Iz fioke u teatar
Nije mala stvar kada u centru evropske i svetske kulture, u Parizu, naš čovek napiše i objavi roman, pa taj roman bude preveden na francuski jezik i potom ga u francuskom teatru (Art Studio Theatre, Paris 19) izvedu francuski glumci (David le Roš i Erik Rolan).
Sve to uspeo je Šapčanin Dragan Milinković (57) koji je u Gradu svetlosti nastanjen od 1969, a do danas zarađujuće hleb stolarijom.
- Bilo je teško dečačiću da iz malog grada dođe u milionski. Živeo sam u Šapcu kod bake i imao otpor prema želji roditelja da budem s njima u Parizu. Pobedili su, došao sam. Mnogo je vremena trebalo da se priviknem i sve postavim na svoje mesto. Sada sam stabilan, sa suprugom Jasminom, kćerkama Hristinom (33) i Anastasijom (23) i sinom Nikolom (19).
Danas je Dragan pisac, tako sebe vidi (treća knjiga je na redu), tako ga i prihvataju.
- Moje male tajne bile su pesme koje sam veoma rano počeo da pišem, a tek u 49. godini odlučio da otkrijem svoju tajnu i iz fioke "oživim" davno napisanu knjigu, koju sam prvo objavio na srpskom, posle tri godine na francuskom, sada se prevodi na engleski - objašnjava Dragan.
"Bog, đavo i ja" je, moglo bi se reći, veoma težak roman, filozofski, suočavanje sa istinom svoga bića, sa stvarima koje su nam svima večna nepoznanica. Kroz 150 strana odvija se preispitivanje samog sebe, dobra i zla u sebi, onoga što se drugom ne kaže, a što traje, troši se i, ipak, u duši ostaje.
Veoma dobro i vešto je sve to razradio Dragan, pa se i francuski glumci upecali, napravili su od knjige tekst za predstavu koja će iz Art teatra krenuti u druga pozorišta.
Za to vreme Dragan je objavio novu knjigu, akcionu, pod naslovom "Ko se krije iza života", a već i treću kucka.
Nije lako uklopiti pisanje i svakodnevni egzistencijalni stolarski posao.
- Pojavi li se ideja, ja prekinem rad, zapišem misao na dasci, papiriću, noću razrađujem. Volim da pišem. Moja knjiga nikad nije završena, odmah se nadoveže nova. Jesam, pisac sam, ali ne znam da li dobar ili loš - zaključuje Dragan.
Dobro pobeđuje samo u snovima
- Kao dete raspitivao sam se o smislu života, pitao oca zašto postojimo i da li bi bilo bolje da smo ništa, odgovor je bio šamar. Bujice pitanje su me i dalje mučile, onda sam ih postavljao u romanu "Bog, đavo i ja", davao odgovore i dobio jedini zaključak da je ovaj svet iluzija. Što sam stariji, sve mi je manje dokaza da je taj svet stvaran. Kod mene dobro pobeđuje u snovima, ali su sukobi sa javom crni - razrađuje Dragan.
Netremice gledali
- Zasigurno, na temu smrti svako od nas ima svoju filozofiju. Pa, ko još nije razmišljao o smrti? - sažeti je komentar Dragice i Milorada Stankić iz Prahova koji su netrepnuvši odgledali predstavu.
