Tadiću pristaje Titova uniforma
Izdavačka kuća "Zograf" iz Niša objavila je knjigu Eve Ras "Tito bez holivudizovanja". U pitanju je autentična hronika jednog vremena iz pera popularne književnice i glumice koja za "Vesti" govori o titoizmu, intelektualcima koji ćute, istoričarima koji se libe istorije...
Kako je nastala knjiga?
- Odavno sam uočila da živimo u vremenu kad se sve falsifikuje. Želela sam da falsifikovanje istorije kao temu uvedem u srpsku prozu. Pišući za novine, shvatila sam da sam u stvari već napisala ovaj roman, i to zajedno sa čitaocima. Ja, sam inače, 2009. godine bila najčitaniji autor u listu "Politika", što je bilo veliko iznenađenje za sve.
Šta je u tim tekstovima fasciniralo čitaoce?
- Bila sam megafon, glasnogovornik onog dela stanovništva koje uzalud pokušava da spreči falsifikovanje istorije, dokazujući mladima da se istina o komunističkoj diktaturi ne nalazi u sladunjavim pričama ostarelih Titovih podanika, koji tvrde kako je Jugoslavija bila obećana zemlja za vreme njegove vladavine.
Samo dobri susedi
|
Svako ima svoje viđenje sveta...
- Da, ali svi oni - titoisti, jugonostalgičari, komunisti ispredaju bajke o crvenoj diktaturi, istoj onoj u kojoj su mnogi ostavili svoje kosti u raznim mučilištima, skončali u mraku.
Da li se istina o tim vremenima možda nalazi u starim, požutelim novinama?
- Pobogu, pa i novine su komunisti pisali. Živeli smo u diktaturi koju mnogi i danas žele da prikažu kao pravu slobodu, sa svim ljudskim pravima.
A policijski arhivi su i dalje nedostupni građanima. Ne znamo čak ni broj žrtava, da ne govorim o tome da u evropskim državama već odavno postoji Dan žrtava komunizma dok se kod nas još premišlja koji bi to mogao da bude dan i zašto.
Zagrejala srca Siščana
Imali ste nedavno književno veče u Sisku, kako su vas prihvatili? |
Zanimljiva je naslovna strana vaše knjige?
- Taman kad su prvi primerci romana bili odštampani, na proslavi jubileja Bate
Živojinovića u Centru "Sava", sudarila sam se na stepeništu s predsednikom Srbije. Sudbina je čudo!
Pisac i njegov glavni lik iz romana su se sreli! Nisam stigla da mu kažem da je on jedan od negativnih likova u mojoj knjizi, a on se upravo predstavio baš kao lik iz romana, kako ga građani Srbije imenuju...
Pružio mi je ruku i rekao: Boris, a ja sam naivno izustila: Znam ko ste vi...
Tada je prišla Anica Dobra i nije bilo vremena da dodam: Boris Tito. Međutim, pripremajući knjigu, imala sam vremena da ga odenem u maršalsku uniformu i stavim na naslovnu stranu.
Niste zadovoljni načinom na koji se istoričari bave tim temama?
- Istoričare ne zanimaju živi svedoci Titove diktature. Teledirigovani od današnje vlasti oni, tobože, pozivajući se na nauku, ne istražuju prošlost među još živim postradalim narodom, već se ponašaju kao penzionisani general Stevan Mirković za koga su umetnici i dalje besposličari i strani plaćenici.
Stradalnici ne zanimaju današnje istoričare, oni više veruju lažnim pečatima, tvrdeći da se u nauci ponajmanje može osloniti na kazivanje očevidaca, verodostojniji su im falsifikovani dokumenti dželata.
