaka belih Rusa u Srbiji. Njihov predstavnik Andrej Tarasjev kaže da će mnogi neupućeni u istorijske činjenice prihvatiti zdravo za gotovo sliku Vrangelovih Kozaka kao narko-dilera, kako ste ih prikazali u seriji.
- Ideja uopšte nije bila da se izgrađuje stav o belim Rusima, oni su samo deo zapleta. Međutim, upravo iz pijeteta prema njima, mi smo ubacili i lik čuvenog ruskog arhitekte Krasnova koji je izgradio pola Beograda. Profesor Tarasjev kaže kako se ne vidi da su Rusi da bi preživeli u Srbiji gradili puteve, brali maline. Dejan Stojiljković, koji je takođe radio na scenariju, dobro mu je odgovorio: u trileru nikog ne zanimaju ljudi koji beru maline, nego ljudi koji se bave kriminalom. A da je bilo Rusa koji su se bavili kriminalom - naravno da je bilo, kao što ih ima u svakoj populaciji.

Zašto bar na špici nije istaknuto da su pojedine istorijske ličnosti stavljene u izmišljeni kontekst?
- U romanu "Kainov ožiljak", koji smo pisali Deksa (Dejan Stojiljković, prim. aut.) i ja, glavni lik je Ivo Andrić. Stavili smo ga u doba kada je bio ambasador u Berlinu, u vreme Hitlera. To je istorijska činjenica, ali je 90 odsto situacija izmišljeno, pa nigde to u knjizi nismo istakli jer se to podrazumeva. Uostalom, serija ima i ruskog producenta, zašto bi on finansirao nešto što je antirusko?

Zameraju vam i da je jezik glavnih junaka suviše savremen. Prihvatate li tu kritiku?
- Delimično da. Onaj koji sedi za šankom neke birtije u Beogradu 1928. sigurno nije koristio reč "tendencija". Potkralo se grešaka, ali nije veliki broj. Pošto je govor iz onog vremena bilo nemoguće rekonstruisati u potpunosti, onda je odlučeno da je bolje približiti ga savremenoj publici.

Rekla bih da su se te jezičke primedbe više odnosile na vrstu i učestalost psovki?
- Sigurno je da se u Jatagan mali psovalo, možda i više nego što naši junaci čine. Drugi milje koji prikazujemo je dekadentni Beograd u kojem se takođe psovalo. Uvek ima jedan deo publike kojem smetaju psovke i na filmu i u književnosti. Ni u svojim knjigama ne bežim od psovki.

Da li je tačno da je princ Đorđe Karađorđević koristio psovku "j.... ti pečeno dete", ali da je Žarko Laušević, koji ga igra u seriji, tražio da se ona ublaži pa je ostalo - sve vam pečeno jebem?
- Ne znam, ali postoje dokumenti koji govore da Đorđe nije bio u potpunosti uravnotežen. Ima podatak kada se naljutio na nekog državnog službenika pa mu se pomokrio na radni sto. Međutim, pitanje je da li je usmrtio svog posilnog. U svojim memoarima priznaje da ga je udario, ali da misli da su ga ubili drugi da bi njega naterali na abdikaciju kako bi Aleksandar došao na presto. U seriji je prikazan u jednoj izmišljenoj situaciji i, videćete, na kraju će biti ne samo pozitivan već i vrlo lucidan lik.

Na kraju ste u seriji i glumili. Kako je došlo do uloge sudije?
- Pisao sam scenu koja se dešava u sudnici, koja je masovna i gde Ante Pavelić kasni i opstruiše suđenje. Međutim, bio je cajtnot i s vremenom i s novcem i Bjela me pita da li mogu scenu da pretvorim u kamernu. Posle me zove i kaže - ovo je odlično, ali nemamo nikoga ko bi nam glumio sudiju. I tako dobijem ulogu

Priča se da je sa Bjelogrlićem teško raditi jer je perfekcionista?
- On je jako uporan. Bjela je dokaz da je upornost ključna stvar za produkciju. Mi se nađemo tri puta zaredom zbog posla, i sva tri puta završimo u kafani pre nego što nešto uradimo. Ali, on ne odustaje. Pored nas troje, on je definitivno imao ulogu četvrtog scenariste, koji ne piše, ali kreira i učestvuje u planiranju i prepravljanju.

Je li je tačno da već radite na novim epizodama?
- Jeste. Plan je od početka bio da se rade tri sezone. Zbog ove popularnosti finansijeri traže što pre. Za sada je sigurno da će seriju da kupe Rusi. Italijani su takođe zainteresovani, a već su je kupili Bugari, Rumuni i sve bivše JU-republike, osim Hrvata.

Zbog lika Ante Pavelića u seriji?
- Ne. Mislim da nisu znali da je Pavelić lik u seriji, a pogotovu ne kako je prikazan. To su neki njihovi razlozi. Mada imaju pritisak svoje publike koja je počela da gleda seriju, ali im je RTS zamračio kanal jer nisu platili.

Sa Bjelogrlićem je trebalo da radite i film o Nemanjićima. Šta se desilo sa tim projektom?
- Trebalo je da bude dvodelni film o Nemanjićima, ali nije mogao da se obezbedi novac.

Pa su vas preduhitrili Gordan Mihić i RTS?
- Nisu nas preduhitrili. Oni rade pogrešnu stvar jer epohu rade s nedovoljno novca. I, nažalost, upropastiće tu ideju za jedan dug period. Zato što će se tema istrošiti, pa se sigurno sledeću deceniju niko neće usuditi da radi projekat na temu Nemanjića.

Nikada niste bežali od javne polemike. Ko vam je u tim dijalozima bio najzanimljiviji sagovornik?
- Šta zna, možda Basara. Njega cenim kao pisca, ali on u polemikama nije na nivou svoje književnosti. Dobar je polemičar u smislu da je duhovit i ima mangupske fore, ali je misaono zaleđe tih polemika slabo, tako da je često kontradiktoran. Čini mi se da on sebe pomalo doživljava kao postmodernistički lik iz sopstvene proze koji može da bude danas jedno - sutra drugo.