Lučonoša zlatiborske kulture
Završila sam Master za srpsku književnost i jezik, a inače sam u oblasti bibliotekarstva došla do najvišeg zvanja – savetnika, počinje priču Mirjana crnčević osoba koja je najzaslužnija što Zlatiborci i brojni gosti poznate planine mogu da dožive i nešto više od uobičajene turističke ponude
Mirjana Crnčević je bibliotekar – savetnik Specijalne bolnice Čigota ujedno i informatičar. Bez asistenta i saradnika dve decenije odoleva svih burama kao najpostojaniji kulturni bastion na poznatoj planini.
-Završila sam Master za srpsku književnost i jezik, a inače sam u oblasti bibliotekarstva došla do najvišeg zvanja – savetnika, počinje priču osoba koja je najzaslužnija što Zlatiborci i brojni gosti poznate planine mogu da dožive i nešto više od uobičajene turističke ponude, Stručnu pomoć nemam, kao ni fah - kolegu kaže Mirjana i dodaje:
-Posedujemo specijalnu i samostalnu biblioteku sa 6.000 naslova. Specijalna je po klasifikaciji. Kada smo je registrovali, s obzirom da je tada bila namenjena korisnicima naše ustanove, formirana je kao naučni centar, pri zavodu, sa zadatkom da radi sve baze naučnih podataka vezanih za štitastu žlezdu. I zaista, u početku Zlatibor je bio endokrinološki centar i naši lekari su maksimalno koristili biblioteku. Pošto na Zlatiboru ne postoji biblioteka naša je poprimila ulogu javne ustanove.
Mirjana organizuje bezbroj kulturnih sadržaja oplemenjujući ponudu zdravstvene ustanove, ali i samog Zlatibora i okoline. Teško da mogu da joj pariraju i veća mesta, poput Užica, a sve radi sama uz eventualnu pomoć programera u periodima kratkog odmora.
-U osnovi, bavljenje kulturom je zatevna misija, a da bi istrajali neophodna je ljubav, vera i odricanje.
Očigledno je reč o vašem entuzijazmu, vezama i prijateljstvima, a ne menadžerskim agencijama.
-To je jedini način da konstantno budemo aktuelni. Da nema sjajne saradnje sa bibiliotekama u Čajetini, Užicu, grada Beograda i Narodnom bibliotekom Srbije mnoge zamisli ostale bi samo lepe želje. Na sve utiču brojna poznanstva i širok dijapazon interesovanja koje me pokreće, a iz svega proizilaze dogovori koji se krunišu gostovanjima. Najbolji primer su braća Teofilović. Poznanstvo datira iz gimnazijskih dana i eto kucnuo je čas da se to pretvori u njihovo gostovanje.
Koji su sadržaji najzastupljeniji?
-Izložbe, tribine, književne večeri, koncerti, pozorišne predstave za decu i odrasle, prezentacije, slikarske kolonije, radionice, škole kreativnog pisanja i „Negujmo Srpski jezik“ filološkog fakulteta koju organizuje grad Beograd u saradnji sa sekretarijatom za kulturu. Ne retko od autora ili izdavača dobijemo delo i tako upotpunimo ponudu.
Prostor?
-Najčešće koristimo Kongresnu salu koja je najčešće mala da primi sve zainteresovane kao u slučaju kada je gostovala Svetlana Velmar Janković. Prilagođavamo se pošto Čigota ima i malu salu za književne večeri , radionice su u „Čigotici“ koja je kutak za najmlađe.
Predan i pedantan rad, stalna prisutnost uslovili su da Mirjana Crnčević iza sebe ostavi i dela od trajne vrednosti.
-Sve što je vezano za ustanovu, koja je priznata u evropskim okvirima, poput jubileja objedinila sam u dve monografije, plus one koje se odnose na biblioteku i Čigota programa, zatim istorijografiju medicinskog časopisa...Sve je to neki pisani trag koji ostaje za pokolenja koja dolaze.
Šta vam daje snagu?
-Najvažnije od svega je da se mnogi rado vraćaju u Čigotu i podatak da kulturnim dešavanjima prisustvuju svi, a ne samo naši gosti. To je velika satisfakcija vrednija od bilo kakvih pohvala i nagrada. Kao i saradnja. Zahvaljujući biblioteci grada Beograda imali smo programe posvećene značajnim piscima poput Kiša, Zmaja, Pekiće, nedavno i Duška Radovića.
Planirate li da objedinite gostovanja?
-Radim na pripremi knjige „Razgovori na Čigoti“. Prikazaću sve susrete i predstavljanja da bi ostao trag o književnim i kulturnim događanjima na Zlatiboru.
Zlatibor je oduvek poznat po noćnom životu. Vi ste lučonoša sadržaja koji treba da otkrije i pokrene neke druge vrednosti.
-Kao i u većini mesta i na Zlatiboru je kultura sekundarna. U osnovi se sama borim, ali povremeno se pojave osobe koje razumeju, podržavaju i pomažu u projektima. Imam istomišljenike unutar Čigote, ali i poslovne kolega. Iznad svih su učesnici kulturnih programa koji prenose lepe impresije i tako prave zamajac.
Zainteresovanost čitalaca?
-Velika, naročito pacijenata. Imamo i veliki izbor knjiga na ruskom. Skoro 200 izdanja! Imamo dosta pacijenata sa tog govornog područja, a mnogi su nam ostavili knjige koje su doneli u Srbiju jer imaju tu kulturu. Po zakonu nemamo pravo da posedujemo odeljenje strane knjige, ali ih čuvamo jer se radi o poklonima. Ne možemo ih otuđiti.
Postoji li podela na zimsku i letnju sezonu?
-U osnovi ne, naročito posle promene termina dečijih raspusta pa su obuhvaćeni januar i februar, a onda slede vansezonski oblici turizma tako da na Zlatiboru nikad nema „mrtvog“ perioda.
Sigurno ste imali dosta ponuda za promenu sredine?
-Bilo ih je, kao i ponuda za konkretniju saradnju, ali nekako sam vezana za ustanovu u kojoj sam čitav radni vek i nisam izlazila iz Čigotinih okvira. Pomažem tako što programe koje organizujem vezujem za biblioteke iz Čajetine i Užica. Udruženi lakše delujemo. Kada je kod nas sezona kod njih su raspusti i obrnuto, a zajedno smo jači.
Stručni časopis
Biblioteka Ćigota je otišla korak dalje. Bavi se i izdavaštvom. Od Zlatibora do beograda nema ustanove koja ima časopis!
-Reč je o Medicinskom glasniku Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma Zlatibor. Naučni i nacionalni glasnik. Pojavljuje se četiri puta godišnje u tromesečnim intervalima. Izlazi već
20 godina i ponosna sam na taj podatak kao i činjenicu da smo ušli među 18 najboljih časopisa u Srbiji.
Sadržaj?
-Objavljuju se informacije iz medicinske struke, naučni radovi, vodič za praksu, osvrti, istorijat medicine, znamenite ličnosti iz ove oblasti...Obiluje proverenim informacijama koje mogu biti od koristi i zbog toga je svrstan u grupu časopisa od nacionalnog značaja u oblasti medicinskih nauka. Može se naći i u elektronskom obliku (http://www.cigota.rs/medicinskiglasnik), a posebno je važno naglasiti da su urednici i saradnici imena od ugleda poput profesora Dragana Micića, Dragoljuba Manojlović, Rubena Han, Boža Trbojević, Miloša Žarkovića...
Biserni niz gostiju
Samo u prva dva meseca 2017. godine svoje mesto u kluturnom programu Čigote načli su: Zorica Tomić, braća Teofilović, sopran Marija Brajković, Milan Caci Mihajlović, Mirjana Bobić Mojsilović, Branko Stevanović, Dragoslav Paunović, Sanja Domazet, Slađana Ilić, prof. Slobodan Antonić, pijanistkinja Iva Milanov, Petar Božović...
-Nema posebnih tajni, ističe Mirjana, Reč je o kompenzaciji (boravak u objektu) jer Čigota nema fond iz koga bi se koristila sredstva za slične poduhvate tako neophodne Zlatiboru i okolini. Ako se osvrnem setim se gostovanja Kanazira, Ćosića, Jerotića, Velikića, Ristovskog, Vide Ognjenović, izraelskog pesnika Amira Ora...Za mene je svaki od tih susreta bio novi izazov i posticaj uz privilegiju da se upoznam sa učenim ljudima.
Etno pozorište
Planovi?
- Imam projekat koji bi trebalo u nekom trenutku oživeti. Odnosi se na etno pozorište na nivou Balkana. Na tom polju planiram da se angažujem i ne sumnjam da ću ideju pretočiti u delo i da će imati odjeka jer trenutno ne postoji ništa slično.
