Branko Kockica nas rasplakao
Nakon završetka turističke sezone, Zlata Numanagić (66) vratila se u Beograd iz albanskog gradića Saranda, gde je letos sa drugaricom Oliverom Borisavljević otvorila restoran srpske i mediteranske kuhinje. Ona ne krije da je oduševljena prijemom meštana, a od sledeće sezone njen restoran biće i više od ugostiteljskog objekta.
- Meštani su divni, srdačni i prostodušni. Sada to više neće biti samo restoran, nego klub srpsko-albanskog prijateljstva, kulturne razmene dva naroda. Svi su bili zainteresovani za to, i naši u srpskoj ambasadi u Albaniji i njihovi u ambasadi u Beogradu. Restoran će i dalje raditi, ali smo uznapredovali i neće biti samo ugostiteljski objekat. Imamo neke lepe ideje i mogućnosti - kaže Zlata Numanagić. Po povratku kući dočekale su je obaveze u pozorištu.
Manje ženskih uloga
Kao i većina glumica koja zađe u zrele godine i za Zlatu je sve manje kvalitetnih uloga.
- Oduvek je bilo manje ženskih uloga. Za mlade ima, ali za nas, recimo mojih godina ne. Može da bude uloga bake, tetke, ali da imate neki ozbiljan zadatak dešava se u sto godina. Tanja Bošković i Dara Džokić dosta igraju, a ima desetine glumica koje bi to isto igrale - kaže Zlata i otkriva koje uloge je priželjkivala, ali ih nije dobila.
- Mimoišla me Šekspirova "Ukroćena goropad" i "Ko se boji Virdžinije Vulf", kao i predstava "Harold i Mod". To je priča o prijateljstvu jedne starije gospođe u 80-im godinama i mladića od 20 godina. Priča o jednom divnom prijateljstvu. Mislim da bih dobro odigrala u tim predstavama - kaže poznata glumica koja je skeptična kada je pomak u kulturi u Srbiji u pitanju.
- Bojim se da pomaka nema. Kod nas ne mogu da se zaposle mladi glumci jer je takav zakon o javnim preduzećima. Pozorišta su desetkovana, a ja se divim mladim ljudima da se uopšte odlučuju za glumački posao. Moraju da budu veliki entuzijasti, da mnogo vole glumu da bi se bavili ovim poslom u današnje vreme. Žao mi je što talentovani ljudi nemaju priliku da pokažu šta znaju i umeju.
- Ne, ne napuštam svoj glumački posao. Tabloidi pišu da sam se preselila u Albaniju, što nije tačno i nije profesionalno. Samo su mi učinili medveđu uslugu s tim natpisima, jer i ko bi me zvao da glumim ako misli da sam u Albaniji. Nedavno sam se vratila iz Ciriha, gde je u organizaciji Srpske pravoslavne crkve gostovalo Pozorištance Puž, u kome igram, sa dečjom predstavom. Bilo je 500 gledalaca i bilo je neverovatno. Svi su bili oduševljen i komentarisali koliko im je važno da deca koja žive daleko od domovine ne zaborave srpski jezik, da ne zaborave svoje korene. Ne znam da li je neka još dečja predstava gostovala u dijaspori.
Uživanje sa unukom
- Vratila sam se na scenu mog voljenog Pužića gde igram u nekoliko komada. Tumačim i lik Milunke Savić u "Legiji časti" Brace Petkovića. Sa Lazarom Dubovcem i Tašanom Đorđević angažovana sam u predstavi "Car Lazar i carica Milica", u kojoj je obrađen ceo pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus naših narodnih pesama. Ipak, sada oko Nove godine posvetiću se mom unuku Vuku.
Vodim ga ne sve dečje predstave. On ima samo dve i po godine, ali mislim da sve već razume, a ja uživam u svakom trenutku s njim - kaže glumica.
Branko Milićević Kockica je morao da otpeva čuvenu pesmu "U svetu postoji jedno carstvo". Svi smo plakali koliko su nas obuzele emocije - otkriva čuvena glumica koja podržava inicijativu da se u dijaspori organizuje više kulturnih dešavanja i gostuju pozorišne predstave.
- Naravno da nedostaje više kulture. Nisu svi ljudi u dijaspori iz istog profila da žele da idu na koncerte i vesele se na taj način. Ima dosta onih koji žele i neke kulturne sadržaje, samo im treba ponuditi. Nažalost, mi glumci smo izjednačeni sa estradom.
