"Porno liturgija arhiepiskopa Save"
Zrenjaninska izdavačka kuća "Agora" predstavila je u galeriji " Artget" Kulturnog centra Beograda novu zbirku priča "Porno liturgija Arhiepiskopa Save", autora Save Damjanova, redovnog profesora srpske književnosti 18. i 19. veka na novosadskom Filozofskom fakultetu.
Izdavač i urednik knjige, dr Nenad Šaponja, književnik i književni kritičar konstatovao je da novo delo, osma po redu knjigu fikcije, kao ni prethodna, kada se radi o Damjanovu, ne može da se poredi sa drugim ostvarenjima iz korpusa savremene srpske književnosti jer autor iskače iz glavnih tokova stalno provocirajući kulturnu javnost.
Damjanov je još uvek izuzetak iako se u međuvremenu nametnuo kao značajna pojava u domaćoj literaturi, istakao je Šaponja i podsetio da je stvaraočeva proza već postala predmet izučavanja što potvrđuju diplomski i magistarsaki radovi posvećeni njoj i to ne samo u Srbiji već i na drugim slavističkim katedrama u svetu.
Iako je prepoznao da se u novoj knjizi Damjanov nadovezuje na pisce poput Đorđa Markovića Kodera (koga je taj književnik, inače, vratio u glavne tokove istorije srpske literature 19. veka) i druge "predvukovce", Šaponja je ocenio da njegova knjiga pripada 21. veku, ne samo po specifičnom smislu za poigravanje, već i što je prati CD na kome je e-verzija celog dela sa svim ilustracijama i drugim "poklonima" kao što je e-izdanje romana "Istorija kao Apokrif".
Šaponja je podsetio da je ovaj roman skrenuo na sebe pažnju u slavističkim krugovima po inventivnosti i inovacijama .
Damjanov je naglasio da je za njega izuzetno važna e-verzija knjige jer ima puno video materijala koji više dolazi do izražaja u virtuelnoj formi.
Damjanovu je cilj, kako je objasnio, da književnost koju stvara dobije multimedijalnu formu jer tako može da rastereti tekst dodatnih autopoetičkih iskaza i da ih vizuelizira.
"Zaiste verujem da je književnost kao i sve drugo u 21. velu postala spektakl, a to se može prikazati najbolje na vizuelan način" rekao je Damjanov i ogradio se da nema ambicija da piše neke velike sinteze već knjige kakve bi sam voleo da čita.
Damjanov je ustao u odbranu prava pisca da piše o smešnom, o sreći i vedrim stranama života i zabavlja sebe i svoje čitaoce umesto da se pridržava pravila zapadne civilizacije da su velike samo tragične, sumorne, visokoparne priče.
Naslov i slika na koricama knjige, prema autoru, ne otkrivaju sadržaj knjige već samo provociraju čitaoca.
