Andrić, tumač naše kulture
Posle velikog uspeha koji je postigao romanom "Tesla, portret među maskama", Vladimir Pištalo, jedan od najznačanijih savremenih srpskih pisaca, trenutno promoviše novi roman "Sunce ovog dana - Pisma Andriću". Ovu knjigu je, kaže, napisao da bi ljudi više voleli, ali i otkrili jednog duhovitijeg i drugačijeg Andrića. Ovim romanom predstaviće se i na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Frankfurtu, koji je u toku.
- Ceo život sam hteo da napišem ovu knjigu. Andrić je uvek bio deo moje lektire i onoga što ja u stvari jesam. Čitam ga od svoje sedme godine. Andrić je veliki simobol i on je dotakao lični život mnogih ljudi, bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. Mnogi su Andrića čitali kad im je bilo teško u životu. Uzeli bi, na primer, "Znakove pored puta" i tako bi im direktno pomogao. Osećao sam veliki dug prema Andriću, a knjigu sam pisao pet godina. Imam utisak da mi je mnogo toga dao. Napisao sam ovu knjigu da bi ljudi više voleli Andrića, da bi otkrili jednog duhovitijeg, drugačijeg Andrića, jer neka namrštenost je vladala u tumačenju njega. To je čovek koji je rekao da se vrednost čovekova meri njegovom sposobnošću da se raduje, to je pisac koji je rekao da mala doza naivnosti nikad nije naodmet u književnosti. On je, pre svega, pisac strasti, pisac srca. Voleo je smeh i Branka Ćopića. Na svoj način obožavao je žene. I u romantičnom smislu, ali i želeo je da ih razume. Voleo je Sunce i Mediteran. Eto, to je taj Ivo Andrić o kome govori moja knjiga - priča Vladimir Pištalo.
Amerikancima Srbija nepoznata
U Americi ste profesor svetske i američke istorije. Koliko američki studenti znaju o Srbiji?
- Malo. Malo znaju i o Evropi. Ljudi zaboravljaju da je Amerika jedno veliko ostrvo i uglavnom je okrenuta sebi. Moji studenti ne gledaju strane filmove sa titlom, ne čitaju knjige koje nisu američke. Ja nastojim da malo to promenim. Održao sam predavanje "Srbija između Istoka i Zapada". Za sat i po vremena morao sam da stavim hiljadu godina. To je bio veliki izazov za mene i spremao sam se tri meseca.
Da li je Andrić najbolji tumač našeg vremena?
- Ne samo vremena, nego naše kulture, što je još dublje, jer vremena dolaze i prolaze. Andrićevo vreme su prošli i Aleksandar Cincar Marković, Milan Nedić, Edvard Kardelj, dakle nekoliko generacija političara, a Andrićevo delo i dalje stoji. Njegova poruka je i da se nikad ne izgovori reč koja nipodaštava i rastužuje drugog čoveka. Zato je možda čudan našim ljudima. Hteo je da ljudi i čovečanstvo budu na sunčanoj strani.
Da li su Tesla i Andrić negovali etnički identitet ili su bili kosmopolite?
- Te dve stvari se ne isključuju. Oni su se obojica izjasnili o tome. Kod Andrića je stajalo Srbin, a Tesla je govorio: "Moja vera je vera moga oca." To se nikada nije dovodilo u pitanje. Mnogi ljudi koji ne bi razumeli mnoge stvari kod Andrića bi se uhvatili za pripadnost. A on je tolike ljude video iznutra, jer je to umeo.
Koliko ste uspeli da otkrijete neke manje poznate detalje o Tesli i njegovom životu?
- Na knjizi o Tesli sam radio osam godina i čitao sam sve što je izdato. Saznao sam šta je zaustavilo njegov projekat. Tesla je pokušavao da ostvari san o bežičnoj energiji i nije ispunio želju Džej Pi Morgana, zbog čega je izgubio Morganovu podršku. Naime, Tesla je uvek mislio da je Morgan prestao da ga finansira zato što nije verovao da može da proizvede energiju bez žice. Većina ljudi misli da je Morgan zaustavio Teslu zato što je verovao da to što Tesla priča je nemoguće. Međutim, mislim da ga je Morgan zaustavio zato što je verovao da je to moguće.
Doktorirali ste na temu identitet srpskih doseljenika. Šta je to, po vašem mišljenju, identitet i kako ga sačuvati ako živite izvan svoje zemlje?
- Identitet ima mnogo elemenata u kome jedan može da zameni drugi. Ne mislim da je on kliker, pa da može lako da se izgubi. Srpski Amerkinaci nisu zadržali jezik, ali religija je zamena za njega, tako da se oni na jednom dubokom nivou identifikuju sa time. Nisu zadržali jezik, ali odlaze u crkvu. I hrana, muzika, određeni temperament, kojim tempom, ritmom govorite, sve su to elementi identiteta. Način da se sačuva jezik je da roditelji govore dosledno detetu svoj jezik kod kuće. Ako je Srpkinja udata za Amerikanca, neka ona govori srpski, a on engleski. I neka se ne boji da će to preopteretiti dete. Neće. Oni su kao sunđeri, sve upijaju.
Knjiga o Tesli na 12 jezika
Vladimir Pištalo rođen je 1960. godine u Sarajevu.
Čitaocima iz Srbije i dijaspore poznat je još od osamdesetih godina prošlog veka kada je počeo da objavljuje poetsku prozu, pripovetke i romane.
Po objavljivanju prvog romana "Milenijum u Beogradu" postao je poznat i široj javnosti, a roman "Tesla, portret među maskama", koji je preveden na 12 jezika i ima dva američka izdanja, nagrađen je NIN-ovom nagradom i postao jedna od najprodavanijih knjiga na srpskom tržištu. Nakon toga, objavio je i roman "Venecija".
Dugo živi i radi u Americi i predaje svetsku i američku istoriju na Beker koledžu u Vusteru (Masačusets). Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a potom doktorirao istoriju na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD.
Među Pištalova najpoznatija ostvarenja spadaju i poetske proze "Slikovnica", "Manifesti", "Noći" i "Kraj veka", zbirke priča "Vitraž u sećanju", "Priče iz celog sveta" i romani "Milenijum u Beogradu", "Tesla, portret među maskama."
