Petar Pan srpske kulture
U povečerje 8. aprila, na dan kada je rođen jedan od najvećih beogradskih šmekera Momo Kapor, otvorena je izložba "Momo, par lui meme" u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu.
Ministarstvo odbrane i Zadužbina Mome Kapora predstavili su 30 crteža i ulja na platnu i 50 fotografija iz života velikog umetnika po uzoru na istoimenu biografiju koju je umetnik napisao sam o sebi 2008. Reč je o radovima iz rane stvaralačke faze, a posebnu zanimljivost čini i dokumentarni film sačinjen od intervjua sa umetnikom napravljen u poslednjim godinama njegovog života.
Idejni okvir izložbe određen je i geografskim prostorom na kojem je ispisivana lična istorija Kapora. Postavka je podeljena u tri celine, na osnovu gradova koji su odredili njegov životni put: Sarajevo, Beograd i Njujork. Sarajevo je obeležilo njegovo detinjstvo, Beograd je centar njegovog odrastanja i slikarske akademije, a Njujork je označio njegov kreativni i slobodni duh i bio mera opipavanja sopstvenih sloboda.
Majka mu spasla život
Momo Kapor je rođen 8. aprila 1937. u Sarajevu. Kada je 1941. pala bomba na njegovu kuću, poginuli su svi osim njega. Spasla ga je majka Bojana koja ga je zaštitila legavši na njega. Gimnaziju i studije slikarstva završio je u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,1. Svojom prvom suprugom Anom Pjerotić oženio se 1964. i iz tog braka ima dve ćerke, Anu i Jelenu. Nakon 24 godine braka, razvodi se i ženi se Ljiljanom Todorović. Autor je velikog broja crteža, ulja na platnu, kao i književnih dela među kojima se ističu "Beleške jedne Ane", "Provincijalac", "Halo, Beograd" i mnoge druge.
- Snažni autobiografski momenti imali su najveći uticaj na njegovu umetnost. Verujem da se upravo u tim događajima, smrti majke, odsustvu oca, detinjstvu kod bake, možemo tražiti koren Mominog umetničkog bivstvovanja na ovom svetu - rekla je njegova supruga Ljiljana Kapor.
Ona je istakla da su raritet ove izložbe slike iz detinjstva, fotografije njegovih roditelja, kao i niz ličnih dokumenata koja nikada nisu izlagana u javnosti.
Direktor medija centra Odbrana Stevica Karapandžin istakao je da je izložba predstavlja svojevrstan putopis.
- Čovek može da kaže da život nije promašen ako bar jednu stvar može da uradi bolje od drugih. On je od drugih bio bolji u pronalaženju puta do ljudskog srca, bez prečica, toplo, nenametljivo, šarmantno i neodoljivo. Zato legenda o Kaporu živi kao da je on i dalje među nama - rekao je Karapandžin.
Dodaje da su njegove knjige i slike deo naše svakodnevice.
- O njemu se još govori kao da će svakog časa ući u prostoriju. Šala na sopstveni račun bila je jedna od tajni njegove harizme. Ako je zbilja naše samo ono što drugima dajemo, onda je on bio vrlo bogat čovek. Nekoliko desetina hiljada ljudi koji dolaze na njegove izložbe nisu načeli to bogatstvo. Ni mi to nećemo učiniti, nego ćemo to blago još više uvećati - rekao je Karapandžin.
U knjizi "Legenda Kapor" stoji da je ovaj umetnik jedan od onih ljudi kojima moćno zvuči i ime i prezime.
- Kada se izgovore nezavisno jedna od drugog, deluju tako kao da nijedan Momo ne postoji, već samo on - stoji u toj biografiji.
Festival kao tradicija
Od 2011. godine održava se festival posvećen velikom umetniku pod nazivom "Momin krug". Ova kulturna manifestacija održava se svake godine na Adi Ciganliji i predstavlja omaž liku i delu Mome Kapora. Posetioci festivala iz godine u godinu mogu da uživaju u izložbama, dokumentarnim filmovima, pozorišnim adaptacijama njegovih književnih dela i bogatom muzičkom programu.
Sa tim je saglasan i ministar kulture Vladan Vukosavljević.
- Sve što je Momo slikao i crtao, postala je čarolija. Njegova pojava je bila jedinstvena. Njegov talenat je bio renesansni. Svako njegovo delo obojeno je posebnim duhom. Pozlatio je sve čega se dotakao. Teško je postati osobeni znak jedne metropole, a on je to uspeo. U Parizu je to bio Žak Prever, u Beogradu Momo Kapor. Bio je pozitivan čovek, Petar Pan srpske kulture. Imao je mnoge kapetane Kuke koji su mu stajali na putu, ali je on uspeo svojim talentom sve njih da pobedi. Spektar boja kojima je obojio svoju umetnost, boje su srpske kulture - rekao je Vukosavljević.
Čast da otvori izložbu pripala je Nikoli Kusovcu, poznatom srpskom likovnom kritičaru i istoričaru umetnosti. On je bio veliki prijatelj Mome Kapora i svojom dužnošću smatra očuvanje uspomene na svog druga.
- Stanovao sam preko puta kuće Đure Jakšića. Preko puta svog pendžera gledao sam u dvorište u kojem je Đura provodio svoje tužne poslednje dane. To me je nateralo da razmišljam o tome i ne dozvolim da moj dragi prijatelj ne doživi istu sudbinu. Kada je on umro niko nije rekao da je umro slikar. Svi su pričali samo da je umro pisac. Kapor je zaslužio da se podjednako govori i o njegovom slikarstvu i o književnosti - istakao je Kusovac.
Skver na Vračaru
Krajem prošle godine, na Vračaru, u ulici u kojoj je živeo i stvarao Momo Kapor otkriven je skver koji nosi njegovo ime. U središtu skvera je plato na kojem se nalazi oslikana školica, autorsko delo Kapora. Njegova supruga Ljiljana istakla je da je to jedan divan način na koji se Beograd odužio njenom suprugu.