Glumci plakali za gospodinom među njima - Đuzom Stojiljkovićem
Komemoracija povodom smrti velikana srpskog glumišta Vlastimira Đuze Stojiljkovića (1929-2015) održana je u ponedeljak u prepunoj velikoj sali Ateljea 212. Mnogobrojne kolege, prijatelji i poštovaoci, u prisustvu članova porodice, odali su mu poštu minutom ćutanja, na poziv upravnika Ateljea Branimira Brstine, koji je zatim podsetio na biografiju i plodnu karijeru ovog umetnika u pozorištu, na filmu, televiziji, radiju.
- Opraštamo se od Đuze na ovoj sceni na kojoj je bezbroj puta bio veličanstven, ali on je pripadao i mnogim drugim scenama. Generacije publike su odrastale uz njega, a mi glumci smo od njega učili - rekao je Brstina.
Mladi glumac Srđan Dedić pročitao je niz telegrama, od pozorišta, institucija i pojedinaca iz zemlje i regiona, u kojima se izražava saučešće zbog odlaska gospodina glumca, čija je lakoća igre potirala rampu između scene i gledališta, od divnog i omiljenog čoveka.
Svetlana Bojković je istakla da su njenog dragog prijatelja krasili ogroman glumački dar, ali i karakter - otmenost duha, svežina, jednostavnost, lakoća postojanja.
- Gluma je bila njegovo bekstvo od profanog, način komunikacije sa nesavršenim svetom, prostor u kojem se osećao slobodnim. Svojim opusom obeležio je jedno doba kojeg se sećamo sa nostalgijom kao vremena sa više radosti i topline u međuljudskim odnosima - rekla je ona, dodajući da je bila privilegija igrati i družiti se sa njim.
Makedonski glumac Nikola Ristanovski rekao je da je doputovao iz Skoplja samo da Đuzi kaže hvala.
- U svoj ovoj našoj zbrci, dok jurimo neke pobede i uspehe, moj najveći uspeh je što sam sreo Đuzu na sceni i u životu - rekao je on.
Tihomir Stanić je istakao da je Stojiljković imao šarm, harizmu, glas, ali se nije oslanjao na te darove, nego je vredno radio i ceo život posvetio ovom našem zanatu ili kako neki kažu umetnosti.
U sličnom tonu govorili su i glumac Feđa Stojanović, reditelji Boris Liješević i Ognjen Vasiljević, pominjući da je Stojiljković bio neodoljiv na sceni, a privatno duša od čoveka.
Dirljiv govor održao je Svetozar Cvetković, navodeći detalje i anegdote iz Đuzinog života i karijere.
- Moja je sreća što sam igrao uz njega. Nosio je jednu posebnost, blagost koju je stvaralo samo njegovo prisustvo. Ono što je radio ostavlja nam smisao - naglasio je Cvetković.
Na komemoraciji su prikazani inserti i fotografije Stojiljkovićevih uloga i emitovani snimci njegovih pesama, a na kraju, simbolično, "Još jedan prođe dan..."
Posmrtni ostaci bićhe sahranjeni u porodičnom krugu.
Stojiljković je rođen 30. juna 1929. u Ražnju, a preminuo je 17. juna u Beogradu, posle duže bolesti.
Ostvario je bogat opus u pozorištu, na filmu i televiziji. Voleli su ga i cenili kako kolege, tako i najšira publika. Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu, a dugo je bio član Ateljea, do penzionisanja 1995. godine, ali je i posle toga nastavio da igra u više predstava i da osvaja nagrade.
Tokom karijere ostvario je više od 130 uloga. Najšira publika posebno pamti njegovog Rođu u TV seriji "Pozorište u kući" i Kontea Marija u seriji "Srećni ljudi". Na filmu je veliku popularnost stekao u hitu "Ljubav i moda" za koji je otpevao čuvenu pesmu "Devojko mala".
Bio je angažovan i na radiju, a na televiziji je pozajmljivao glasove junacima crtanih filmova, među kojima je bio Patak Dača.
Dobio je veliki broj najvažnijih nagrada, uklučujući Dobričin prsten za životno delo.
