Erski humor deo identiteta srpskog naroda
Slika oca, koji sedi za pisaćom mašinom beležeći istoriju ovog kraja okružen knjigama kućne biblioteke, učvrstila me u dubokom uverenju da izbore u našem životu određuje prepoznatljivost nekog puta, kaže istoričar iz Čajetine Snežana Đenić.
Ko smo, šta smo i odakle smo?! Kako je nastao zdravstveni i sportski turizam, erski humor, školstvo...Srećna okolnost po Zlatiborce je da, s kolena na koleno, porodica Đenić sve upoznaje i objašnjava kroz dela istorijske vrednosti.
Snežana Đenić je istoričar, a Diplomski rad „Centralna partizanska bolnica u Užicu i Zlatiboru 1941. godine" odbranila je kod prof. dr Đorđa Stankovića.
Zašto baš istorija?
- Stvaralaštvo dedinog brata Ljubiše Đenića, koji je radeći u varoškoj biblioteci proučavao istoriju i etnologiju zlatiborskog kraja, odredilo je vrednosti u mom životu i pomoglo u opredeljenjima, kaže šarmantna Snežana.
Potrudila se da nastavi porodičnu tradiciju. Otac Milisav je plodan stvaralac i profesor koji je na pravi put izveo generacije i generacije učenika.
- Slika oca, koji sedi za pisaćom mašinom beležeći istoriju ovog kraja okružen knjigama kućne biblioteke, učvrstila me u dubokom uverenju da izbore u našem životu određuje prepoznatljivost nekog puta. I da pored dopadljivosti prema izvesnim stvarima postoji i duboka, obavezujuća potreba, zapis koji dobijamo rođenjem.
Snežana uvažava porodičnu tradiciju, nit neprekidnosti i trajanja koja nam odredi živote i obeleži ih pečatom dubokih korena.
- Spoznala sam da proučavanje prošlosti svog naroda, istorije i vere, predstavlja živ duh tradicije, a ne samo sećanje. Zato je razumljivo moje interesovanje za nacionalnu istoriju 19. i prve polovine 20. veka. Vreme kada smo sa dve dinastije izgradili i uredili državu, stvorili građansko društvo i izborili nezavisnost. Institucionalizovane su državna uprava, kultura, prosveta. Vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata kada je srpski herozam zadivio čitav svet. I to jeste živ duh tradicije.
Zbog potrebe da ovaj period sagleda u celini, ali i senzibiliteta, Snežana se bavi istraživanjem bogate baštine rodnog kraja. Obavljala je poslove direktora Muzeja na otvorenom „Staro selo" u Sirogojnu.
- Uspostavila sam sistem zaštite muzejskog fonda, dokumentacije pokretnih kulturnih dobara po međunarodnim standardima, organizovala veliki broj etnoloških, istorijskih i likovnih izložbi sa pratećim katalozima.
Usledio je povratak u rodnu Čajetinu?
- Od 2005. godine direktor sam Biblioteke „Ljubiša R. Đenić", prve ustanove kulture u zlatiborskom kraju. Nastala je 1904. godine osnivanjem „Zlatiborske čitaonice". Prvi poklon biblioteka je primila od prote Radosava Simića. Tih 250 knjiga uz druge, nepoznatih darodavaca, bile su jezgro. Postala je centar širenja kulture i prosvećivanja.
Biblioteku je 1949. stručno uredio Ljubiša Đenić i odredio koncepciju koja će biti prisutna naredne tri decenije.
- Posedujemo fond od 50.000 dela. Vrednu zbirku stare i retke knjige. Smeštena je u jednu od najstarijih i najlepših zgrada u varošici. Sagrađena je 1910. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Karakteristike?
- Osim knjiga od 1951. poseduje i Muzejsku zbirku. Muzej obavlja delatnost sakupljanja, zaštite, čuvanja i prezentacije kulturnih dobara iz naše baštine. Obuhvata oko 1200 predmeta kao i arhivsku građu sa preko 2000 dokumenata sa fototekom. U sastavu Muzeja nalazi se i Spomen - zbirka Krste Smiljanića, proslavljenog đenerala iz Prvog svetskog rata poreklom iz zlatiborskog sela Ljubiš.
Snežana Đenić čini sadržajnijim kulturni život, ali je Čajetina zanimljiva i po nesvakidašnjoj manifestaciji?
- Autor sam projekta „Letnji, ulični, erski kabare" po kome smo naširoko prepoznatljivi. Prvi put je organizovan 2008, a osnov je specifični erski humor. Važan segment čini međunarodni konkurs za najbolji aforizam na zadatu temu.
Aktivnosti?
- Započela sam istraživanje i sakupljanje erskog humora. Proučavanje i vrednovanje usmenog narodnog blaga, rezultiralo je upisom u Nacionalni registar kulturnog nasleđa tako da je erski humor prepoznat kao deo identiteta srpskog naroda.
Da li je bilo nagrada?
- „Zlatna značka" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture puno mi znači. Priznanje radu u kome ne pronalazim samo sebe, već dublji, opšti smisao koji predstavlja privilegiju i čast. Biblioteka je dobila priznanje „Kapetan Miša Anastasijević" kao najbolja ustanova kulture u Zlatiborskom okrugu.
Bibliografija
Istorijske knjige koje je publikovala Snežana Đenić:
Zlatibor iz starog albuma, Zlatibor-turistički vodič, Srpski vladari u užičkom kraju, Prospekt Biblioteke „Ljubiša R.Đenić", Zlatibor-kulturna i istorijska baština od praistorije do danas, Užički gorski car, hajduk Nikola Jevđović, Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju, (sa M. Đenić), Đeneral Krsta Smiljanić - hronika jednog viteškog života, Godine našeg milosrđa - 140 godina Crvenog krsta Užica, rukopisi: Tragom jedne biografije - Bogoljub Belić i Zlatiborci u Balkanskim ratovima.
Snežanine izložbe i katalozi
- Armijski đeneral Krsta Smiljanić. Izložba je bila deo svečanosti otkrivanja spomenika znamenitom đeneralu.
- Prota Radosav Simić, srpski duhovnik, neimar i dobrotvor (sa B. Rosić).
- Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju. Izložba je pratila svečanosti povodom jubileja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru.
- Rujanski starešina Jovan Mićić - od hajduka do serdara, od serdara do zatočenika gurgusovačke kule. Izložba je bila deo svečanosti kojima je Biblioteka obeležila 200 godina od Drugog srpskog ustanka.
Trudoljubivi čovek
Ljubiša Pujo Đenić rođen je maja 1914. godine u Čajetini. Zdravstvene neprilike prekinule su školovanje, a sve je nadomestio ljubavlju prema knjizi, ubeđen da se sva mudrost sveta nalazi u njima. Radio je za dobrobit zlatiborskog naroda, njegovim trudom štampani su prvi prospekti sa ciljem da Zlatibor postane poznatiji i priznatiji.
Postavio je temelje bibliotekarstva razvijajući mrežu po besputnim zlatiborskim selima, u mirnim i nemirnim vremenima, sa dirljivom posvećenošću. Njegov trag ostaće vidljiv svuda i zadugo. Bibliografija ovog, trudoljubivog čoveka, začuđuje je bogata. Sadrži 765 radova iz različitih oblasti. Najznačajniji je „Zlatiborski letopis", koji se čuva u Istorijskom muzeju Srbije i Srpskoj akademiji nauka. Dobio je Vukovu nagradu 1964. prvi po njenom uspostavljanju.
Posvećeni istraživač
Istoričar Milisav Đenić čitav radni vek proveo je kao profesor. Svestranošću radoznalog duha i sa temeljnošću znanja uspešno se bavio zaštitom kulturno-istorijske baštine zlatiborske regije.
Manirom iskusnog i posvećenog istraživača, otklanjajući naslage zaborava i unoseći svetlo u mračne strane naše prošlosti, prikupljao je zavičajnu građu tako da je objavio više radova i napisao veliki broj zapaženih knjiga o Zlatiboru, erskom humoru, školstvu, Velikom ratu, danima smrti i užasa, planini kroz stare fotografije...
