Kolekcionar iz Montreala vlasnik slike "Takovski ustanak"

Zoran Mladenović, ljubitelj i kolekcionar umetničkih dela i uspešni biznismen iz Montreala, postao je vlasnik minijature pod nazivom "Takovski ustanak" našeg poznatog slikara Stevana Todorovića. Naravno da se radovao što je u svoju bogatu kolekciju dela velikih srpskih umetnika pridodao i ovu sliku za koju je vezana i zaista interesantna priča.

G. Gligorević

Među slikama iz porodične kolekcije: Zoranov sin Mirko

Na slici, na površini od 9,8x12,3 centimetra predstavljena je scena izbijanja Drugog srpskog ustanka, naslikana, kako je objasnila i opisala Milena Vrbaški, muzejski savetnik iz Srbije, kao dokumentarno svedočanstvo.

Kraj crkve na Takovu prikazan je sabor srpskih starešina na kome je Miloš Obrenović izabran za vođu ustanika. Miloš je prikazan kako stoji, uzvišen nad drugim učesnicima dok ispred njega, kao centralna figura, kleči Sima Milosavljević Paštrmac, s puškom u levoj i srpskim barjakom u uzdignutoj desnoj ruci. Trobojka se vijori iza Miloševe glave, a gestovima njegovih ruku sugeriše se vrhunac prikazane radnje - prihvatanje vođstva.

Ulje na mesingu

Mladenović je ovu sliku, ulje na limu (mesing), otkupio od bečkog aukcionara Borisa Vilnickog na čijem je sajtu još pre četiri godine ovo delo objavljeno kao rad Anastasa Jovanovića (prvog srpskog litografa i umetničkog fotografa op. aut.). Vilnicki je minijaturu nabavio u Etuzu u Francuskoj, a kako je iz Srbije stigla u Francusku nije poznato.

G. Gligorević

Ocena stručnjaka

Po mišljenju Milene Vrbaški, Todorovićeva kompozicija "Takovski ustanak" predstavlja prototip, delo na koje će se ugledati i drugi autoru koji su se bavili ovom temom.

Jedan od najvećih srpskih slikara Paja Jovanović naslikao je "Takovski ustanak" 1895. godine po narudžbini poslednjeg srpskog vladara iz loze Obrenovića,                                                                        Milanovog sina Aleksandra.

- U traganju za delima naše kulture i istorije došao sam do "Takovskog ustanka". U prvom trenutku, ne znajući druge podatke sem moguće godine nastajanja (oko 1860), simbolizam koji se vidi na slici zaintrigirao me je. Svi znamo da je Srbija u to vreme bila pod turskom okupacijom i bilo kakav rad na ovu temu je bio strogo zabranjen. Privuklo me je to što je kroz temu koja je prikazana na slici izašao na videlo karakter srpskog naroda: prkos, ponos, borba za nezavisnost, vera u bolje sutra i večita srpska nepokornost. Istražujući podatke o slici, Vilnicki je priložio i pismo od muzejskog savetnika gospođe Milene Vrbaški koja je dokazala da ovo delo ne pripada Anastasu Jovanoviću već Stevanu Todoroviću. Značaj i simbolizam ovog dela, uz umetničku vrednost me je navela da kontaktiram Vilnickog. Odgovorio je da je jedna od naših kulturnih institucija zainteresovana da kupi sliku. Pošto nije bila otkupljena, kupio sam je - kazao je Mladenović.

A reč je o neobičnoj minijaturi koja je, skoro sigurno, kako je u stručnom mišljenju procenila Milena Vrbaški na osnovu podataka i fotografija iz Vojnog muzeja u Beogradu, izvorno nastala za album, poklon oficira knezu Milanu Obrenoviću 1872. godine.

Korice rađene u Minhenu

Taj album (veličine 46x64 cm) čuva se u Vojnom muzeju u Beogradu. Obrađen je i detaljno opisan u stručnoj literaturi. Za njegove korice zaslužan je Stevan Todorović, koji je i nadgledao njegovu izradu u Minhenu. Prednja korica albuma je u uglovima imala četiri kružne kompozicije na kojima je bilo prikazano odelo vojske u "četiri vojnička vremena u Srbiji" do 1872, dok se na zadnjoj korici, u sredini, u ovalnom unutrašnjem okviru sa kartušom, u kojoj je krupnim ćiriličnim slovima urezan natpis "Evo mene i Evo rata Turcima", nalazila kompozicija "Ustanka na Takovu".

Na pitanje otkud tolika motivisanost, rekli bismo i strast u potrazi za našim istorijskim i umetničkim delima Zoran kaže :
"Svi bi trebalo da budemo u stalnoj potrazi za našim kulturnim dobrima rasutim po svetu. Srbi su vremenom stvorili kulturna dela izuzetnog značaja, bitna i za svetsku istoriju i kulturu. Pošto je život kroz istoriju odveo naše ljude i rasuo njihova dela po celom svetu, veliki deo naših bitnih kulturnih ostvarenja, nažalost, ne nalazi se u Srbiji, već je razbacan svuda po zemaljskoj kugli. Svako takvo delo koje izbije na svetlost dana i vrati se u naše ruke, po meni, dobija dvostruku vrednost. Ono postaje još jedan dokument koji svedoči o kulturnoj baštini našeg naroda.

Bogata kolekcija

Valja reći da porodica Mladenović, Zoran, Ljiljana i najmlađi član Mirko u svojoj kolekciji poseduju dela Save Šumanovića, Jovanovića, Miščevića, Ljube Popović, Veličkovića i drugih. U kolekciji su takođe i fototipska izdanja "Miroslavljevog jevanđelja" iz 1896. godine (jedno od 300), urađeno po naredbi kralja Aleksandra Obrenovica i iz 1998. godine (jedno od 299). U ovom trenutku samo se još na dva mesta pored Mladenovićeve kolekcije u Montrealu nalaze oba izdanja: u Narodnom muzeju u Beogradu i na Hilandaru. Fototipsko izdanje iz 19. veka urađeno za vreme kralja Aleksandra nije se moglo kupiti, već se samo poklanjalo. Zoran Mladenović je svoje nabavio u Engleskoj kada se rasformirala biblioteka u blizini Mančestera u kojoj se čuvalo fototipsko izdanje koje je kralj Aleksandar poklonio tadašnjem engleskom ambasadoru u Srbiji.
Podsetimo da je "Miroslavljevo jevanđelje" Unesko uvrstio u svoju biblioteku "Pamćenje sveta", zapravo ono je postalo delom najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija. U kolekciji su i duborezni krstovi panagije sa Atosa.