I gastarbajteri odlaze u penziju
"I gastarbajteri odlaze u penziju" naziv je pozorišne predstave JES teatra (Junges ensemble Stutgart) iz Štutgarta posvećena inostranim radnicima koji su šezdesetih i sedamdesetih masovno došli za Nemačku i koji su svojim mukotrpnim radom doprineli brzom i modernom razvoju Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
Kristijan Šenfelder je uklopio priču svojih glumaca amatera koji su odnedavno u penziji i koji su pričali o svojim životima. Među njima bila je i naša veoma cenjena i istaknuta društvena aktivistkinja Vera Gregović.
Ona je prvi put nastupila u jednom pozorišnom komadu, a režiser je bio toliko oduševljen da bi voleo da je vidi i u drugim predstavama. Devet glumaca amatera je radilo nepunih godinu dana na ovom projektu. Pored naše Vere Gregović, na sceni su bili i Grk Georg Filipou i Italijan Anđelo Moskađira koji su govorili o dolasku za Nemačku, o problemima na koje su nailazili i kod stanodavaca, poslodavaca, kako ih je sredina prihvatala i kako su tu istu sredinu prihvatali, o mešovitim brakovima, odgajanju dece i njihovom odlasku iz kuće, kulturološkim razlikama, identitetu, odlasku u penziju, kao i o dilemi ostati u Nemačkoj ili se vratiti u domovinu.
Neumorna humanistkinja
- Obaveza prema odgovornom radnom mestu i porodici nisu bili smetnja da aktivno učestvujem u radu prvog srpskog udruženja "Sveti Sava" sve do 1998. godine, kada jedna grupa osnivača napušta ovo udruženje i osniva SHKD Morava, koje nastavlja praktično sa radom na organizovanju i slanju humanitarne pomoći kao i na očuvanju naše bogate kulturne tradicije i narodne baštine. U tom periodu počinjem da se bavim horskim pevanjem, koje i do današnjeg dana negujem - kaže Vera Gregović.
Radnja je smeštena u dvorištu glavnog junaka Kristoforosa, opremljenom u kompletnom grčkom stilu usred Štutgarta i koji veče uoči 66. rođendana poziva prijatelja na proslavu, jer od narednog dana za njega nastaje novi period u životu - penzija. Poziv dobiju i ostali stanari zgrade, a nenajavljeno se pojavljuje i Grkova bivša supruga.
Stare priče i rivalstva su prisutni kao i ideja stanodavca da dozvoli da se u zgradu useli sirijska porodica, što unosi novi nemir... Ipak, u skoro svakoj drugoj rečenici je prisutno pitanje - gde je i šta je sada moja domovina i kuda dalje. Sa otpevane tri srpske pesme "Mesečina", "Beograde, grade na Dunavu" i "Čuješ seko", kao i divnim pričama o Beogradu. Vera je predstavila Srbiju u najboljem mogućem svetlu, kao što je to i sada radila na svima manifestacijama, sajmovima, nastupima....
- Ovaj ceo projekat za mene je bio vraćanje u prošlost. Imala sam divno detinjstvo, roditelje koji su mi sve pružili, dobro školovanje i brata koji mi je i dan-danas velika podrška u svemu što radim. Kroz ovu priču htela sam sve to naprosto da otrgnem od zaborava. Sve sam ja to ostavila u Beogradu i krenula za svojom ljubavlju, suprugom Krstom u nepoznato i sa njim izgradila svoj život nadomak Štutgarta počevši ne od nule nego ispod nule, kako imam običaj da kažem. Cela ova priča spremana je skoro godinu dana, a do mene su došli preko organizacije Forum kulture - ispričala je Vera, koja je u Nemačku došla 24. januara 1971.
- Taj datum se ne zaboravlja. Inače, supruga Kiću sam upoznala godinu dana ranije u Petrovcu gde sam bila na letovanju, a on je došao na godišnji odmor jer je ovde bio od 1969 - dodala je Vera.
Prvo radno mesto bilo joj je u jednoj maloj štampariji gde je radila nešto više od godinu dana, pa zatim šest godina u Metrou na odeljenju tekstila i onda sve do penzije u firmi Lajc (Leitz) na raznim pozicijama od radnice na traci, pa sve do odeljenja za nabavku i kupovinu raznih metalnih delova koji se upotrebljavaju za produkciju fascikli, heftalica i bušilica.
- Danas više puta sebi postavim pitanje kakav bi moj život izgledao da nisam došla u Nemačku? Ali kada vidim ono što mi je najdraže oko sebe znam da nisam pogrešila. Sa suprugom Krstom sam 46 godina u srećnom braku. Izrodili smo dvoje dece Danila i Kseniju, dobili izuzetno dobru snahu Dianu i zeta Bojana, a iznad svega četiri zlata, naše unuke Lazara, Luku, Marka i Milana. Ja sam jedna zadovoljna i srećna baka. Neka ovako traje još dugi niz godina. Ja se moje starosti ne bojim, jedino se plašim da neću sve stići da uradim ono što sam zacrtala, imam još projekata koje bi trebalo da uradim. Meni nije život dosadan, naprotiv, veseo je i zabavan i u svemu tome uživam.
