Utorak 21. 1. 2020.
Washington
00
  • Chicago
    -40
  • New York
    -90
  • Belmont
    -70
  • Atlanta
    00
  • Boston
    80
  • Firt
    -30
  • Denver
    00
  • Detroit
    -50
  • Dover
    00
  • Hartford
    -40
  • Orlean
    -60
  • Helena
    00
  • Ren
    -90
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    130
  • Salem
    -70
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    120
  • Topeka
    -80
0
Nedelja 12.07.2015.
08:30
B. Božin - Vesti A

Potražnja muževa s pasošem EU

U performansu iz 2001. godine netipično za estetiku bračnih ponuda fotografisala se bez osmeha, sa obrijanom glavom i telom kao osuđenik jer su mnoge imigrantkinje prinuđene na brak zbog papira.

B. Božin
Umetnica Tanja Ostojić

Tanja Ostojić je pre više od dve decenije u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti na kraju Knez Mihailove ulice kao mlada umetnica šokirala beogradske kulturnjake stavljajući svoje nago, potpuno obrijano telo prekriveno belim mermernim prahom u umetnički kontekst.

Posle mnogo godina u berlinskoj galeriji DNK, ova umetnica izlagala je u okviru godišnjeg galerijskog vikenda koji traje mesec i po dana, gde učestvuje oko 50 najuspešnijih galerija u gradu. Tanja je u međuvremenu postala majka, takođe veoma talentovanog sedmogodišnjeg Leonarda i ostala podjednako samosvojna, beskompromisna i radikalna.

Pratnja anđela

Galerista Johan Novak se odlučio za dva njena rana video-rada: "Lični prostor" koji je 1998. realizovan na Manifesti (Međunarodnom bijenalu savremene umetnosti u Luksemburgu) i "Biću vaš anđeo", koji je realizovan 2001. godine u zvaničnoj selekciji 49. Venecijanskog bijenala.

Tamo je ovu međunarodno priznatu umetnicu pozvao Harald Zeman, jedan od najuticajnijih kustosa svih vremena, koji je "promenio diskurs u savremenoj umetnosti", kako kaže, i čak tri puta kurirao prestižni Bijenale.

- Na Zemanov poziv predložila sam dva provokativna rada koji preispituju komercijalizaciju i odnose između pozicija moći i seksualnosti unutar umetničkog sistema. Ovi radovi, takođe, kritički preispituju i mušku i zapadnjačku perspektivu kreiranja istorije umetnosti. U prvom bodi-art radu "Crni kvadrat na belom" citirala sam avangardnu sliku s početka 20. veka ruskog umetnika Kazimira Maljeviča i to na svom Venerinom bregu, formiranu geometrijskim izbrijavanjem stidnih dlačica. Ovaj konceptualni rad ostao je skriven tokom celog Bijenala i niko nije imao pravo da ga vidi osim samog kustosa, koji ga je proglasio zvaničnim delom izložbe - objašnjava ova performans umetnica.

- Drugi rad je bio četvorodnevni performans "Biću vaš anđeo", kada je umetnica tokom četiri dana svečanog otvaranja Bijenala, na pres konferencijama, koktel zabavama i tokom zvaničnih ceremonija otvaranja, glumila Zemanovu pratilju, obučena u elegantne haljine visoke mode Kristijana Lakroa.

Boks s policijom

Njen politički angažman je počeo još za vreme studija, kada je učestvovala u protestima 1996/97. godine i radila akcije poput "Boks meč za direktnu demokratiju", gde je policajce koji su stajali u kordonima u centru Beograda izazivala na sparing sa dva para bratovljevih rukavica.

Ciklus radova nastalih od 2000. do 2005. godine zove se "Prelasci granica", a posledica je umetničkog bunta kada se zbog brojnih aplikacija i dugih čekanja na vize osetila ne samo kao građanka drugog reda, nego i kao neko čije se pravo na slobodu kretanja ograničava. Jedan od radova "Ilegalni prelazak granice" je dokumentovani neregistrovani prelaz tada šengenske granice između Austrije i Slovenije. U drugom slučaju dokumentovala je čekanje na vizu pred austrijskim konzulatom u Beogradu, gde je umetnica sa stotinama drugih ljudi provela od 6.00 ujutru do 12 sati u podne i nije uspela da dođe na red.

Tokom 2000. godine je skrenula medijsku pažnju radom "Tražim muža sa pasošem EU", pri čemu se sasvim netipično za estetiku bračnih ponuda fotografisala bez osmeha, sa obrijanom glavom i telom kao osuđenik.

- To sam uradila da bih tematizovala aroganciju EU i problematiku brakova za papire, na koje su neke od imigrantkinja primorane.


Kritika moći

- Postala sam vremenom još konkretnija u svojim kritikama i zbog toga sam često pozivana na kulturno-političke skupove. Nedavno sam bila na panelu u Fridrih-Ebert fondaciji kao jedina umetnica sa političarima iz Uneska i nemačkog parlamenta. Verujem da treba istrajati u kritičnosti u kontekstu u kome čovek stvara. Pravi intelektualac je onaj koji govori istinu u oči poziciji moći i ostaje dosledan kritičar svoga vremena. Ako bih danas imala prilike da stvaram u Srbiji, imala bih obavezu da budem kritična prema tom kulturnom, političkom i ekonomskom prostoru koji je i te kako problematičan, pošto stvaram "na Zapadu", hvatam se u koštac, pre svega, sa ovdašnjim gorućim političkim temama - kaže umetnica.

Kamuflažna burka

Od 2002. do 2005. Tanja je bila u braku sa jednim nemačkim umetnikom iz Diseldorfa, ali posle napušta taj grad i seli se u Berlin, gde realizuje svoj dokumentarni film o deportacijskom zatvoru Berlin-Kopernik.

- Mislila sam, pošto sam već toliko kompleksno u projektima, da treba i da ostanem u Nemačkoj, iako je moje govorno područje bilo englesko i francusko. Desilo se, eto, da sam se udala i postala deo umetničkog projekta - objašnjava Tanja.

Još jedan veoma zanimljiv performans je izvela u Mančesteru na izložbi "Nova Evropa - novi feminizam", kada je hodala ulicom u kamuflažnoj burki sa telohraniteljima. Nastavak se odigrao u pozorištu, gde je na pozornici skinula burku i ostala u seksi crvenoj haljini sa crvenim štiklama i sa crvenom terorističkom maskom, što je predstavljalo otelovljenje dve različite vrste "terorista" - islamističkih i komunističkih.

Otuda nije slučajno što je u Evropi zovu "srpskom umetničkom feministkinjom", što njoj nimalo ne smeta.

- Feminizam je, nažalost, anatemisan. On nema veze sa tim da li smo majke ili nismo, da li volimo žene ili muškarce, da li se šminkamo ili ne, on znači beskompromisnu borbu protiv diskriminacije svih polova, rasa i ljudi bilo kog socijalnog porekla, borbu za ravnopravnost u porodici, na poslu i u javnom i političkom životu - smatra ova umetnica.

Deportacija Roma

Ostojićeva je 2011. u Romskom paviljonu na Venecijanskom bijenalu izvela performans "Goli život", koji tematizuje biopolitiku i različite oblike diskriminacije Roma. Između ostalog, čitala je i sudbine romskih porodica koje su deportovane, i posle svake priče skidala je deo odeće sa sebe.
- Na primer, po dolasku "demokratske" vlasti u Srbiju bilo je deportovano i oko 10.000 Roma iz EU u Srbiju i na Kosovo.

Skandal sa plakatom

Najveću pompu je ipak izazvao njen rad "Prema Kurbeu: poreklo sveta", parafraza poznate slike francuskog umetnika i revolucionara Gistava Kurbea iz 19. veka, koja prikazuje obnaženi karlični deo žene raširenih nogu.

- Napravila sam citat te slike i fotografisala se u bikiniju plave boje sa zvezdicama najmoćnijih zemalja-članica EU. Na taj način sam kritikovala biopolitiku i to kako se zapravo odabira populacija, kako se neki ljudi primaju ili odbijaju u EU. Postoji, naime, i nešto što se zove "provera toplote posteljine" u brakovima između evropskih i neevropskih partnera od strane policije za strance, i ja sam direktno referisala na takvu praksu ovim radom.

Rad je 2005. prikazan na bilbordima u Beču zajedno sa radovima drugih umetnika, koji su se većinom s kritikom odnosili prema činjenici da Austrija preuzima ulogu predsedavajućeg EU.

- Prirodno je da je pozicija nas umetnika kritička, ali "Kronen cajtung", koji inače spada u žutu štampu, poznat po tome da redovno objavljuje fotografije žena sa obnaženim grudima, u novogodišnjem trodnevnom izdanju u decembru stavio je na naslovnu stranu naslov "Premijer stopira porno-plakate" sa fotografijom Merkelove i mog rada. Pod pritiskom javnosti, kustosi izložbe su odlučili da povuku rad bez moje saglasnosti. Rad je potom na stotine puta publikovan u medijima i na internetu, a posle nekog vremena se otvorio i prostor i za diskusije o cenzuri u umetnosti i političkom angažmanu. Karikature na tu temu su izlazile čitavih šest meseci u međunarodnoj štampi. Na jednoj od najuspešnijih su nagi austrijski političari iznad kojih piše "umetnost", a odmah pored toga isti ti političari nose Tanjine EU gaćice uz natpis - "pornografija"! U Gracu je ogroman plakat sa Tanjinim radom stajao na fasadi umetničke institucije Forum Štatpark mesec i po dana.

Leksikon društva

Najnoviji projekat kojim se bavi poslednje četiri godine zove se "Leksikon Tanja Ostojić", za koji je putovala i istraživala po Srbiji, Bosni, RS, Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj i sretala se sa ženama i devojkama koje se sve zovu Tanja Ostojić.

- Vodile smo razgovore uz kaficu ili kreativan rad. Za knjigu koja je u pripremi obradila sam preko 13 autorizovanih intervjua i kuvar "Omiljeni recepti Tanja Ostojić". Pokušavam da kroz te intervjue, crteže, mape, ljudi steknu sliku o tome gde su, kada i zašto emigrirale Tanje Ostojić, u kakvim porodicama su odrasle, kako vaspitavaju svoju decu, kakva je raspodela kućnih poslova kod njih. Sve one na neki način vode poreklo iz bivše Jugoslavije, imaju i sličnosti i različitosti - kaže umetnica.

Poređenje sa Marinom Abramovič joj ne prija, jer tvrdi da je Marina bila autentičnija 70-ih godina.
- Moja su istraživanja i performansi vrlo kompleksni, uključuju govor, politički i kritički sadržaj, ne zadržavaju se na limitima tela i duha, orijentišu se na društvo, a ne na ego i karijeru umetnice.
 

Aktivista u kulturi

Tanja Ostojić je rođena 1972. godine u Užicu. Kao student generacije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu dobila je i brojne nagrade: "Sreten Stojanović" za skulpturu, nagradu "Memorijala Nadežde Petrović", specijalnu nagradu Bijenala mladih u Vršcu... Po završetku magistarskih studija, učestvuje na bijenalu umetnosti Manifesta u Luksemburgu, i dobija francusku stipendiju. Na postdiplomskim studijama u Nantu provela je godinu dana. To je bilo 1999. godine, kada je francuskoj javnosti odgovorila plakatima i razglednicama: "Zatražite od svoje vlade odgovornost za posledice bombardovanja Jugoslavije."
Prve izložbe su bile vajarske, a onda je polako prešla na performans i proširene medije, izlažući u Bruklin muzeju u Njujorku, Ludvig muzeju u Budimpešti, MUMOK u Beču, zatim u Narodnom muzeju u Pragu, u muzejima savremene umetnosti u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Lajpcigu, Solunu... Već više od 10 godina živi u Berlinu kao slobodna umetnica i aktivistkinja na polju kulture. Angažovana je na temu ekonomije u umetnosti i protiv diskriminacije. Drži gostujuća predavanja na univerzitetima širom Severne i Južne Amerike i Evrope, piše i objavljuje.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2020 © - vesti online