Divlji dečak osvojio publiku

Scenaristi i reditelju filma "Ničije dete" Vuku Ršumoviću (40) uručena je u Filmskom centru Srbije nagrada Zerkalo (u prevodu sa ruskog - ogledalo) koju je dobio za najbolju režiju na 9. Međunarodnom filmskom festivalu "Andrej Tarkovski" u Rusiji. Ove je 20 nagrada za film "Ničije dete", koji je pokupio i priznanja na upravo završenom festivalu Sinema siti.

V. Sekulić

Vuk Ršumović

- Za mene lično nagrada Zerkalo je važna, jer sam dobio priznanje za režiju na festivalu posvećenom Andreju Tarkovskom. Osim toga, jedan od članova žirija bio je i slavni ruski reditelj Aleksandar Sokurov. Velika mi je čast da je neko uočio vezu mog filma sa delom Tarkovskog. Dobio sam priznanje za režiju, mada ja sebe i dalje doživljavam kao scenaristu, ali posle svih priznanja polako se navikavam na ideju da sam reditelj - kaže Vuk Ršumović.

Koliko vam pomaže ili odmaže to što vam je otac čuveni pesnik Ljubivoje Ršumović?

- Meni iskreno ta veza nikada nije odmagala u životu. E sad, konkretno kada je ovaj film u pitanju, bilo mi je važno da se malo distanciram i da radim onako kako mislim da bi trebalo. Moj otac je jaka, kreativna ličnost i vrlo je sugestivan. Bio je upoznat sa pričom, ali bi on to radio potpuno drugačije. Montažer je u jednoj fazi montaže rekao da lično zabranjuje Ljubivoju da film pogleda pre premijere. I tako je bilo, iako je tata insistirao i želeo da vidi film ranije. Ali nije. Premijera je bila na FEST-u, ali Ljubivoje ništa nije komentarisao te večeri, što mi je bilo čudno. Sutradan, posle žurke, pozvao sam i pitam mamu da li je tata kod kući, a ona mi kaže da jeste i - ništa. Ja se pitam šta se dešava, mislio sam da mu se film nije dopao. A onda je on mene pozvao po podne i pola sata mi pričao zbog čega mu se film dopada.

Za debitantski film izabrali ste rad sa decom-glumcima. Da li je to bio veliki izazov?

- Jeste izazov i ponosan sam što nagrade dobija i Denis Murić, za koga mnogi kažu da je mali glumački dijamant. Praktično, teško je raditi sa decom, jer ono što ti daju na početku, tu spontanost, više ne mogu da ponove. Ali, u našem slučaju nije bilo tako. Imali smo temeljne pripreme i radili smo pojedinačno ne samo sa Denisom, već i sa ostalom decom. Savladati takav glumački zadatak bio bi veliki i zahtevan izazov i za profesionalne glumce, a kamoli za dete.

Jutjub

Pročitajte još:

* Pomama za filmom "Ničije dete" u Zvečanu

* "Ničije dete" se vraća u Beograd sa opasnom tremom

* Trijumf srpskog filma u Palm Springsu

* "Ničije dete" pobedilo u Kairu

Kako ste uopšte pronašli ovu priču?

- Priču je moja supruga Ana čula dok je radila u domu "Vasa Stajić" sa maloletnim delinkventima. Tamo je upoznala vaspitača Dragana Rolovića, koji joj je ispričao priču o divljem dečaku koga su lovci pronašli među vukovima u planini. Prosto bilo je u njoj nešto višeznačno i metaforično, znao sam da treba da uradim film. Onda sam i ja upoznao Dragana i tako je počelo. Kao što kaže moj profesor - od loše priče ne može da ispadne dobar film, a od dobre priče može loš film. U principu ništa vam nije garancija kad radite film, ali srećom sve je dobro ispalo.

Na festivalu posvećenom Tarkovskom srpski reditelj je bio na otvaranju, ali zbog obaveza nije mogao da ostane do kraja i primi nagradu.

- Boravak u Rusiji mi je doneo posebno iskustvo. Sam festival je drugačiji, jer se ne mogu videti filmovi koji se obično sreću po svetu u selekcijama debitanata, već je izbor specifičan, traže se autori koji nastavljaju put koji je trasirao Tarkovski. Drago mi je što sam upoznao reditelja koji vodi taj festival Pavela Lungina, jer mi je njegov "Taksi bluz" jedan od najdražih filmova, a "Ostrvo" je remek-delo.