Noć kad su ustaše ubile Savu: Okupao se, poljubio majku u ruku i otišao zauvek
U Sremskoj Mitrovici, u noći između 29. i 30. avgusta 1942. godine, uz staro pravoslavno groblje ustaše su ubile 150 građana Šida, među kojima je bio i Sava Šumanović, jedan od najistaknutijih srpskih slikara 20. veka.
Rođen 24. januara 1896. u Vinkovcima u imućnoj građanskoj porodici, Sava je od četvrte godine živeo u Šidu. Prvo interesovanje za umetnost pokazao je kao srednjoškolac. Uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu uzimao je privatne časove kod Isidora Junga koji ga je upoznao sa slikarstvom impresionista, Sezana i Van Goga.
Uprkos očevoj želji da se školuje za advokata, Sava je 1918. završio Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu a 1920. prvi put je otišao u Pariz gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.
Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je "Doručak na travi" (1927) koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći zavšrio je "Pijanu lađu", monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovm pesmom i Žerikoovom slikom "Splav Meduza".
"To je najbujnije, najsilovitije, najrazmahanije njegovo delo", piše likovni kritičar Miodrag B. Protić.
"Pijanu lađu" i druge slike Šumanović je izlagao na Salonu nezavisnih i Jesenjem salonu, prestižnim likovnim smotrama na kojima su diktirani trendovi mimo zvaničnog i konzervativnog programa slikarskih akademija.
Stil "kako umem i znam"
Njegovo mentalno zdravlje bilo je veoma krhko i često uslovljeno pozitivnim, odnosno negativnim kritikama. U februaru 1928. Sava je doživeo nervni slom i vratio se iz Pariza u Šid. Nakon odličnih kritika samostalne izložbe u Beogradu, septembra iste godine, zdravlje mu se popravilo, a onda, nakon nesporazuma sa žirijem i izostanka sa Jesenjeg salona u Parizu 1929. ponovo se pogoršalo.
Marta 1930. zauvek je napustio Pariz i sledeće dve godine lečio se u Beogradu. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao "kako znam i umem". Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.
Zabrana ćirilice u NDH, pa je umesto potisao stavljao...
Za vreme Drugog svetskog rata, Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa stavljao samo godinu nastanka.
Tog 28. avgusta njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, "zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete", kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj. Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.
U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika "Beračice".
Najveći broj njegovih dela, preko 400, čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.
