Bata Živojinović od Kosmaja do zvezda (2): Škola života na Crvenom krstu
Bata je, kako je pričao, mnogo lutao i visio tako neko vreme sa svojim drugarima sa Crvenog krsta, Krstašima, ispred bioskopa "20. oktobar" u Balkanskoj ulici, gde su kroz jedan prozor primetili neke mlade ljude kako nešto probaju, glume. Posle rata, kao mali u tom bioskopu gledao je mnogo filmova o Tarzanu i kaubojima, ali nije ni sanjao da bi mogao da bude glumac.
- Priča se da sam izbacivan iz više škola, a ustvari ja sam sam odlazio. A filmovi su bili glavna zabava, zauzmemo čitav red u bioskopu i onda navijamo, a bilo je i lepih "šibanja" po kraju. Odrastao sam na Crvenom krstu kada se živelo u uverenju da ko nema ćubu, uske pantalone i ne ume da pleše rumbu i sambu, znači da nije dasa, nije mangup, pa dobija korpe po igrankama - pričao je Bata u ispovesti za "Vesti".
Filmski glumac
Živojinović je uvek za sebe govorio da je filmski glumac.
- Pravo rečeno, našao sam se među generacijom sjajnih glumaca koji su već svi pre mene radili po nekoliko godina i već stekli ime, i shvatio da nemam nikakvih šansi da postanem "prvak" u pozorištu. To mi je pomoglo da se odlučim, da pređem na film koji je tada tek bio u nastajanju.
U to vreme pričalo se da sa Crvenog krsta dolaze bande, a Bata je bio predvodnik, guru. Izmišljao je neka nova pravila, a jedno od njih je i da nije važno dobiti batine, već potući se. Sticajem okolnosti, dobio je šansu da i bude glumac kada je otišao da upiše srednju glumačku školu u Nišu.
Naime, Soja Jovanović mu je predložila da upiše glumačku školu i lako je to prihvatio kao normalnu stvar. Bio je u srednjim glumačkim školama u Nišu, Novom Sadu i Titogradu. Posle je upisao i Pozorišnu akademiju i iz trećeg puta diplomirao sa čistom desetkom. Karijeru je počeo 1955. godine u BDP-u, gde je proveo desetak godina.
- Počeo sam kao "Lesi" u tada kultnoj predstavi "Mačka na usijanom limenom krovu". Bila je to uloga crnca, a ja sam imalinom imao ofarban samo jedan deo lica, jer sam postrance, i to samo jednom, prolazio pozornicom.
Glavna uloga došla je već sledeće sezone, u Sojinoj adaptaciji "Korena" Dobrice Ćosića, pod naslovom "Naslednik". Sve do 1960. godine, njegovo ime nije silazilo sa plakata, sada već Savremenog pozorišta, u istorijskim predstavama "Majka Hrabrost", "Pogled s mosta", "Nikoletina Bursać", "Izlet u nebo", "Konak", "Plači, voljena zemljo"... Igrao je i po tri stotine predstava u sezoni. Počeli su pomalo i da računaju na Batu iako nije imao dobre kritike.
- Učio bih tekst do pred samu predstavu i pojavio bih se na pozornici i normalno odigram veoma loše. Igrao sam starca koji je imao ogromne brkove i na nesreću ili sreću jedan brk se odlepi i publika se neko vreme zabavljala time kako sam lepio i pokušao da ga zadržim ispod nosa. Na kraju sam ga skinuo i stavio u džep i za to dobio aplauz, jedini aplauz koji sam ikad dobio u pozorištu.
Tada su bila u modi probna snimanja i puno vremena je provodio u Avala filmu čekajući svoju šansu. Kad se snimala "Pesma sa Kumbare", na probno snimanje došli su i mnogi glumci sa Akademije. Stajali su u redu, kako je pričao Bata, kao za hleb za vreme okupacije, a Radoš Novaković zavalio se u fotelji, stavio noge na stol, a ispred njega bokal crne kafe. Pustio ga je da stoji pet minuta, a da mu se nije ni obratio. Pitao je Batu da li zna da peva.
- Počeo sam nešto da muljam, a Radoš poviče: "Jače!". Ja se derem kao konj, a on: "Još jače!" U jednom trenutku utrča asistent Randić: "Pobogu, koga to kolju?!" A Radoš izusti za mene sudbonosnu rečenicu: "Zapiši ga i daj još litar kafe!"
Ulogu je na kraju dobio Severin Bijelić, a Bata je morao da se zadovolji malom epizodom, u jedva nekoliko kadrova. Posle premijere tog filma, nastala je anegdota: "Bato, neviđen si u ovom filmu". Ali ja sam tako došao na film.
