"Drvo koje život znači - stablo pod koje možemo svi da stanemo"
Izvođenjem predstave "Ukalupljivanje - Tragedija loptanja u Srba" Strahinje Madžerevića u režiji Maksima Miloševića u subotu uveče je u Drvengradu počeo prvi Jesenji pozorišni festival.
Osnivač Emir Kusturica kaže da je želeo da zaokruži ideju da svako godišnje doba, svaka sezona, ima svoj festival.
- Festivali jesu zapravo započinjali u proleće, pred leto, kada je u prastaroj Grčkoj, kada su u dane slave vina i boga Dionizija žrtvovali najlepšeg mladića, da bi plodnije bilo leto - rekao je Kusturica u izjavi Tanjugu.
- Humanističko doba je stiglo i došlo je praktično do vremena u kome se zanat u umetnosti više ne ceni. Zašto? Zato što su se umnogostručile mogućnosti i s druge strane, sve manje stručni ljudi se bave snimanjem filmova, televizijskih serija i pozorištem - primetio je slavni reditelj.
On smatra da je vrlo važno da se mladi ljudi ohrabre na učenje zanata i bliskost ka onim izrazima koji su nekad postojali.
- Rekao bih u miksu između prošlosti i sadašnjosti ili miksu ideje o opstanku umetnosti, vrlo važno je da se otvore još dve-tri nove scene koje bi posle imale eho, koji bi, pretpostavljam, pomogao upravo tim ljudima - rekao je Kusturica.
Slogan Jesenjeg pozorišnog festivala je "Drvo koje život znači", a Kusturica kaže da je to pežorativni naslov za nešto što je mnogo dublje.
- Drvo koje život znači, a koje vidimo svuda ovde, vezano je za stablo pod koje možemo svi da stanemo ili za drvo života, što je posebna priča i mislim da je to dobar slogan za početak - objasnio je reditelj.
Kusturica je dodao da je ovo prva, eksperimentalna, godina i izrazio nadu da će iduće godine sve da se "udupla", proširi i da će imati ozbiljan internacionalni festival pozorišta gde se "ukrštaju eksperimentalni tokovi i veoma klasično pozorište".
Dvodnevni festival je okupio oko 70 studenata iz Srbije i Republike Srpske, a tokom dana radionicu je održao glumac Zoran Cvijanović.
U nedelju će na programu biti dve predstave - "Pleu Strindberg" Fridriha Direnmata u režiji Jovice Pavića, u produkciji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i "Deca radosti" Milene Marković u režiji Snežane Trišić, sa kojom je Atelje 212 nedavno obeležio 60 godina postojanja.
