Tri hleba nasušna
Slavica Mastikosa, koja je svojim toplim životnim pričama satkanim u njenim knjigama oduševila brojne čitaoce, danas kada je u penziji okrenula se potpuno poslu koji najviše voli, pisanju. Ova medicinska sestra po zanimanju odlazila je i vraćala se u Frankfurt, grad u kome je radila i zaradila za život. Danas živi u Meljaku, nadomak Beograda, gde piše, iz ljubavi, a ne zbog para. Sada se priprema za čuveni frankfurtski Sajam knjiga.
- U Frankfurt sam prvo otišla 1971. godine kao veoma mlada. I između ostalog najviše su mi nedostajale knjige. Sećam se da sam na prvom Sajmu knjiga u Frankfurtu potrošila ogromnu sumu novca kupujući knjige.
Živela sam u ovom gradu sve do 1981. godine, kada je ćerka trebalo da krene u školu. Želela sam da se vratimo, da u Srbiji završi školu. Najveći problem svih nas koji smo bili van zemlje jeste što živimo ni ovde ni tamo, kako je to Ljubiša Simić, predsednik Udruženja pisaca Sedmica, opisao u svojoj poemi "Tamo, amo". Kada je ćerka završila školu, ja sam se sticajem okolnosti 2002. godine vratila u Frankfurt. Tada sam se vratila kao pisac, sa prvom knjigom koja se pojavila u Udruženju pisaca Sedmica, koje je jedina podružnica Udruženja književnika Srbije u dijaspori - priča Slavica Mastikosa.
- Radila sam poslove kako bih zaradila novac za život. Između ostalog, sam imala taksi firmu, jer smo tako mogli da uvezemo mercedes za koji je carina bila visoka. A onda sam sa suprugom radila u staklorezačkoj radnji, pa sam završila kurs stakloresca. U svojoj građevinskoj firmi vodila sam knjigovodstvo sve do penzije. Kad smo se obezbedili finansijski i iškolovali dete, okrenula sam se sebi i počela da radim ono što sam oduvek želela, a to je da pišem. Prvi roman napisala sam u svojoj 52. godini.Po povratku u Frankfurt, radila je kao medicinska sestra na Univerzitetskoj klinici.
Police vremena
Izdavač Portalibris zajedno sa Udruženjem pisaca Sedmica predstaviće treće izdanje romana "Tri hleba nasušna" i njegov nastavak "Tri hleba nasušna na polici vremena" 16. oktobra u 18.30 u prostorijama Kulturno-umetničkog društva Oro, a 17. oktobra u 19 sati na tradicionalnim Oktobarskim susretima Udruženja pisaca Sedmica koje okuplja mnoge književnike iz dijaspore i matice.
Biti pisac u rasejanju je u stvari nasušna potreba.
- Ta nostalgija koja nas muči, ta odvojenost od porodice, puna je naboja. Taj emotivni naboj se mora negde iskazati. Mi koji se bavimo pisanjem u dijaspori čuvamo maternji jezik i to je najvažnije. Imamo decu, unučiće koji govore i pišu na srpskom jeziku, koji igraju u KUD-u Oro naše tradicionalne igre i idu u školu ćirilice.
Knjige Slavice Mastikose zapazio je pisac Moma Dimić, i on je 2003. godine uveo u Udruženje književnika Srbije i srpske književne krugove.
- Mnogo je lakše biti prvi u svetu, nego u svom selu. Ovde je velika konkurencija i nemaština. Nisam poznato ime, nemam nikoga ko me preporučuje. Imala sam sreću da imam dobre izdavače kao što je Portalibris. Moje knjige same krče put, bez reklame. Knjiga "Tri hleba nasušna" govori o životnom putu moje porodice. Druga knjiga prati tragične sudbine žena iz moje porodice, za koje sam ja čula dok sam bila dete, a kojima sam želela da pišem. Tražila sam način da to ne bude ratna priča, jer u njoj ima i srećnih sudbinskih susreta. Zato ova knjiga ima priču koja će razgaliti i priču koja će ražalostiti. Knjiga je i o stradanju naših ljudi na Šušnjaru, ispod Kozare, odakle potiče moj otac.
Slavica ističe da je Sajam u Frankfurtu veoma bitan događaj, ali da je Sajam u Beogradu još bitniji za pisce dijaspore.
- Sajam u Frankfurtu je drugačiji od ovog u Beogradu, nekoliko dana se samo sklapaju ugovori. Samo dan-dva je otvoren za publiku i nije prodajni. Uglavnom je izložbeni. Udruženje Sedmica iz sopstvenih sredstava je zakupljivalo svoj kutak gde možemo da izlažemo. I taj štand za dijasporu je najposećeniji, dolaze ljudi iz celog sveta.