Monmartr u Beogradu
Beogradska umetnička scena bogatija je odnedavno za još jedan teatar. Na mestu bivšeg pozorišta Pinokio u Zemunu otvoren je "Carte blanche".
Reč je o pozorištu-kabareu koje, prema rečima pokretača ovog jedinstvenog kulturnog projekta Petra Gojkovića, u srpsku prestonicu donosi magični duh Francuske. Poznati muzičar već deceniju i po slovi za jednog od najvećeg poslenika kulture u Parizu.
Na pitanje kako je nastala ideja o ovom pozorištu, Gojković objašnjava:
- Cela priča nastala je tako što smo razmišljali već nekoliko godina unazad o tome kako bi francuska kultura mogla da se prenese u Srbiju. Imali smo do sada nekoliko velikih, kapitalnih projekata srpske kulture ostvarenih u Parizu. Tako je i došlo do ideje da se stvori varijete-kabare, klub koji bi imao jednu široku delatnost u cilju prenošenja dobre tradicije.
Želimo da se to istorijsko nasleđe koje smo dobijali od Evrope prenosi kroz teatar uz muziku i muzičku dramu. Uz sve to imamo mogućnost da plasiramo i srpsku i francusku kuhinju, što je vrlo bitno. Uparivanjem te dve nacionalne kuhinje stvorićemo ambijent jednog pravog francuskog bistroa, braserije, kroz koju se ulazi u teatar.
"Carte Blanche" teatar je široka priča, od malih stend-ap varijanti, monodrama, drama do muzičkih, poetskih, književnih nastupa i prezentacije svih ostalih probranih kulturnih i umetničkih sadržaja.
Pre samog otvaranja izvedene su tri predstave - "Sve o ženama", "U Edenu, na Istoku" i "Kontraš".
- Publika je bila impresionirana akustikom. Posle prvih predstava jasno je da je ovo jedna posebna teatarska scena i da Beograd davno nije imao jedno ovakvo pozorište. Naš plan je da sve što ovde stvaramo i radimo predstavimo Francuskoj u sklopu predstojećih manifestacija. Kulturna razmena ići će u oba smera, tako što ćemo ovde dovoditi francuske umetnike, kao i naše umetnike koji su uspešni u Francuskoj. Planiramo uskoro i nastupe proslavljenih francuskih šansonjera, koji će biti praktično naši stalni gosti petkom i subotom uveče kada planiramo varijete i kabare. Ovde možete da odgledate i dobar pozorišni komad, da odslušate koncert, te da uživate u osobenostima francuske kuhinje tako da imate utisak da niste u Beogradu nego na Monmartru. Istovremeno, nećemo zanemariti ni najmlađu publiku, pa će mališani vikendom i dalje uživati u najlepšim pozorišnim komadima.
Već 15 godina naš sagovornika afirmiše srpsku kulturu i umetnost u Francuskoj.
- Osnovao sam prvi srpski školski centar "Jelena Anžujska", koji nije bio namenjen samo Srbima, već i svim onim Francuzima koji su želeli da nauče srpski jezik, a bilo ih je dosta, zaista. Svi su oni želeli da nauče srpski jezik, da pogledaju naše izložbe, odslušaju koncerte. U to vreme smo imali i veliku sreću da su među nama bili budući velikani srpske muzike, što oni danas i jesu, poput Nemanje Radulovića, da smo imali trio Radulović upravo u našem školskom centru. Dani srpske kulture upravo su pokrenuti u ovom školskom centru. Do 2005. smo Srbijom ispunili Francusku i ona nas je prihvatila. Iza sebe imamo deset Svetosavskih balova, iduće godine imaćemo 14. po redu Dane Srbije i srpske kulture, šesti Festival dečjeg stvaralaštva... Mogu da se pohvalim da sam za sve ove godine uspeo da napravim jedan most kulture između Srbije i Francuske upravo kroz preko šest stotina manifestacija koje sam organizovao do danas u Francuskoj.
I umetnik i menadžer
Slovite za vrhunskog muzičkog umetnika bogate karijere, ali i ne manje uspešnog menadžera.
- Čak je i tema mog magistarskog rada da li muzičar može da upropasti menadžera ili menadžer muzičara. Mi jedni bez drugih ne možemo. Upravo stoga nastupam i kao umetnik i kao menadžer. Osnovao sam u Francuskoj nekoliko bendova. Profesor sam klarineta, saksofona, solo pevanja, kompozitor i - menadžer. Naravno, to sve nije nikakva smetnja ako su ljudi zadovoljni. Uspeo sam da spojim ove dve sfere.
