Operska diva Karmen Kornijer: Portorikanka sa dušom Srpkinje
Lepe su Portorikanke, a još ako se zovu Karmen, kao glavni lik iz Bizeove opere, onda je doživljaj potpun. Karmen Kornijer je prava Portorikanka. Rođena je u San Huanu, glavnom gradu Portorika, ali ističe da je, koliko Portorikanka, toliko i naša Vrščanka. Istina, nije "naše gore list", već srpska snaja koju porodica, prijatelji, komšije i poznanici mere zlatnim karatima.
- Moju sudbinu je svojom upornošću isklesao suprug Milan Stevčić. Priznati je slikar i skulptor, a prvi put smo se videli na njujorškom univerzitetu. On je bio na masteru restauracije, a ja na studijama muzike. Desilo se da, ne znajući da me on gleda, svako poslepodne vežbam uz klavir - započinje priču Karmen (54), lepa portorikanska operska diva.
Susret u domu
Venčali se na Vidovdan
- Ja sam katoličke vere, a venčali smo se na Vidovdan u pravoslavnoj crkvi u Njujorku. Milan je u Portoriku izuzetno priznati umetnik. Naša ćerka Angelina ima 29 godina i profesor je francuskog jezika. U Parizu završava master francuske književnosti. Posetila sam je i iskoristila priliku da odem u crkvu Svetog Save gde sam se zahvalila Bogu što sam upoznala Milana koji mi je fenjer sreće - u dahu kaže Karmen
Deset godina stariji Milan mislio je da je Karmen Španjolka. Raspitivao se o njoj, želeo da upozna svoju Dulćineju, slao joj poruke, ali ona nije htela da ga vidi.
- Pretpostavljala sam da je ružan, a ja, eto, neću sa ružnim - kroz osmeh se priseća.
Ipak, došao je i taj dan da se upoznaju u studentskom domu.
- Kuca neko na vrata. Otvorim, a mladić se predstavi: Ja sam Milan, lepo pevate, šta to pevate? Pevam ariju iz "Pikove dame" i teško mi ide jer ne znam ruski. "Ja znam ćirilicu, pomoći ću vam. Možemo li da izađemo na piće?" Sve je bilo tako i ja pristanem. Zgodan muškarac. To veče mi je pričao o Jugoslaviji, o studiranju u Veneciji, o Operi La Feniće... Našao mi je žicu - pričala je Karmen.
Kao najmlađa u istoriji, Karmen je 1981. pobedila na prestižnom Metropoliten takmičenju. A i ljubav cveta. Gde Milan, tu i ona, pa je u Jugoslaviji živela tri godine, zato srpski tečno govori.
- Super jezik! Učila sam, slušala, pričala sa suprugom, sa svima. U početku Milan na telefon vergla, a ja nijednu reč ne razumem. Obeshrabrim se da nikad neću da naučim jezik, ali mnogo mi je pomogla svekrva Ivanka. A i kad se zaljubiš u stanju si da naučiš i nemoguće - kaže Karmen.
Srpska snajka je živela u Vršcu, pravila koncerte operske, španske i duhovne muzike. Napunila je Centar Sava, SANU, Dom sindikata, Operu u Novom Sadu, u Narodnom pozorištu u Beogradu je bila Karmen u istoimenoj operi, Rozina u "Seviljskom berberinu", Kerubin u "Figarovoj ženidbi", Dalila u "Samsonu i Dalili", Euridika u "Orfeju"...
- Težak je i komplikovan život operske pevačice. Sve je u disciplini, svaki dan vežba i proba, isto kao sportista. Jedna uloga se uči i vežba po tri meseca od sedam ujutro do ponoći. Moja cela porodica je poludela, a i susedi su hteli da me izbace. Nema u ovoj profesiji sigurnosti, ali ja sam, eto, imala sreću da živim od toga.
Karmen objašnjava kako je važno proći kroz dobro školovanje, naučiti postavke glasa i tehniku, jer onda pevanje postane lako kao i razgovor.
- Nekima je to učenje teško, neki studenti ne znaju ni šta je dijafragma. Danas veoma malo mladih ljudi voli operu. U mojoj zemlji se u školi ne uči muzika, a upravo se ukus za dobre stvari stiče kad si mali. Imam brata i sestru, a samo sam ja izabrala umetnost iako je baka bila direktor Muzičke škole. Nikad nisam zažalila, jer ništa nema lepše od pevanja. Čuješ aplauz, a suze ti jurnu. Posle predstave sam umorna, ali nikad toliko da nemam snage za slavlje. Sada je to iza mene, pedagog sam, imam svoju školu pevanja - kaže Karmen.
Šljivovica kao lek
Opera i drama su njen život, ali ne krije da uživa i u starogradskim pesmama. Srce joj puca kad čuje "Kako teško patim zbog tebe"... A za Srbiju se zalepila! Iako svakodnevicu odmotava na drugom kraju sveta, u bujnom zelenilu portorikanskog ostrva, gde se, kako kaže, ona i suprug Milan osećaju kao ptice, ipak ništa srpsko ne zaboravlja.
- Šljivovica je dobra za ispiranje grla i čist izgovor, a od portorikanskog ruma pravim pinja koladu. Volim prasetinu i roštilj, ali i portorikanske krompire. Pravim gibanicu, đuveč, baklavu, a moj Milan sve to obožava. Kad slavimo, mora biti prasetine jer mi smo, je li, Srbi... Svekrvu sam naučila da pravi portorikanska jela, samo je španski nisam naučila - kroz osmeh kaže Karmen.
I na kraju puna srca Karmen dodaje:
- Srbi su najbolji ljudi koje sam u životu upoznala! Kad sam krenula u Srbiju mislila sam da će mi život biti težak, da me ljudi neće prihvatiti, a sve je bilo totalno suprotno, u svemu su mi pomagali! Nema gostoljubivijih i ljubaznijih ljudi. Nimalo škrti, sve im je naveliko, i jedu i piju naveliko. Srbi su veliko srce!
