Bolest koja je ubila 135.000 Srba
U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu u toku je izložba "Tifus 1915. godine" kojom se obeležava stogodišnjica stradanja srpskog naroda tokom epidemije tifusa u Prvom svetskom ratu. Saznajte lična iskustva, osećanja i sudbine obolelih: lekara, medicinara, bolničara i bolničarki, vojnika i civila.
Epidemija tri vrste tifusa - pegavog, povratnog i trbušnog, razbuktala se početkom 1915. godine i odnela je oko 135.000 života.
U istoriji ratnih zaraza, epidemija tifusa u Srbiji 1914/1915. godine zauzima posebno mesto, jer je, prema rečima pukovnika i doktora Vilijama Hantera, šefa britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jednog od najzaslužnijih za njeno suzbijanje, bila "najbrža u širenju, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena".
Priča o epidemiji tifusa biće predstavljena kroz lična iskustva, osećanja i sudbine obolelih: lekara, medicinara, bolničara i bolničarki, vojnika i civila.
Biće prikazane i karakteristike sve tri vrste tifusa, načini lečenja obolelih, uslovi koji su doveli do izbijanja epidemije i mere koje su bile primenjene u njenom suzbijanju.
Posetioci će imati priliku da vide dnevničke zabeleške srpskih lekara, njihove lične predmete, lekove i sredstva koja su korišćena u borbi protiv zaraze, prepisku članova medicinskih misija iz inostranstva, arhivska dokumenta i fotografije.
Prvi put će biti izloženi predmeti iz Prve laboratorije srpske vojske kojom je rukovodio doktor Ludvik Hiršeld, dobrovoljni lekar, bakteriolog i imunolog svetskog ugleda, zatim fotografija potpukovnika Džordža Stamersa, drugog zapovednika Britanske vojnomedicinske misije, prema čijim nacrtima su izrađeni improvizovani aparati za uništavanje vaši - "srpsko bure" i specijalni voz za dezinfekciju i vakcinaciju.
Autor izložbe je Jelena Jovanović Simić, autor postavke Svetlana Jovanović, za dizajn kataloga i štampanog materijala bio je zadužen Marko Jovanović.
Izložba će biti otvorena do 29. februara.
